Nervni sistem čoveka

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Nervni sistem čoveka:CNS i PNS


Definicija.jpg
Definicija

Nervni sistem prima obaveštenja o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini, obrađuje ih i telu šalje uputstva kako da na njih odgovori. Upravlja i usklađuje rad svih delova tela, pa telo funkcioniše kao celina. Centar je sposobnosti mišljenja, psihičkog života, govora, učenja i pamćenja.

Nervne ćelije i nervno tkivo

Glavne uloge nervnog sistema obavljaju nervne ćelije međusobno povezane u nervno tkivo. Nervna ćelija ili neuron izgrađena je od tela sa koga polaze dve vrste nastavaka: dendriti i neurit. Telo ima ulogu centra za ishranu čitave ćelije. Dendriti su kratki, mnogobrojni nastavci raspoređeni oko tela kao grane na krošnji drveta (gr. dendros = drvo, otuda im naziv). Nervno vlakno (neurit ili akson) je najčešće neparan, dugačak nastavak nalik na vlakno. Neurit velikog broja nervnih ćelija obavijen je omotačem bele boje (mijelinski omotač) i završava se grananjem na kratke nastavke (nervni završeci). Neuron je preko nervnih završetaka povezan sa drugim neuronom ili sa nekim organom u telu.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Nervna ćelija


Nervne ćelije zajedno sa potpornim ćelijama (glija) su međusobno povezane u nervno tkivo. Nervno tkivo se sastoji od sive i bele mase. Sivu masu grade tela nervnih ćelija i dendriti, a belu masu grade neuriti.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Nervno tkivo


Fiziološke osobine nervne ćelije

Sinapsa između dva neurona


Nervna ćelija ima sposobnost da odgovori na draži. Draž je svaka promena u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini. To može da bude toplota, dodir, zvuk, miris, svetlost i dr. Delovanje draži u nervnoj ćeliji izaziva stvaranje nadražaja. Osobina nervne ćelije da na draž odgovori stvaranjem nadražaja naziva se nadražljivost. Da bi neka draž izazvala stvaranje nadražaja neophodno je da bude određene jačine. Najmanja jačina draži koja izaziva stvaranje nadražaja naziva se prag draži.

Nadražaj se prenosi kroz nervnu ćeliju u obliku nervnog impulsa koji predstavlja električnu pojavu (biostruja). Pravac prenošenja nervnog impulsa je uvek jednosmeran: od dendrita, preko tela do neurita, a zatim sa njega na sledeću nervnu ćeliju. Mesto spajanja dve nervne ćelije naziva se sinapsa. Osobina nervnih ćelija da provode nervni impuls naziva se provodljivost.

Mijelinski omotač nastaje višestrukim obmotavanjem posebnih potpornih ćelija oko nervnog vlakna. Time se debljina nervnog vlakna povećava što povećava brzinu provođenja nervnog impulsa. Brzina provođenja povećava se i time što ovaj omotač nije celovit već se na svakih 0,2-2 mm prekida. Nervni impulsi obrazuju se samo u tim prekidima. Kod čoveka postoje nervna vlakna po kojima impulsi jure brzinom uragana od 100 m/sec!

Nervi i ganglije

Nervno tkivo obrazuje dva dela nervnog sistema: centralni i periferni. Centralni nervni sistem (CNS) čine mozak i kičmena moždina, a periferni nervni sistem (PNS) se sastoji od nerava i ganglija. „Saradnja“ između CNS i ostalih delova tela otvaruje se preko perifernog nervnog sistema.

Nervi su skupine, snopovi većeg broja nervnih vlakana (neurita) koji su obavijeni zajedničkim omotačem. Nervna vlakna u nervima prenose nadražaj samo u jednom pravcu.

Prema ulozi koju obavljaju, pravcu prenošenja nadražaja, dele se na osećajne (senzitivne), pokretačke (motorne) i mešovite nerve.

