Običan kivi

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Klasifikacija

Carstvo Animalia
Tip Chordata
Podtip Vertebrata
Klasa Aves
podklasa Neornithes
nadred ptice trkačice
red kiviji
familija Apterygidae
vrsta Apteryx australis


Običan kivi ili braon kivi (Apteryx australis) je vrsta ptice trkačice sa zakržljalim krilima, malim, pogurenim telom, dugačkim zakrivljenim kljunom i kratkim snažnim nogama.

Rasprostranjenost i stanište

Naseljava australijsku biogeografsku oblast. Endemit je Novog Zelanda i nalazi se na Severnom, Južnom i Stjuartovom ostrvu.

Živi u suptropskim i umerenim šumama i pašnjacima koje su velike i tamne i omogućavaju im spavanje preko dana, pošto su aktivne noću. U prirodi koja je nepromenjena delatnošću ljudi, prave gnezda u obliku rupa pod kamenjem ili ih kopaju u mekom tlu. U sredini koju je čovek izmenio, moraju se prilagoditi tako što gnezda prave na obrađenoj zemlji ili ispod žbunova.

Spoljašnja morfologija

Obični kivi je jedinstvena vrsta među trkačicama po svojoj velični koja je otprilike kao veličina kokoške: dužine od 45 - 54 cm i težine 2,8 do 3, 5 kg, pri čemu treba napomenuti da su ženke nešto krupnije od mužjaka. Perje je smeđe-sive boje u obliku dugačkih dlaka, tako da liči na krzno. Krila su im zakržljala , duga 5 cm pa nemaju sposobnost letenja, a sa tim u vezi je i nerazvijen grudni mišići (koji inače pokreću krila). Rep je redukovan, ali su im noge kratke i snažne tako da mogu brzo da trče.

Na maloj glavi nalazi se dugačak i zakrivljen kljun na čijem vcrhu su nosni otvori. Imaju razvijeno čulo mirisa, što predstavlja retkost među pticama. Osim toga, od ostalih ptica se razlikuju i znatno nižom telesnom temperaturom.

Razmnožavanje

Da bi započeli parenje svake druge noći se oglašavaju, dozivajući partnere, u periodu od marta do juna. Monogamska su vrsta. Njihova jaja su jedinstvena po svojoj veličini jer im težina iznosi 1/3 ukupne mase ženke. Inkubacija traje do 11 nedelja i na jajima leže i brinu o gnezdu mužjaci. Za to vreme oni izgube 1/3 svoje težine. Kada izađu iz jajeta mladunci se ne oslanjaju na roditelje za hranu već preživljavaju zahvaljujući velikoj količini žumanceta koju imaju u utrobi. Mladunci napuštaju gnezdo posle svega 6 do 10 dana, mada ima nekih podataka da mogu da ostanu u gnezdu i do godinu dana. Ženke dostižu polnu zrelost u periodu od 3 do 5, a mužjaci do oko 18 meseci.

Dužina života

Najkritičniji perioda za preživljavanje je prvih godinu dana života, kada ih najviše strada od prirodnih neprijatelja (mladunci imaju svega 275 g pa time i slabu moć odbrane od predatora). Posle toga mogu da žive oko 20 godina u prirodi. U zarobljeništvu obično žive 30, mada ima i primeraka koji su dostigli starost od 40 godina.

Ponašanje

Obični kivi je stidljiva i usamljena vrsta ptica. Kada se oseti ugroženo pre će pobeći nego što će krenuti u napad. Tokom dana se sakriva u svom gnezdu, a u sumrak iz njega izlazi u potrazi za hranom. Prilagođenost na lov u toku noći ima svoje prednosti:

  • smanjuje konkurenciju
  • koriste hranu koja preko dana nije dostupna
  • tama donosi sigurnost od grabežljivaca

Pokazuju izrazitu teritorijalnost. Ako se neka druga ptica pojavi na njihovoj teritoriji oni će se prvo snažno oglašavati, a zatim i pripremiti za borbu.

Međusobno komuniciraju glasom, koji zvuči kao otegnuti zvižduk sa silaznim i uzlaznim tonovima. Mužjaci proizvode tužan krik, a ženke se oglašavaju dubljim, promuklim glasom

Ishrana

Mesožderi su i uglavnom se hrane kopnenim i vodenim životinjama: crvima, insektima, rakovima, vodozemcima, jeguljama. Osim toga jedu i voće. Love noću kopajući zemlju svojim dugačkim kljunovima. Ulovljenu životinju prvo ubijaju kljunom ili je bacaju na kamen da bi je zatim pojeli.

Ekonomski značaj za čoveka

U početku su ih ljudi lovili za hranu, sada se koriste u druge svrhe:

  • predstavljaju nacionalni simbol Novog Zelanda: slika kivija je na nacionalnoj valuti, sportskim uniformama, putokazima itd;
  • ekoturizmu
  • istraživanjima
  • obrazovanju

Status zaštite

Na IUCN Crvenoj listi status je VU - ranjivi

Smatraju se ugroženim od strane IUCN. Trenutno, se procjenjuje da ih ima 27000. Osnovna opasnost za ove ptice je predatorstvo od strane sisara. Čini se da je populacija u nazadovanju. Vlada Novog Zelanda je najavila da ako ptičji grip zaprieti Novom Zelandu, svaki kivi će biti vakcinisan s' obzirom na alarmantan pad njihovog broja

Podvrste

Fosili

Iako su danas nalaze samo na Novom Zelandu, dokazano je prisustvo fosilnih predaka na Severnoj hemisferi u paleocenu i eocenu, pre oko 40-70 miliona godina.

Literatura

  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.