Osolike muve

Rhingia-campestris

Familija Syrphidae pripada redu Diptera, klasi insekata. Ova familija je poznatija pod nazivima osolike muve, cvetne muve ili muve lebdilice. Nazivi ukazuju na mimikrična obeležja odraslih jedinki kojim oponašaju akuleatne opnokrilce, ishranu polenom i nektarom, kao i na specifičan način njihovog leta.

Sirfide odlikuje visok stepen specijacije, zoogeografska raznolikost i izražena adaptivna radijacija. Vrlo su značajne kao oprašivači mnogih biljnih vrsta, regulatori brojnosti štetnih insekata (naročito biljnih vaši), razlagači materija u raspadanju biljnog i životinjskog porekla, ali kao i štetočine u agrobiocenozama jer se larve pojedinih vrsta razvijaju u lukovicama gajenih biljaka (Thompson i Rotheray, 1998).

Morfološke osobine

Osnovna morfološka odlika koja ih odvaja od ostalih familija reda Diptera je prisustvo lažne vene (vena spuria) na krilu, koja predstavlja zadebljanje membrane. Veoma bitan morfološki karakter za determinaciju je građa genitalnog aparata mužjaka koji je osoben za svaku vrstu (Vujić i Glumac, 1994). Njegova konzervativnost i stabilnost su od velikog značaja prilikom utvrđivanja srodničkih odnosa među vrstama, kao i prilikom definisanja viših sistematskih kategorija (Glumac, 1960).

Telo osolikih muva se sastoji od glave, toraksa i abdomena. Glava je oblika pravilne polulopte. Na njoj se nalazi par složenih očiju. Kod većine vrsta oči mužjaka se spajaju na čelu, dok su kod ženki razdvojene. Pored složenih očiju imaju i tri prosta oka (ocele), raspoređenih u obliku trougla na temenu (Nedeljković, 2007).

Osolike muve odlikuje izuzetno velika raznolikost. Veličina tela adultnih jedinki može biti od 4 do 25 mm. Telo nekih vrsta je uzano, a kod drugih krupno i dlakavo. Neke vrste su potpuno crne, a kod drugih toraks i posebno abdomen mogu imati različite bele, žute i narandžaste šare i oznake, zbog čega podsećaju na ose, pčele i bumbare (Thompson i Rotheray, 1998). Mimikrija, odnosno oponašanje akuleatnih himenoptera, predstavlja zaštitu od predatora. Osolike muve, čije je telo tamno braon ili crne boje, oslanjaju se na kriptičnu obojenost da bi se sakrile od predatora (Van Veen, 2004).

Stanište i rasprostranjenost

Izražena adaptivna radijacija uslovila je pojavu osolikih muva u svim tipovima staništa, od morskih obala do planinskih vrhova preko 3000m nadmorske visine, od polarnih tundri do pustinja i polupustinja (Vujić i Glumac, 1994). Najčešći tipovi ekosistema koje naseljavaju osolike muve su šume, močvare, tresetišta i vlažne livade (Van Veen, 2004).

Susreću se u svim regionima sveta, osim Antarktika (Rotheray i Gilbert, 1999). Raznovrsnost sirfida se ogleda kako u veličini, obliku i obojenosti tela, tako i u ponašanju, načinu larvalnog razvića i ekološkim zahtevima larvi i adulta. Osolike muve su registrovane od ranog proleća do kasne jeseni, sa najvećim brojem vrsta i jedinki u proleće (Vujić i sar., 1998) što ukazuje na njihov veliki zanačaj kao polinatora.

Razviće

Osolike muve tokom razvića prolaze kroz sva četiri stupnja (jaje, larva, lutka i imago) - holometabolni insekti. Larvalno razviće osolikih muva odvija se u veoma različitim uslovima. Postoje tri osnovna tipa ishrane larava: saprofagni, fitofagni i predatorski.

Saprofagni tip razvoja odvija se u nespecifičnim uslovima, što omogućava široko rasprostranjenje vrste, ali i usporenu specijaciju. Fitofagni i predatorski tip ishrane larvi odvijaju se u specifičnim uslovima i tesno su povezani sa biljkom domaćinom ili određenim vrstama biljnih vaši. Specijalizacija načina života uslovila je pojavu većeg broja vrsta, posebno onih sa užim arealom (Vujić i Glumac, 1994).

Odrasle jedinke osolikih muva pojavljuju se od ranog proleća do kasne jeseni. Dužina života je od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Većina vrsta ima samo jednu generaciju godišnje. Zoofagne i fitofagne vrste imaju po nekoliko generacija godišnje. Faunu sirfida nekog područja odlikuje izražena sezonska dinamika vrsta, koja se najbolje zapaža u proleće. Formiraju se grupe vrsta koje se javljaju zajedno i međusobno se smenjuju. Tempo smene slabi kako sezona odmiče, tako da je fond vrsta koji se pojavljuje u letnjem periodu znatno osiromašen u odnosu na fond vrsta koji se javlja u proleće. Fond vrsta se postepeno osiromašuje sve do poznih jesenjih dana (Vujić i Šimić, 1994). Većina jesenjih vrsta provodi zimu u adultnom stadijumu, dok ostale vrste prezimljavaju u stadijumu jaja, larve ili lutke.

Biologija i oprašivanje od strane osolikih muva

Adulti: i mužjaci i ženke posećuju cveće zarad nektara ili polena. Proizvodnja jaja kod ženki je delimično zavisna od unosa polena kao izvora proteina. Dužina rilice varira od 1 mm do preko 11 mm. Vrste sa dugim proboscisom, kao i one uske glave i vitkog grudnog koša mogu da koriste cvetove sa dubokim korolama. Cvetne muve imaju trobojan pogled (žuta, plava i ultra-ljubičasta). Pokazuju indikaciju učenja ponašanja vezanog za boju cveća. Baz oprašivanje je poznato za neke veće vrste. Sirfide obično pokazuju obrazac dnevne aktivnosti u poseti cvetu.