Osećajni (senzitivni) nervi prenose nadražaj sa periferije tela ili unutrašnjih organa do CNS. Ovi nervi prenose poruke o osećajima i zato se tako nazivaju. Njima pripadaju npr. očni, slušni i mirisni nerv. U centralnom nervnom sistemu se vrši obrada prispele informacije, a zatim se poruka šalje ka nekom organu koji treba na nju da odgovori. Nadražaj se iz CNS prenosi do radnog organa (mišić ili žlezda) pomoću pokretačkih (motornih) nerava. Ovi nervi prenose poruke kojima se naređuju pokreti, i zato se tako nazivaju. Motorni nervi su npr. oni koji pokreću mišiće jezika, očne jabučice. Najveći broj nerava u našem telu su mešoviti, sadrže obe vrste, osećajne i pokretačke nerve.

Na nervima, najčešće osećajnim, nalaze se zadebljanja u vidu čvorića nazvana ganglije. One nastaju grupisanjem većeg broja tela nervnih ćelija zajedno sa dendritima.

Provođenje nadražaja kroz sinapsu

Između nervnih ćelija koje čine sinapsu postoji prostor nazvan sinaptička pukotina. Nervni impuls se kroz tu pukotinu prenosi pomoću posebnih hemijskih jedinjenja nazvanih posrednici (medijatori ili transmiteri). U nervni završeciima do kojih je stigao nervni impuls osobađa se transmiter i prelazi u sinaptičku pukotinu. Membrana susedne nervne ćelije sadrži posebne primaoce. Primaoci odgovaraju transmiteru kao što svaka brava ima svoj ključ. Njihovo povezivanje izazvaće stvaranje nervnog impulsa u susednoj nervnoj ćeliji.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Sinapsa




Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem (CNS) se sastoji od dva dela:

  1. mozga, smeštenog u lobanji i
  2. kičmene moždine koja se nalazi u kičmenom stubu.

Pored toga što su zaštićeni skeletom, delovi CNS-a su obavijeni trima moždanim opnama koje su bogato snabdevene krvnim sudovima. Između moždanih opni nalazi se moždano-moždinska tečnost (likvor) u kojoj se praktično kupa čitav CNS. Tečnost i opne štite osetljivo  nervno tkivo od potresa, oštećenja i mikroorganizama. Tečnost cirkuliše i u šupljinama mozga (komore), kao i u kanalu kičmene moždine.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Moždane opne



Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Likvor



Mozak

Delovi mozga

Mozak ne upravlja samo onim o čemu mislite i šta osećate, kako učite i pamtite, načinu na koji se krećete i razgovarate, već i nesvesnim radnjama poput otkucaja srca ili varenja hrane.

U toku evolucije čoveka došlo je do razvoja posebnih delova mozga: velikog (prednjeg) mozga, međumozga, srednjeg mozga, moždanog (Varolijevog) mosta, malog mozga i produžene moždine. Nervno tkivo koje gradi mozak sastoji se od sive i bele mase.

Veliki mozak

Veliki mozak je najveći, najznačajniji i najbolje razvijen deo mozga koji ispunjava skoro čitavu lobanju. Duboka uzdužna brazda deli veliki mozak na dve hemisfere, levu i desnu, koje su sa donje strane spojene belom masom. Siva masa gradi spoljašnji tanki sloj hemisfera (koru) dok se bela masa nalazi ispod nje. Površina kore daleko prevazilazi površinu bele mase. Zbog toga se na kori obrazuju vijuge (ispupčenja) i brazde (udubljenja). Iako debljina kore kod čoveka iznosi samo 2-4 mm, ona je centar sveukupne nervne delatnosti i umne aktivnosti (učenja, pamćenja, mišljenja, govora, osećanja). Zbog ukrštanja nerava koji idu iz mozga u kičmenu moždinu, svaka hemisfera upravlja pokretima suprotne strane tela. U hemisferama se nalaze I i II moždana komora ispunjene likvorom.

