Pravi kazuari

Australijski kazuar (Casuarius casuarius)

• klasifikacija:
• carstvo životinje (Animalia)
• tip hordati (Chordata)
• podtip kičmenjaci (Vertebrata)
• klasa ptice (Aves)
• nadred ptice trkačice (Palaeognathae)
• red kazuari (Casuariiphormes)
• porodica pravi kazuari

Pravi kazuari (lat. Casuariidae) je porodica kazuara koja obuhvata tri danas postojeće vrste, sve iz roda Casuarius i pripada pticama trkačicama.

Spoljašnja morfologija

Prsti sa kandžama

Ubrajaju se među najveće ptice na svetu. Krupno telo, pokriveno crnim i grubim perjem u obliku dlake, dok je koža na vratu svetlo obojena. Na glavi se nalazi koštani izraštaj čeone kosti koji je pokriven rožnom materijom i u obliku je kacige. Uloga kacige nije razjašnjena do kraja. Ranije se mislilo da se njome služe da bi razmakli žbunje kroz koje se kreću, ali se prema novijim posmatranjima došlo da saznanja da ona služi za sklanjanje šumske stelje u potrazi za hranom na zemlji. Osim toga, kaciga je važna i u društvenoj komunikaciji, za davanje signala. Dve vrste, australijski i novogvinejski kazuar, imaju jedan ili dva kožna nabora, kreste, koji se nalazi na prednjoj strani vrata. Kresta je živo obojena, a njene boje variraju zavisno od vrste i raspoloženja kazuara.

Noge su snažno razvijene sa tri prsta upravljena prema napred i na svakom su oštre kandže, koje služe za napad i odbranu. Unutrašnji prsti su posebno naoružani dugačkim noktima koji su više nego dvostruko duži od ostalih prstiju. Krila su zakržljala, nemaju prava letna pera, kao ni repna pera. Umesto njih se na repu nalaze okrugle badrljice bez zastavica koje liče na rožne bodlje.

Rasprostranjenost, stanište i ugroženost

Naseljavaju Australijsko-papuansku podoblast: Novu Gvineju i obližnja ostrva i severoistočni deo Australije. Ranije su bili sa mnogo širim arealom rasprostranjenosti, tako da današnja distribucija ne odgovara njihovim prirodnim rasponima. Trgovina ovim pticama traje najmanje 500 godina unazad, a i njihova prirodna staništa su ugrožena delovanjem čoveka. Žive u gustim, nepristupačnim šumama i gustišima.

Kazuari su komercijalno su važni za ljude. Lov na njih i trgovina njihovim mesom i perjem traje već oko 500 godina, a i danas ljudi ove ptice koriste za hranu. Osim toga pretnja im je i gubitak staništa, a posebno krčenje tropskih kišnih šuma pošto kazuari zahtevaju velike šumske prostore za život.

Ponašanje

Teško je posmatrati njihovo ponašanje zato što žive na nepristupačnim mestima. Mnogo je lakše čuti njihov zvonak glas nego ih videti. Trčeći mogu da dostignu brzinu od 50 km/h, a i da skoče iz mesta 1,5m u visinu. Kroz šumu se kreću uvek istim, utvrđenim stazama i dolaze do itih pojila na reci.

Mužjaci mogu biti veoma agresivni kada štite gnezdo i mlade. U napadu se služe nogama na kojima srednji prst nosi oštru, dugačku kandžu u vidu noža. Napadaju i čoveka i mogu ga usmrtiti.

Razmnožavanje

Ženke su krupnije od mužjaka, svetlije obojenog perja i sa većom kacigom, a inače su polovi vrlo slični. Žive u parovima, mužjaci nisu mnogoženci. Parovi se udružuju u manje grupe, dok se retko sreću usamljene jedinke.

Ženke snose 3-5 jaja iz kojih se izlegu mladi prugasto smeđe boje perja. Tek za tri godine preje postaje definitivno kao kod odrasle jedinke.

Klasifikacija

Usko su vezani, srodni sa emuima, pa prema nekim klasifikacijama su sa njima svrstani u zajedničku porodicu. Izgleda da su postali od zajedničkog pretka u Australiji, ali vreme kada su se odvojili nije utvrđeno. Obilje fosila sve tri vrste datira iz gornjeg ledenog doba (oko 125000 do 10 000 godina) i ranije pronađeni su iz kasnog miocena/ranog pliocena.

Porodici pravih kazuara pripada samo jedan rod Casuarius sa tri vrste, prema starijim podacima:

• Benetov kazuar (Casuarius bennetti)
• australijski kazuar ili južni kazuar ( Casuarius casuarius)
• severni kazuar (Casuarius unappendiculatus)

Prema novijoj klasifikaciji rod Casuarius obuhvata 36 vrst i podvrsta:

• Casuarius altijugus
• Casuarius bennetti sa podvrstama:
  • Casuarius bennetti bennetti
  • Casuarius bennetti claudii
  • Casuarius bennetti goodfellowi
  • Casuarius bennetti hecki
  • Casuarius bennetti papuanus
  • Casuarius bennetti picticollis
  • Casuarius bennetti shawmayeri
• Casuarius bicarunculatus, sa podvrstom:
  • Casuarius bicarunculatus intermedius
• Casuarius casuarius, sa podvrstama
  • Casuarius casuarius aruensis
  • Casuarius casuarius bicarunculatus
  • Casuarius casuarius casuarius
  • Casuarius casuarius chimaera
  • Casuarius casuarius johnsonii
  • Casuarius casuarius lateralis
  • Casuarius casuarius sclaterii
  • Casuarius casuarius tricarunculatus
  • Casuarius casuarius violicollis
• Casuarius galeatus
• Casuarius lydekkeri
• Casuarius papuanus , sa podvrstama:
  • Casuarius papuanus goodfellowi
• Casuarius picticollis
• Casuarius sclaterii
• Casuarius sp.
• Casuarius unappendiculatus, sa podvrstama:
  • Casuarius unappendiculatus aurantiacus
  • Casuarius unappendiculatus occipitalis
  • Casuarius unappendiculatus philipi
  • Casuarius unappendiculatus rufotinctus
  • Casuarius unappendiculatus suffusus
  • Casuarius unappendiculatus unappendiculatus
• Casuarius westermanni

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
• Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
• Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Snežana Trifunović, dipl. biolog