Larve: Larve osolikih muve iskorišćavaju širok opseg različitih izvora hrane kao zoofagne larve (uglavnom biljne vašti; važne u bio-kontroli), fitofagne larve (u lišću, korenju i laticama), saprofage larve (u materijalima od bilja kao i u mrtvom drvetu) vodene detritofagne larve, i larve koje žive u mravljim i drugim gnezdima. Osolike muve žive u širokom opsegu različitih staništa svuda u svetu.

Galerija slika

• 
• 
• 
• 
• 

Za više podataka pogledati Syrphidae (Diptera) kao oprašivači

Literatura

• Axel Ssymank, Bonn & Carol Kearns, Santa Clara (2009):Flies – Pollinators on two wings; Caring for Pollinators; Safeguarding agro-biodiversity and wild plant diversity - Current progress and need for action presented in a side, event at COP 09 in Bonn (22.05.2008).
• DE BUCK, N. 1990. Bloembezoek en bestuivingsecologie van Zweefvliegen (Diptera, Syrphidae) in het bijzonder voor Belgie. - Studiendocumenten Royal Belgian Institute of Natural Sciences. 60: 1-167, Brussels.
• DE BUCK, N. 1993. Bloembezoek en bestuivingsecologie van zweefvliegen (Diptera, Syrphidae) in het bijzonder voor Belgie. Appendix to working document '60' of the Royal Belgian Institute of Natural Sciences. – unpublished, 56. pp.
• EVENHUIS, N. L., PAPE, T., PONT, A.C. & F.C. THOMPSON (Eds.) (2008): Biosystematic Database of World Diptera, Version 10.75. Available at http://www.diptera.org/biosys.htm; last accessed on 15 November 2008.
• Glumac, S. (1960): Prirodan sistem sirfida (Syrphidae, Diptera) zasnovan na građi genitalnih aparata i načinu razvitka larava sa karakteristikama familija i tribusa. Glasn. Prir. Muz. u Beogradu, B (16): 69-103.
• KLEIN, A.M., VAISSIERE, B.E., CANE, J.H., STEFFAN-DEWENTER, I., CUNNINGHAM, S.A., KREMEN, C., TSCHARNKE, T. (2007): Importance of pollinators in changing landscapes for world crops. Review in Proceedings of The Royal Society 274, 3003-313.
• KÜHN, J., A. HAMM, M. SCHINDLER, D.WITTMANN (2006): Ressourcenaufteilung zwischen der oligolektischen Blattschneiderbiene Megachile lapponica L. (Hym., Apiformes) und anderen Blütenbesuchern am schmablättrigen Weidenröschen (Epilobium angustifolium, Onagrarceae). Mitt. Dtsch. Ges. Allg. Angew. Ent., 15: 389-391.
• LARSON, B. M. H., P. G. KEVAN AND D. W. INOUYE. 2001. Flies and flowers: The taxonomic diversity of anthophiles and pollinators. Canadian Entomologist 133(4): 439-465.
• LUZAR, N. AND G. GOTTSBERGER 2001. Flower Heliotropism and Floral Heating of Five Alpine Plant Species and the Effect on Flower Visiting in Ranunculus montanus in the Austrian Alps. Arctic, Antarctic, and Alpine Research, Vol. 33, No. 1 (Feb., 2001), pp. 93-99
• Nedeljković, Z. (2007): Diverzitet osolikih muva (Diptera: Syrphidae) Vojvodine. -Magistarska teza, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.
• Rotheray,G., Gilbert, F. (1999) Phzlogeny of Palaearctic Syrphidae (Diptera): evidence from larval stages. Zool. J. Linn. Soc.,127:1-112
• SSYMANK, A. (1991): Rüssel- und Körperlängen von Schwebfliegen (Diptera, Syrphidae) unter Berücksichtigung der Verwendung von Alkoholmaterial. – Mitt. Schweizer. Entom. Gesellschaft 64: 67 – 80.
• SSYMANK, A. (2001): Vegetation und blütenbesuchende Insekten in der Kulturlandschaft [Vegetation and flower-visiting insects in cultivated landscapes] – Schriftenreihe Landschaftspflege und Naturschutz 64, 513 pp., Bonn-Bad Godesberg.
• SSYMANK, A., KEARNS, C.A., PAPE, TH. & F.C. THOMSON: Pollinating Flies (Diptera) (2008): A major contribution to plant diversity and agricultural production. - Tropical Conservancy 9 (1 & 2): 86-89.
• Thompson, F. C., Rotheray, G. (1998): Family Syrphidae. In: Papp, L. & Darvas, B. (eds.) Contributions to a Manual of Palaearctic Diptera, 3: 81-139. Budapest.
• Van Veen, M. (2004): Hoverflies of Northwest Europe: identification keys to the Syrphidae. 256pp. KNNV Publishing, Utrecht
• Vujić, A., Glumac, S. (1994): Fauna osolikih muva (Diptera: Syrphidae) Fruške gore. Matica srpska, Odeljenje za prirodne nauke, 83pp. Novi Sad.
• Vujić, A., Šimić, S. (1994): Syrphidae (Insecta: Diptera) Vršačkih planina. Matica srpska, Odeljenje za prirodne nauke, 163pp. Prosveta, Novi Sad.

iz seminarskog rada: Syrphidae (Diptera) kao oprašivači (2010), Jelene Ačanski)

Jelena Ačanski