Kora velikog mozga je žlebovima podeljena na četiri režnja:

  1. čeoni,
  2. temeni,
  3. slepoočni i
  4. potiljačni.

U svakom od njih nalaze se nervni centri (grupe nervnih ćelija) odgovorni za obavljanje određenih uloga. U čeonom režnju nalaze se centri koji upravljaju voljnim pokretima tela, govorom i razumevanjem,  kao i misaonim radnjama, učenjem i pamćenjem. Centar za sluh nalazi se u slepoočnom, a za vid u potiljačnom režnju. Temeni režanj sadrži centre kojima osećamo toplotu, hladnoću, dodir i bol.

Osim što su povezane međusobno, nervne ćelije velikog mozga su u vezi i sa ostalim delovima nervnog sistema i svim organima u telu čoveka. Zahvaljujući tome sve informacije koje stižu u koru velikog mozga podležu obradi. Uporede se sa zapamćenim podacima, protumače se i tek tada postajemo svesni šta smo videli, čuli, osetili i prema tome se pokreće rad određenih mišića ili organa.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Veliki mozak
Međumozak

Međumozak je sa svih strana osim donje pokriven hemisferama velikog mozga. U njegovom centralnom delu je III moždana komora u vidu pukotine. Donji deo međumozga, hipotalamus, je povezan sa hipofizom, žlezdom koja upravlja radom drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Hipotalamus je ogromnim brojem nervih vlakana povezan sa ostalim delovima CNS-a. Zbog toga je uključen u upravljanje mnogih funkcija u telu čoveka.

U njemu se nalaze centri za emocije i ponašanje čoveka kao što su bes, ljutnja, strah. Osim njih tu su i centri za glad, sitost, žeđ, regulisanje telesne temperature i dr.

Srednji mozak

Srednji mozak povezuje međumozak i produženu moždinu. U njegovom centralnom delu nema komore već se nalazi uzani kanal koji povezuje III i IV moždanu komoru. Srednji mozak sadrži centre za vid i sluh, održavanje tonusa skeletnih mišića koji omogućavaju normalan položaj tela i glave u prostoru.

Mali mozak

Mali mozak se sastoji od dve hemisfere povezane jednim izduženim, središnjim delom.  Smešten je u potiljačnom delu lobanje. Raspored sive i bele mase je sličan kao u velikom mozgu. Siva masa gradi koru koja je veoma  izbrazdana, a bela je u unutrašnjosti. U malom mozgu se nalaze centri za ravnotežu tela i usklađivanje pokreta.

Moždani most

Moždani most povezuje srednji mozak sa produženom moždinom. Naziv Varolijev most dobio je po italijanskom lekaru Konstancu Varoliju koji ga je prvi opisao. On usklađuje mimiku lica, reguliše frekvenciju disanja, prima impulse bola iz kože lica, uha, zuba. Sadrži centre za sisanje, žvakanje i odbrambene reflekse (treptanje i suzenje).

Produžena moždina

Produžena moždina je dobila naziv po tome što se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se ukrštaju nervni putevi koji iz kičmene moždine idu ka velikom mozgu i obrnuto. Zbog toga desna hemisfera upravlja pokretima leve strane tela, a leva hemisfera desnom stranom. Između malog mozga i produžene moždine smeštena je IV moždana komora. U produženoj moždini nalaze se centri koji upravljaju nekim od osnovnih životnih funkcija, kao što su disanje i rad srca, pa se naziva čvor života. Osim ovih u produženoj moždini su centri za odbrambene reflekse kijanja, kašljanja, treptanja kao i centri za gutanje, povraćanje i lučenje pljuvačke.

