Veliki kengur
Veliki kengur , crveni ili riđi kengur (Macropus rufus, Desmarest, 1822) je vrsta kengura iz endemskog roda Macropus koji naseljava samo Australiju.
Sadržaj
Areal rasprostranjenja
Kenguri su endemski rod jer žive samo u Australiji, dok mali kenguri žive u Australiji i Novoj Gvineji. Mogu se naći širom Australije, izuzev plodnijih oblasti na jugu, istočnih obala i u severnim prašumama. U nešto manjem broju, crveni kenguri nastanjuju suve i polusuve centralne delove kontinenta.
Naziv
Reč „kengur“ vodi poreklo od aboridžinskog jezika od reči gangurru, odnoseći se na sivog kengura. Prema nekim izvorima, Džejms Kuk je želeo da sazna imena ovih, tada nepoznatih životinja. Kada je postavio pitanje Aboridžinima na engleskom jeziku za njihovo ime, oni su odgovorili na svom – „Kenguru“, što u stvari znači „Ne razumemo“. Kapetan je odgovor prihvatio kao ime životinje i svetu prikazao nepoznatu životinjsku vrstu (www.sr.wikipedia.org).
Stanište
Žive na tlu, većinom u suvim i polusuvim, stenovitim delovima kontinenta. Preko dana odmaraju u senci drveća.
Ishrana
Crveni kenguri se hrane travom i lišćem sa drveća, ali jedu i korenje, koru, pupoljke i plodove. Mogu izdržati dugo bez vode, sve dok imaju pristup zelenim biljkama, jer imaju sposobnost da izvuku vlagu iz njih.
Opis vrste
Crveni kengur je najveći od svih kengura i najveći živi torbar. Krzno im je kratko, crveno-braon, postepeno prelazi u svetliju boju na udovima i na stomaku. Imaju velike, zašiljene ušne školjke i crnu njušku, dugačke mišićave noge i rep. Noge crvenog kengura funkcionišu kao gumena opruga - mužjak, u jednom skoku, može da skoči u punoj brzini više od 9 metara. Mužjaci imaju telo dugačko od 130 – 160 cm, dok su ženke sitnije i dužina tela iznosi od 85 - 105 cm. Rep je debeo i dugačak, dovoljan da izdrži telesnu masu životinje, i služi za održavanje ravnoteže prilikom skokova. Zajedno sa dve noge služi kao tronožac prilikom odmaranja.
Dužina: mužjaci do 1,8 metara, ženke do 1,1 metar. Rep je i do jednog metra dugačak.
Masa tela: mužjaci oko 85 kg, ženke 35 kg. Telesna temperatura crvenih kengura je oko 36°C. Da bi je održali imaju izolovani sloj krzna i služe se raznim varijantama: znojenjem, dahtanjem, lizanjem prednjih udova ili sklanjanjem u hladovinu kada su visoke temperature (www.sr.wikipedia.org).
Ponašanje
Aktivnost i teritorijalnost
Pasu u rano jutro i predveče, a preko dana odmaraju u hladovini. Njihov hod može se najbolje posmatrati za vreme paše, to je tromo i nemoćno hramanje. Za vreme paše, trude se da što manje vremena provedu u tom položaju, sednu na zadnje noge, oslanjaju se na rep, a prednje noge spuste (www.prvabeogim.edu.yu). Teritorija koju naseljavaju je izuzetno velika i prostrana, te se poklapa sa teritorijom mnogih drugih populacija i vrsta. Nisu teritorijalne životinje.
Socijalna struktura
Kenguri su društvene životinje, žive u grupama od 50 i više jedinki, te grupe nazivaju se “mob” ili stada. Jedno stado se drži uvek zajedno i ne mešaju se sa drugim grupama. Na čelu grupe je stari mužjak, za njim idu ostali, kako za vreme ispaše, tako i pri bežanju od neprijatelja. Stariji mužjak ili “prednjak” održava strogu disciplinu i veoma odlučno brani svoj položaj od mlađih mužjaka, suparnika.
Taktilna komunikacija
Tuča ili boksovanje mužjaka crvenih kengura je sastavni deo njihovog života. Obično se usprave, stojeći na zadnjim nogama, pokušavajući da odgurnu svog protivnika udaranjem ili blokiranjem podlaktica. Ako tuča postane ozbiljnija, mužjaci će početi da "šutiraju" jedan drugog, oslanjajući se na svoj rep, tako što će se udarati svojim jakim zadnjim nogama (www.prvabeogim.edu).
Način kretanja
Kada primete nešto što ih uznemirava, odmah pomišljaju na bekstvo, a pritom se ispoljava njihova pokretljivost. Kao i pri svakom ubrzanom hodu, skaču zadnjim nogama i prave skokove kojima u pogledu dužine nadmašuju sve ostale životinje. Prednji ekstremiteti su uz grudi, rep ispruže nazad, a snažnim, mišićavim i gipkim zadnjim nogama se odbacuju sa zemlje i u plitkom luku lete, kao strela kroz vazduh.
Pri svakom skoku vitlaju repom gore i dole i to utoliko žešće ako su skokovi žešći. Pritom rep ne dodiruje zemlju, dakle ne služi za odbacivanje tela, nego samo za održavanje ravnoteže pri skokovima. Svaki skok je dug najmanje 3m, a može dosti i i do 6 - 10 m, a uz to su 2 - 3 m visoki skokovi (www.prvabeogim.edu.yu).
