Ontogenetsko razviće čoveka

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ontogenetsko razviće čoveka predstavlja složen ciklus razvića koji se može podeliti u dva perioda:

  • prenatalni i
  • postnatalni (lat. natalis = rođenje).

Prenatalni period obuhvata složene morfološke promene od stvaranja zigota do rođenja, a postnatalni niz promena od rođenja, rasta, polnog sazrevanja, starenja jedinke pa do njene smrti.

Prenatalni period

Nauka koja se bavi proučavanjem razvića čoveka od oplođenja do rođenja jedinke naziva se humana embriologija. Razviće čoveka je kontinuiran (neprekidan) proces koji započinje oplođenjem jajne ćelije spermatozoidom pri čemu nastaje zigot da bi se zatim izvršio složen proces transformacije jednoćelijskog zigota u višećelijski organizam.

Vreme potrebno za razviće čoveka od oplođenja do porođaja je 266 dana – 38 nedelja. Međutim, kako se tačno vreme oplođenja obično ne zna, za procenu trajanja trudnoće i očekivanog termina porođaja, koristi se datum poslednje menstruacije. Preračunato na taj način, trudnoća traje dve nedelje duže – 40 nedelja, odnosno 280 dana (na 266 dana dodato je 14 dana od poslednje menstruacije do oplođenja).

Prenatalni period se deli na tri faze:

  • preembrionalnu
  • embrionalnu
  • fetalnu

Postnatalni period

Većina razvojnih promena se odigrava prenatalno, tokom embrionskog i fetusnog perioda, ali se neke promene odvijaju i postnatalno – kao npr.

  • mijelinizacija nervnih vlakana,
  • razvoj zuba i
  • razvoj mlečnih žlezda žene.

Ova faza obuhvata:

  • rađanje,
  • rano detinjstvo (neonatalni period),
  • detinjstvo od 2. godine života do puberteta (juvenilni period),
  • prepubertalni period,
  • pubertalni period i
  • adultni period.

Poremećaji razvića

Razviće je kontrolisano naslednom osnovom, odnosno odvija se po planu koji je upisan u genomu zigota. Greške u genomu odraziće se u prekidu embriogeneze (smrt ploda) ili će se roditi nova jedinka sa kongenitalnim anomalijama (kongenitalan = nastaje pre ili u toku rođenja).

Uzroci ovih poremećaja mogu da budu:

  • genske mutacije – kao npr. hondrodistrofija, albinizam idr.
  • hromozomske aberacije – koje uzrokuju npr. Daunov sindrom, sindrom mačijeg plača i dr.
  • delovanje štetnih faktora sredine poput lekova, virusa, ishrane, zračenja itd.) – npr. očna katarakta je izazvana virusom rubeole ili dejstvo leka talidomida
  • multifaktorijalni činioci – zajedničko dejstvo poligena i faktora sredine (npr. iščašenje kukova).

Vrste poremećaja razvića

U zavisnosti od toga u kom periodu razvića se ispoljavaju, kako greške u genomu tako i uticaji faktora spoljašnje sredine, razlikuju se sledeći poremećaji:

1. gametopatije – predstavljaju propadanje nenormalnih (aberantnih) gameta; aberantni gameti imaju izmenjenu morfologiju, kakvi su npr:

Neki aberantni gameti mogu da prežive i izvrše oplođenje i tada se obrazuje aberantni zigot; takav zigot može da ugine ili da nastavi sa razvićem;

2.blastopatije – poremećaji blastocista (npr. blastocist bez embrioblasta); ovakav blastocist ili ugine pre implantacije ili se odbaci neposredno pre implantacije; plodovi odbačeni na ovom ranom stupnju (preembriogeneza) vrlo često se izbacuju sa prvom menstruacijom, tako da se ne zna koliko embriona propada;

3.embriopatije – odbacivanje ploda u periodu embriogeneze;plodovi koji se spontano odbacuju do trećeg meseca trudnoće imaju greške u broju i strukturi hromozoma; ovaj period je najosetljiviji na delovanje faktora spoljašnje sredine; najkritičniji period za delovanje spoljašnjih činilaca je period gastrulacije jer se tada formira opšti plan građe, odnosno, obrazuju se klicini listovi; gastrulacija se dešava od 14-18. dana nakon oplođenja, dakle još pre ženinog saznanja o trudnoći!;

4.fetopatije – poremećaji na stupnju fetusa (kada embrion dobije obeležja vrste kojoj pripada); u ovom periodu plod je manje osetljiv i na genetičke greške i na faktore sredine; ipak, oni organi koji u tom periodu sazrevaju, posebno mozak i urogenitalni organi, i dalje ostaju osetljivi.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986.