Kičmena moždina

Kičmena moždina je glavna linija koja mozak povezuje sa telom. Sa nje polazi 31 par nerava, u nivou svakog kičmenog pršljena po par (po jedan za svaku stranu tela). Kičmeni nervi su mešoviti, jer nastaju spajanjem dva korena: osećajnog i pokretačkog koji polaze sa sive mase. U beloj masi se nalaze dve vrste nervnih vlakana: uzlazna i silazna. Kada osećajnim nervom stigne nadražaj u kičmenu moždinu on se ka mozgu prenosi uzlaznim vlaknima. Silazna vlakna prenose nadražaj koji je stigao iz mozga do pokretačkih nerava. U kičmenoj moždini, njenoj sivoj masi, smešteni su centri odgovorni za refleksne radnje.

U središnjem delu kičmene moždine je kanal povezan sa IV moždanom komorom i ispunjen likvorom. Oko centralnog kanala nalazi se siva masa u obliku slova H (liči i na leptira raširenih krila), dok je bela masa raspoređena oko sive mase. Kičmena moždina je, slično mozgu, obavijena sa tri moždane opne između koji se stvara likvor.

Kičmeni nervi

Kičmena moždina  je glavna linija koja mozak povezuje sa telom. Sa nje polazi 31 par nerava, u nivou svakog kičmenog pršljena po par (po jedan za svaku stranu tela). Kičmeni nervi su mešoviti jer nastaju spajanjem dva korena: osećajnog i pokretačkog koji polaze sa sive mase.  U beloj masi se nalaze dve vrste nervnih vlakana: uzlazna i silazna. Kada osećajnim nervom stigne nadražaj u kičmenu moždinu on se ka mozgu prenosi uzlaznim vlaknima. Silazna vlakna prenose nadražaj koji je stigao iz mozga do pokretačkih nerava. U kičmenoj moždini, njenoj sivoj masi, smešteni su centri odgovorni za refleksne radnje.

Kada se krećemo nadražaj putuje iz mozga silaznim nervnim vlaknima do kičmene moždine pa preko pokretačkih korenova do kičmenih nerava, a njima do mišića koji omogućavaju kretanje.

Refleksni luk


Refleksi i refleksni luk

Šta znači kada nešto radite ''bez razmišljanja''? Šta se dešava kada vam neka trunčica upadne u oko? Istog trena, bez vaše volje,  nesvesno počinjete brzo da trepćete. Šta radite kada se zagrcnete hranom? Počinjete snažno da kašljete. To su refleksi.

Refleksi su nesvesne, automatske radnje kojima odgovaramo na delovanje neke draži. Imaju zaštitnu, nekada i životno važnu ulogu pa je od značaja da se odigraju jako brzo, bez gubljenja vremena na razmišljanje kako treba da se odvijaju. Upravo zbog toga nadražaj ne ide do velikog mozga već se završava u kičmenoj moždini.

Šta se u stvari dešava pri stvaranju refleksa?

U koži postoje posebne nervne ćelije koje primaju draži te se nazivaju prijemnici (receptori). Draži dovoljne jačine se pretvaraju u nadražaj koji se osećajnim nervima prenosi do centra refleksa u sivoj masi kičmene moždine. Iz kičmene moždine nadražaj se pokretačkim nervima prenosi do mišića koji izvode određeni pokret ili nekog organa koji odgovara na draž. Mišići ili organi koji odgovaraju na draž nazivaju se efektori (radni organi). Mozak nema nikakve veze sa ovom refleksnom radnjom, ali dobija informacije o njoj.

Put koji nadražaj pređe od receptora osećajnim nervima do centra u kičmenoj modini, a odatle pokretačkim nervima do efektora naziva se refleksni luk.

Postoje dve vrste refleksa: urođeni (bezuslovni) i stečeni (uslovni). Urođeni refleksi se prenose sa generacije na generaciju i neophodni su za održavanje  života i odbranu. Takvi su npr. refleksi gutanja, kašljanja, kijanja, disanja, lučenja žlezda i dr. Uslovni refleksi se formiraju, naučeni su tokom života uz učešće kore velikog mozga.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Kičmena moždina

Periferni nervni sistem (PNS)

Periferni nervni sistem grade nervi  koji se nalaze van CNS-a, a polaze sa mozga i kičmene moždine i granaju se po čitavom telu. Preko njega su svi delovi tela povezani sa centralnim nervnim sistemom. Podeljen je na somatski i autonomni nervni sistem.

