Muva ce-ce

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Glossina

Opšte karakteristike

Ce-ce muve su velike, žuto-braon ili braon-crne boje, 6-15μm dužine. One se odlikuju kruto projektovanim proboscisom i dugim parom pratećih palpa. Antene su kratke i pernate a abdomen je segmentisan i često prugast. I mužjaci i ženke sišu krv svakih 4-5 dana. Njihova karakteristika je sekira u obliku ćelija u centru krilne zilice.

Životni ciklus

Ženke ce ce muva su jedinstvene u tom smislu da ne polažu jaja. Jaja se razvijaju potpuno sa ženkom i dostavlja im se neophodna hrana za njihovo razviće. Ovaj ciklus zahteva veliki broj krvnih obroka. Larve su obično deponovane u osenčenim oblastima. Postoje tri larvena stupnja dok se zrela larva ne pojavi. Bele je boje i vidno segmentisana sa parom režnjeva na zadnjem kraju.

Bolesti

Ce-ce muva su prenosioci afričke bolest spavanja (Tripanosoma brucei sp) .Dve podvrste T. brucei koje inficiraju čoveka su morfološki identični. T. b. gambiense uzrokuju bolest spavanja u zapadnoj Africi i T. b. rhodesiense uzrokuju bolest spavanja u istočnoj Africi. Druga podvrsta, T. b. brucei, izaziva bolesi kod stoke.

U početku pacijent ima glavobolju, povišenu temperaturu, drhtavicu i gubitak apetita, ali specifični klinički znaci su odsutni. Parazitemia dolazi u karakterističnim talasima. Kasnije, slezina, jetra i limfnih čvorovi se uvećavaju. Konačno, moze biti uključen CNS- što dovodi do kome i smrti u roku od nekoliko godina. Tripanosoma brucei rhodesiense (ruralni Istočna Afrika), ovo je teška akutna infekcija, pacijent umire pre nego što simtomi počnu da se razvijaju. Bez odgovarajućeg lečenja, oba oblika su fatalna.

Ljudska afrička tripanosoma je ruralna i lokalne, sa ljudima kao glavnim rezervoarom infekcija T. b. gambiense, i domaće stoke i divljih životinja kao važan rezervoara T. b. rhodesiense. Do 1960-ih, ona je dovedena pod kontrolu, ali je od 1970 situacija pogoršana i bolest se pojavila u zemljama koje ne održavaju nadzor o aktivnosti ovih organizama. Procenjuje se da je 55-60 miliona ljudi izloženo riziku da postanu zaražene tripanosomom, ali samo četiri miliona od njih su pod aktivnim nadzorom ili imaju pristup zdravstvenim centrima u kojima je na raspolaganju pouzdana dijagnoza, procenjeni broj zaraženih osoba je preko 300.000 (SZO podataka).

Lečenje i kontrola

Anemije i druge infekcija treba tretirati prvo. Ako preventivno delujete,dakle pre nego što je mozak napao parazit (hemolimphatic faza), suramin (Rodezijanske bolesti) ili pentamidine (Gambijske bolesti) terapija može da bude uspešna. Za kraj bolesti, kada je zahvaćen CNS, lekovi su melarsoprol ili eflornithine.

Literatura

<{| style="clear: left; border: 2px solid #6082B6; margin: 0 0 1em 1em; font-size: 100%; background: #DDBBDB; padding: 4px; spacing: 0px; text-align:left;" |iz seminarskog rada: Zglavkari kao prenosioci bolesti, Stankin Dejana |}