Meduze

Meduza je jedan od morfoloških oblika žarnjaka (Cnidaria) koji vodi slobodnoplivajući način života, razmnožava se polno i ima oblik zvona čime se razlikuje od drugog oblika - polipa. Na zvonu se uočavaju dve površine:

• eksumbrela, spoljašnja i ispupčena;
• subumbrela je unutrašnja i udubljena.

Spoljašnja i unutrašnja građa

Na zvonu se uočavaju dve površine:

• eksumbrela, spoljašnja i ispupčena;
• subumbrela je unutrašnja i udubljena; na njoj se nalaze usta.

Obod zvona može da sadrži nabor, velum, ili da je bez njega što predstavnja jednu od glavnih karakteristika za razlikovanje hidromeduza od scifomeduza.

Telo meduze izgrađeno je od samo dva sloja ćelija:

• ektodermisa, spoljašnjeg i
• endodermisa, unutrašnjeg.

Između ovih slojeva se nalazi želatinozna, pihtijasta masa tzv. mezogleja. Mezogleja je cement koji povezuje te slojeve i istovremeno daje čitavom telu čvrstinu neophodnu da se odupru jakim udarima morskih talasa. U unutrašnjosti je duplja sa samo jednim otvorom koji je istovremeno i usni i analni . Oko tog otvora nalazi se venac pipaka koji su prisutni i na obodu kišobrana.

Oba sloja ćelija (spoljašnji i unutrašnji), od kojih se sastoji njihovo telo, izgrađena su u osnovi od epitelo-mišićnih ćelija. One nisu ni prave epitelne ni prave mišićne, već imaju ulogu i jednih i drugih. Sastoje se od jednog proširenog dela koji ima ulogu epitelijalne ćelije i na njega se nastavlja izdužen deo – mišićno vlakno. Kontrakcijama mišićnih vlakana u spoljašnjem sloju dolazi do izduživanja i skraćivanja tela i pipaka. Kontrakcije mišićnih vlakana unutrašnjeg sloja izazivaju skupljanje i širenje tela. Ovi jednolični pokreti su dovoljni da se čitavog života neumorno kreću lebdeći i plivajući ispupčenom stranom kišobrana okrenutom u pravcu kretanja.

Meduze su životinje kod kojih se prvi put javlja nervni sistem, naravno, u najprostijem obliku – tzv. mrežast nervni sistem. Sastoji se od zvezdastih nervnih ćelija međosobno povezanih u mrežu. Ako meduzi dotaknete samo jedan pipak, ona će se čitava zgrčiti jer se nadražaj ovom mrežom preneo kroz čitavo telo.

Sadrže najviše vode od svih životinja. Ako meduza dospe na kopno i osuši se, od nje ostaje sićušna grudva koja je oko hiljadu puta lakša od žive meduze (preko 95% njihovog tela čini voda). Ovako jednostavne životinje uspele su da prežive period od, smatra se, 650 miliona godina. (Upoređenja radi, starost savremenog čoveka, Homo sapiens sapiens, procenjuje se na oko 35 – 40 000 godina.) Dakle, s' pravom im pripada titula najstarijih eumetazoa. Titula bi mogla da im pripadne i po lepoti jer se neke od njih živo obojene svrstavaju među najlepše životinje.

Razmnožavanje i smena generacija

Polip i meduza: sličnosti i razlike

Meduze su odvojenih polova, odnosno postoje mužjaci i ženke ali se oni morfološki međusobno ne razlikuju. Razlika se ogleda u tome što mužjaci proizvode spermatozoide, a ženke jajne ćelije. Obe vrste polnih ćelija se izbacuju u vodu gde se izvrši oplođenje da bi se, zatim, iz oplođene jajne ćelije razvila trpeljasta larva planula. Posle određenog vremena ova larva pada na dno mora, pričvrsti se za njega i razvija u polip.

Osim po građi, polip se od meduze razlikuje po svemu ostalom:

• obliku - ima oblik cilindra;
• načinu života -jednim svojim krajem pričvršćen je za podlogu, sesilan;
• načinu razmnožavanja – polip se razmnožava bespolno, pupljenjem , dok se meduze razmnožavaju polno.

Zoolozi su ih upravo zbog polipa sve do druge polovine XIX veka označavali kao biljne životinje ili Zoophyta .

Žarne ćelije

Posebna osobina ovih životinja jesu žarne ćelije ili knide po kojima su i dobile latinsko ime – Cnidaria (gr. knide=žara, kopriva). Oni koji su imali bliski susret sa meduzom najbolje razumeju značenje ovih pojmova! Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na pipcima. Sastoje se se iz sićušne kapsule u kojoj je spakovan končić na čijem se kraju nalazi bodljica sa ulogom harpuna (zabada se u telo žrtve). Ove ćelije luče parališuću otrovnu supstancu koja može biti fatalna i za čoveka (u pitanju su neke tropske meduze). Žarne ćelije koje su jednom upotrebljene brzo propadaju i zamenjuju se novim. (Paralisan plen pomoću pipaka pomeraju do usnog otvora i gutaju. Mogu da progutaju plen koji je nekoliko puta krupniji od njih samih. Varenje započinje u duplji, gde se plen razlaže na sitne čestice, a zatim njih zahvataju posebne ćelije (nazivaju se ameboidne ) u kojima se varenje dovodi do kraja. Svarena hrana se iz ameboidnih ćelija prenosi do svih ostalih ćelija procesima difuzije . Dakle, varenje počinje kao vanćelijsko, a završava se kao unutarćelijsko. Nesvareni deo plena i proizvodi samog varenja se istim onim otvorom izbacuju u morsku vodu.