Somatski nervni sistem

Reč somatski potiče iz grčkog jezika i znači telesni.

Rad  somatskog nervnog sistema je pod kontrolom naše volje. Preko njega  se uspostavlja veza sa spoljašnjom sredinomvrši prenošenje nadražaja od  receptora sa periferije tela (poput bola ili dodira) ili  njegove unutrašnjosti (kao npr. puna mokraćna bešika). Odgovoran je za voljne pokrete skeletnih mišića.

Kod čoveka se sastoji od 43 para nerava koji polaze sa:

  • mozga (glaveni ili moždani  nervi)  i sa
  • kičmene moždine (kičmeni ili moždinski nervi).

Čovek ima 12 pari glavenih nerava. Oni mogu da budu osećajni, pokretački ili mešoviti. Odgovorni su za prenošenje nadražaja od čula do mozga, kao i pokretačke nadražaje ka mišićima prvenstveno glave i vrata. Kičmenih nerava ima 31 par i svi su mešoviti. Po izlasku iz kičmene moždine ovi nervi se granaju po čitavom  telu.

Autonomni (vegetativni) nervni sistem

Kako naše telo odgovara na strah ili uzbuđenje?  Odgovor našeg organizma se opisuje kao ''bori se ili beži'',  koji se odnosi na pripremu našeg tela bilo da pobegne od pretnje ili da stoji i bori se. Srce počinje ubrzano da kuca, znojenje se pojačava, disanje ubrzava, smanjuje se lučenje pljuvačke (''suše se usta''), šire se zenice (''u strahu su velike oči''), varenje hrane se usporava (kome je tada do jela!).

Autonomni ili vegetativni nervni sistem upravlja radom unutrašnjih organa, srčanog i glatkih mišića. Zaslužan je za održavanje životnih funkcija pa se zato naziva vegetativnim. Označen je i kao autonomni jer je nezavistan od uticaja volje (od grč. autonomia što znači samostalnost).   

Sastoji se od dva dela:

  • simpatičkog i
  • parasimpatičkog.

Podela je izvršena prema njihovoj ulozi. Većina unutrašnjih organa snabdevena je nervima oba dela, koji su međusobno suprotstavljenog delovanja (antagonisti). To znači da ako simpatički ubrzava rad nekog organa, parasimpatički ga usporava. Simpatički sistem je aktivan u stresnim situacijama i priprema telo za iznenadne situacije. On dovodi do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, ubrzanog disanja, pojačanog dotoka krvi do kože i mišića. Time se dotok krvi do bubrega i organa za varenje smanjuje. Kada prevlada dejstvo parasimpatičkog sistema pojačava se dotok krvi  do bubrega i organa za varenje, čime se njihov rad pojačava,  dok se rad srca i disanje usporavaju, snižava se krvni pritisak.

Suprotstavljenim dejstvom simpatičkog i parasimpatičkog sistema upravlja se radom unutrašnjih organa prema potrebama našeg organizma.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Periferni nervni sistem


