Neotenija
Neotenija (od grčke reči teinein, što znači istezati) je pojava da se čitavog života zadržavaju neke osobine larvi, jer se ne završava proces metamorfoze i istovremeno larve dobijaju sposobnost razmnožavanja. Proučavajući zastoj u razvoju punoglavaca zoolog Julius Kollman je prvi put uveo ovaj pojam.
Fiziološki je neotenija izazvana nedovoljnim radom štitne žlezde što može biti uslovljeno:
- genetički ili
- nedostatkom joda u vodi.
Usled toga se hormoni koji izazivaju metamorfozu i sazrevanje luče u nedovoljnoj količini pa se metamorfoza ne završava. Kod nekih je moguće dodavanjem hormona štitne žlezde, tiroksina, izazvati metamorfozu.
Tipovi
Razlikuju se dve vrste neotenije:
- obligatna (obligatan= obavezan) i
- fakultativna
Obligatna neotenija obuhvata sve jedinke jedne populacije. Metamorfoza takvih jedinki ne može se izazvati ni delovanjem tiroksina.
Fakultativna neotenija se javlja kod nekih ili kod svih jedinki u populaciji. Dodavanjem tiroksina moguće je podstaknuti metamorfozu larvi u odrasle jedinke.
Neotenija repatih vodozemaca
Neotenija je veoma raširena pojava kod repatih vodozemaca, tako da se neke porodice sastoje samo od neoteničnih oblika. Najbolji primer neoteničnog vodozemca je američki aksolotl koji je čak bio opisan kao potpuno zasebna vrsta Siredon pisciformis Shaw. Ova vrsta polno sazreva u kasnom larvenom stadijumu, kad već ima razvijene noge ali još uvek zadržava spoljašnje škrge u vidu čuperaka (vidi sliku). Ako se neotenični oblici, koje žive u vodi, hrane štitnim žlezdama životinja ili im se u hranu dodaju hprmoni ove žlezde, one će doživeti metamorfozu, sazreti do odraslog stupnja i iz vode izaći na kopno nastavljajući život u novoj sredini.
Čovečija ribica (Proteus anguinus) kao i čitava familija kojoj ona pripada, ceo život zadržava spoljašnje škrge i razmnožava se kao larva. Živi u podzemnim vodama dinarskog karsta od Slovenije do Crne Gore pa dobija tipične osobine podzemnih oblika: koža bez pigmenta (po tome i dobila ime), oči zakržljale i slabo razvijene noge.
Neotenija se javlja i među nekim vrstama tritona, kao što su oni koji žive u planinaskim jezerima Crne Gore. Triturus alpestris montenegrinus koji živi u Bukumirskom jezeru na Durmitoru, i drugim jezerima Zminičkom, Trnovačkom, Kapetanovom i Manitom.
Heterohronija
Kada se promeni vreme početka, trajanja, završetka i brzina razvića nekih osobina potomaka u odnosu na pretke, onda je u pitanju pojava heterohronije. Jedan od tipova ove pojave jeste neotenija koja se odnosi na razviće date osobine potomka koje je usporeno u odnosu na pretke. U tom slučaju odrasli potomci podsećaju na larve predaka, što znači da se pedomorfoza koristi u obrnutom značenju.
Neotenična teorija
Na neoteniju posebnu pažnju obraćaju savremeni evolucioni biolozi tako da je do danas iznet veliki broj hipoteza o neoteničnom poreklu mnogih biljnih, životinjskih vrsta pa čak i čoveka. Neotenična teorija o poreklu čoveka zasnovana je na opštoj sličnosti mladih šimpanzi i odraslih ljudi. Postavio je 1926. g. holandski anatom Bolk. Treba naglasiti da većina biologa i antropologa ne prihvata ovu teoriju
Literatura
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