Za više podataka pogledati žarna ćelija

Klasifikacija

Meduze su ime dobile po ličnosti iz grčke mitologije Meduzi, jednoj od tri nakazne kćeri morskog boga Forkija. Priča kaže da je Meduza bila prelepa devojka sa dugom, talasastom kosom dok je boginja Atena nije pretvorila u nakazu, a njenu kosu u zmije otrovnice. Svako ko bi je ugledao skamenio bi se od straha.

Meduze pripadaju dvema klasama u okviru tipa žarnjaka:

1. hidrozoe (Hydrozoa)

2. scifozoe (Scyphozoa)

Klasa hidromeduze

Hidromeduza Aequarea

Hidromeduzama pripadaju vrste kod kojih dolazi do smene generacija (polipa i meduza) ili su te generacije manje-više redukovane. Ivica zvona se produžava u nabor (velum) na kome se nalaze tentakule. Podeljena je na sledeće redove:

1. Hydroidea

2. Trachylina

3. Hydrocorallina

4. Chondrophora

5. Pteromedusae

6. Siphonophora

Za više podataka pogledati Hydrozoa

Klasa scifomeduze

Pripadaju joj isključivo morski, pelaški organizmi koji najveći deo života provode kao meduze i većina ne prolazi kroz stadijum polipa, odnosno, nema smenu generacija. Za razliku od hidromeduza nemaju veluma na obodu zvona.

Deli se na redove:

1. Srauromedusae

2. Cubomedusae

3. Coronatae

4. Semaeostomeae

5. Rhizostomae

Scifomeduze

Scifomeduze (Scyphozoa) su klasa dupljara (žarnjaka) kod kojih je dominantan oblik meduze, dok je polipoidna forma svedena na sićušnu larvu. Telo im je bledunjavo ili prozračno pa se kroz telesni zid mogu uočiti jako obojeni (žuto, crveno, narandžasto) unutrašnji organi.

Srodne su sa hidromeduzama (meduze iz klase Hydrozoa) i slične su sa njima po građi mada ima i razlika:

• scifomeduze su krupnije pa tako mogu dostići impozantnih 2 m u prečniku sa 10-15 m dugačkim pipcima;
• po obodu zvona nemaju velum;
• poseduju usne ručice koje im pomažu u hvatanju plena; ove ručice su režnjeviti nastavci krajeva usta snabdeveni žarnim i žlezdanim ćelijama; ako plen nije umrtvljen onda ga žarne ćelije ubijaju, a zatim žlezdane izlučuju enzime za varenje;
• od želuca polazi sistem radijalnih kanala koji može biti veoma složen;
• na obodu zvona nalaze se specijalni organi ropalije kojih ima 4-16;
• gonade im postaju od endoderma za razliku od hidromeduza kod kojih nastaju od ektoderma;
• mlade meduze (efire) nastaju strobilacijom polipa (scyphostom).

Strobilacija

Razviće scifomeduza: 1-8 - scifostom; 9-11 - stupnjevi strobilacije; 12 i 13 - efire; 14 - odrasla meduza

|Strobilacija je oblik bespolnog razmnožavanja deobom tela jedinke na veliki broj novih organizama. Dešava se kod polipa iz klase Scyphozoa, nazvanog scifostom (scyphostom), koji veoma liči na hidru.

Strobilacija počinje obrazovanjem niza poprečnih ulegnuća koji se postepeno urezuju u telo dok se poslednjim ne stvori strobila koja ima izgled stuba sačinjenog od naslaganih tanjira (vidi sliku 9 i 10). Ti tanjiri su mlade meduze ili efire, naslagane tako da su im udubljene strane okrenute nagore.

Efire se jedna po jedna, počev od vrha, otkidaju i okreću ispupčenom stranom nagore čime prelaze na plivajući način života. Pošto se još uvek razlikuju od odraslih meduza (po izgledu, veličini i imaju nepotpuno razvijene organe) smatraju se larvama u naročitom stanju.

Transformacija efire u odraslu scifomeduzu obuhvata:

• obod zvona od duboko režnjevito usečenog (obično ima 8 režnjeva) postaje ravan (vidi sliku;
• od prvobitnih 4 radijalna kanala obrazuje se sistem složenijih kanala;
• na obodu zvona razvijaju se ivični pipci;
• obrazuju se polne žlezde.

Vredi pogledati

• Džinovska meduza
• [1]

Galerija

• 

  slatkovodna meduza Craspedacusta sowerbyi

• 

  scifomeduza

• 

  scifomeduza

• 

  scifomeduza

• 

  Meduza iz Jadranskog mora

• 

Literatura

• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, *Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001

Snežana Trifunović, dipl. biolog