Zanimljivosti.jpg
Zanimljivosti
  • U stara vremena, kada se malo znalo o mozgu, smatralo se da hrabrost dolazi iz srca, a kukavičluk iz jetre!
  • Iako su fizički iste, hemisfere imaju različite uloge. Tako je leva hemisfera bolje razvijena od desne kod naučnika, dok je kod umetnika obrnuto.
  • Usled jakog nabiranja kore malog mozga, bela masa zalazi između nabora sive mase. Na poprečnom preseku to izgleda kao razgranata krošnja drveta i naziva se ''drvo života''.
  • Kičmena moždina je snop nervnog tkiva dužine oko 43 cm kod odrasle žene (oko 45 cm kod odraslog muškarca), debljine malog prsta (1-2 cm), dok joj je težina 35-40 g. Pruža se od potiljačnog otvora na lobanji do drugog slabinskog pršljena kroz kanal u kičmenom stubu (dužina kičmenog stuba je oko 70 cm).
  • Nervno tkivo čoveka sastoji se od 10 milijarni neurona, dok su ćelije glije deset puta brojnije.
  • Ako nešto zagolica ili uštine  našu kožu, nerv tu poruku provodi do mozga. Mozak obrađuje prispelo obaveštenje, odlučuje kakva radnja je potrebna i tu odluku nervima šalje do mišića koji se kontrahuje. Jasno je da postoje najmanje dve vrste nerava: jedni u mozak donose poruke, a drugi iz njega odnose naredbe ka mišićima.
  • Refleksi su jači od naše volje! Da li je to tačno? Probajte da zadržite dah i prekinete disanje. Možete, ali samo za kratko vreme.
  • Posebno priznanje, Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu, dobio je 1904. g. ruski naučnik Ivan Pavlov za izučavanje refleksa. (Ako želite da o tome više saznate  možete na vebsajtu Nobelprize.org)
  • Prvi par glavenih nerava do mozga prenosi poruke o mirisu. Centar u mozgu  raspoznaje više vrsta mirisa, a svaka vrsta ima više mogućih varijanti. Tako može da razlikuje miris cveta, miris voća, miris na izgorelo, miris truleži, hemijskih materija, začina itd. Centar za miris cveća može da razlikuje miri ruže, od mirisa zumbula, ljiljana i velikog broja cvetova. Kada prelazimo ulicu gledamo levo i desno jer je mozak naredio III, IV i VI paru nerava da pokrenu oko kako bi II par, očni nerv, preneo poruku u mozak šta je video, da li postoji eventualna opasnost. Peti par  glavenih nerava pokreće mišiće žvakače i istovremeno obaveštava mozak o osećajima koji se javljaju pri žvakanju hrane (npr. šupalj zub). Pomoću sedmog para se osmehujemo, a pomoću osmog čujemo i održavamo ravnotežu. Deveti i dvanaesti par nerava upravljaju mišićima za govor. Deseti par se naziva ''lutalac'' jer silazi skroz do grudne i trbušne duplje. Kada okrećemo glavu ili sležemo ramenima mozak je preko jedanaestog para poslao naredu mišićima leđa i vrata da to urade.
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Oboljenja nervnog sistema



Video-animacija.jpg
Pogledajte video, animaciju...

https://www.youtube.com/watch?v=jUxLTSmLUkY

https://drugsindehersenen.jellinek.nl/en/alcohol-en/alcohol-and-the-brain/ delovanje različitih psihoaktivnih supstanci na mozak

https://www.spring.org.uk/2014/04/4-amazing-brain-animations.php delovanje različitih psihoaktivnih supstanci na mozak

https://www.shutterstock.com/video/clip-1351828-rotating-human-brain pogledajte mozak sa nekoliko strana

https://dissolve.com/video/Animation-human-brain-showing-various-lobes-rotating-rights-managed-stock-video-footage/002-D30-6-451

https://dissolve.com/video/Human-brain-showing-lateral-ventricle-royalty-free-stock-video-footage/001-D30-9-071 bočne moždane komore

https://dissolve.com/video/Neurons-human-brain-Xray-royalty-free-stock-video-footage/001-D2005-8-009


Internet.jpg
Pretražite internet

https://www.youtube.com/watch?v=_aCCsRCw78g

https://www.youtube.com/watch?v=-s8yEhRZgvw

https://www.youtube.com/watch?v=V_LzRBibQ_4

http://cnsvp.stanford.edu/


Literatura.jpg
Literatura
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995