Morske mahovine

Hekel - Bryozoa

Morske mahovine (lat. Bryozoa) su sesilne, kolonijalne životinje koje pripadaju grupi lofofora. Žive u morskim (oko 4000 vrsta) i slatkovodnim ekosistemima (oko 50 vrsta), a opisano je i više hiljada fosilnih vrsta.

Organizacija kolonije

Kolonijalni organizam briozoa sastoji se od:

• zooida, jedinki i
• zoecijuma, skeletnog, neživog dela kolonije.

Skelet je sastavni deo telesnog zida i izlučuje ga jednoslojni epidermis (epitel). Izgrađen je od spoljašnjeg kutikularnog sloja ispod koga je sloj prožet kalcijum-karbonatom. Osim tako dobro razvijen, sleket može da bude i želatinozan ili građen od tanke hitinske kutikule.

Zooidi su trakama tkiva međusobno povezani. Trake tkiva se pružaju kroz skeletni deo. Svaki zooid sastoji se od dva dela:

• polipida , koji je ustvari venac tentakula (lofofor);
• cistida, trupa.

Cistid je stalno uvučen u peharasto udubljenje skeleta koji je sastavni deo telesnog zida, dok polipid štrči van skeleta i u njega uvlači prema potrebi.

Oblik i izgled kolonije zavisi od:

• prirode skeleta
• oblika zooida
• načina pupljenja.

Najčešće su žbunaste, na različit način granate kolonije, a pojedine imaju izgled želatinozne mase.

Polimorfizam zooida

Različiti oblici zooida obavljaju u koloniji različite funkcije pa se zato nazivaju heterozooidi:

• autozooidi obavljaju funkcije ishrane, a među njima se izdvajaju avikularije, koje liče na glavu ptice sa kljunom; one hvataju sitne organizme, koji su tu pronašli stanište, pa time čiste koloniju;
• vibrakula koje učestvuju, kao i prethodnre, u čišćenju kolonije;
• zooidi sa stolonama pomoću kojih se prikačinju;
• zooidi za razmnožavanje.

Unutrašnja građa

Na površini tela je jednoslojni epidermis ispod koga se nalaze slojevi mišića (kružnih i uzdužnih). Ispod njih je celom podeljen na dva dela: trupni (veći) i lofoforni (manji), razdvojeni pregradom.

Krvni, ekskretorni i respiratorni sistem nemaju. nervni sistem se sastoji od:

• nervnog pleksusa smeštenog u telesnom zidu i
• okoloždrelne ganglijske mase.

Hrane se pomoću tentakula sa trepljastim epitelom, koji potiskuje sitne planktonske organizme ka usnom otvoru. Crevni sistem počinje usnim otvorom koji se nastavlja u ždrelo, zatim želudac od koga se pruža tanko i debelo crevo. Crevo ima potkovičast oblik, a hrana se vari ekstracelularno.

Razmnožavanje i razviće

Razmnožavaju se bespolno i polno. Bespolno razmnožavanje se uglavnom vrši na dva načina:

• pupljenjem
• statoblastima, koji predstavljaju unutrašnje pupoljke kojima preživljavaju nepovoljne temperaturne uslove i obrazju se uglavnom u jesen kod slatkovodnih vrsta.

Morske mahovine su uglavnom hermafroditi, ali do samooplođenja retko dolazi. Jedan zooid sadrži jedan ili više testisa i jedan jajnik, koji nemaju sopstvene odvodne kanale pa se tako polne ćelijke izbacuju u celom. Kod vrsta koje imaju odvojene polove ima takvih gde su svi članovi kolonije istog pola, kao i onih koje sadrže odvojene jedinke muškog i ženskog pola.

Oplođenje se kod najvećeg broja vrsta vrši u telu ili u ležajnoj komori na telu, gde se i obavlja brazdanje i obrazuje trepljasta larva slična trohofori. Ona jedno vreme pliva, zatim pada na dno i od nje se razvija prvi zooid da bi se od njega pupljenjem obrazovala kolonija.

Klasifikacija

Dele se na dve klase:

1. Gymnolaemata, ima ih oko 4000 vrsta i žive u morskoj vodi i to uglavnom u litoralnoj zoni, mada su nađene i vrste na dubini od 5000 m; imaju dobro građen skelet koji se sastoji od hitinske kutikule i kalcijum-karbonata; na otvoru pehara obrazuje se poklopac;

2. Phylactolaemata, žive u slatkoj vodi i ima ih oko 50 vrsta; skelet je slanbije razvijen i želatinozan ili izgrađen od tanke kutikule; bespolno se, pored pupljenja, razmnožavaju i statoblastima čiji oblik i izgled predstavljaju taksonomsku karakteristiku.

Literatura

• Brajković, M: Zoologija invertebrata I deo, ZUNS, Beograd, 2003.
• Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.