Zadnji ekstremiteti, koje se ne mogu pomerati nezavisno jedan od drugog, onemogućuju većini kengura da hodaju ili trče koristeći sva četiri ekstremiteta (izuzetak čine kenguri penjači i pacov - kenguri). Neobičnost je u tome što je u pitanju čista nervna blokada, jer kada plivaju, mogu da pomeraju svoje noge alternativno.
Kreću se pentapedalnim hodom ili bipedalnim skokom. Kada hodaju polako, koriste svoja etiri ekstremiteta i rep, koji im služi za balansiranje i održavanje ravnoteže. Kenguri su jedine veće životinje koje primenjuju skakanje kao oblik kretanja. Uobičajena brzina skakanja crvenog kengura iznosi oko 20–25 km/h, ali može da ubrza i do 70 km/h na kraćim razdaljinama, dok na dužim uspeva da održi brzinu do 40 km/h. Zbog svojih dugačkih nogu, kengur ne može da hoda normalno. Poznato je i da su dobri plivači.
Reprodukcija i briga o potomstvu
Polna zrelost crvenih kengura nastupa sa 15 do 20 meseci starosti kod ženki i 20 do 24 meseci kod mužjaka. Životni ciklus crvenog kengura odlikuje se velikom fertilnošću, ženke ulaze u estrus tokom cele godine. Da osiguraju opstanak svojih mladunaca, ženke mnogih kengura razvile su sposobnost da „pauziraju“ reprodukciju, tj. da kote tek kada su uslovi spoljašnje sredine povoljni za razvoj mladunčeta. Tokom sušnih perioda, ženke ne ulaze u estrusni ciklus, umesto toga, one kontrolišu stepen do koga će se embrion razviti do tog momenta, te se ova pojava naziva: „embrionalna dijapauza”. Ovaj fenomen omogućuje ženki da zadrži razvoj embriona na nivou blastociste u svom uterusu (ponekad i u trajanju od 33 nedelje), dok ne dođe pravo vreme za njihov razvoj i okot.
Tokom ovog perioda, majka može podizati drugo mladunče u torbi. Razvoj uspavanog embriona će se nastaviti ako njeno starije mladunče iz nekog razloga ugine ili odraste dovoljno da može živeti van majčine torbe. Embrionska dijapauza predstavlja dobru i korisnu strategiju u oštrim životnim uslovima gde je smrtnost novorođenčadi velika. Kada hrane i vode ima u dovoljnim količinama, period graviditeta obično traje između 29 i 38 dana, a ženke se ponovo pare odmah nakon rođenja mladunčeta. Mladi se rađaju 33 dana nakon parenja.
Ubrzo nakon koćenja ženke, mladunče polurazvijeno, veličine oraha ili žele bonbone počinje zadivljujući uspon za preživljavanje. Odguruje se kroz gusto krzno koje okružuje izlazni otvor, pravi sebi put do torbe gde se zakači za jednu od majčinih bradavica i počinje da sisa. Ovo putovanje, rukovođeno urođenim instinktom traje oko tri minuta (Slika 16). Mladunče će provesti narednih 6 meseci u torbi, gde će rasti i razvijati se i nakon toga će krenuti bojažljivo da istražuje svet koji se nalazi izvan toplog i sigurnog prebivališta. U periodu od 6 do 9 meseca mladunče će primiti od majke opomenu da je vreme da trajno napusti torbu, neposredno pre nego što se rodi novi mladunac.
Nakon vremena od dva dana posle okota, ženka je ponovo spremna da se pari. Zigot zatim stupa u embionalnu dijapauzu. Razvoj drugog embriona se nastavlja kada je prvo mladunče napunilo 204 dana, ili kad ugine. Kada se okote, mladi crveni kenguri su veoma sitni, dugački tek 2,5 centimetra i mase od 0,75 grama. Tokom povoljnih sezona, dešava se da majka ima jedno mladunče uz sebe, drugo u torbi koje još sisa i treće u obliku embriona koje “čeka” svoje vreme, da se okoti (Parish and Cox, 2008).
Predatori
Nema ih mnogo: dingo i orao. Najviše su ugroženi izlovljavanjem koje ljudi nemilosrdno sprovode.
Ugroženost
Status im je siguran, brojnost dobra, ne spadaju u ugrožene vrste.
Literatura
- Brem, A. E. (2004): Život životinja. Mono i Manjana. Plato. Beograd.
- Parish, S., Cox K. (2008): Kangaroos and their relatives. Brisbane.
- Sanderson, I. T. (1967): Sisari. Mladinska knjiga. Ljubljana.
- www.animaldiversity.ummz.umich.edu
- www.animals.jrank.org
- www.animals.nationalgeographic.com
- www.animalspicturesarchive.com
- www.anra.gov.au
- www.arkive.org
- www.bbc.co.yu
- www.biolozi.net
- www.en.wikipedia.org
- www.encyclopedia2.thefreedictionary.com
- www.flickr.com
- www.myanimalblog.files.wordpress.com*)www.nhpa.co.uk
- www.prvabeogim.edu.
- www.sheppardsoftware.com
- www.sr.wikipedia.o
- www.tpwd.state.tx.us
- www.wildlifehealth.org.au
