Otrovne životinje
Sadržaj
Otrovne životinje i otrovnice
Otrovne životinje su oduvek privlačile pažnju i izazivale strah kod ljudi. Otrovi životinjskog porekla nazivaju se zootoksini. Prema načinu na koji koriste otrove, životinje možemo podeliti u dve grupe:
- otrovnice ili fanerotoksične (grč. farenos= očigledan; toksikon= otrov; aktivno otrovne) (aktivne ubice), koje otrove proizvode u žlezdama i pomoću određenih organa (zubi zmija otrovnica, bodlje na trbuhu škorpija, žaoke osa, otrovne helicere paukova i dr.) aktivno unose u telo žrtve, koriste za lov ili odbranu; kao primer mogu da posluže različite zmije, insekti, ribe; njihovi otrovi su složeni,tzv. venomi,predstavljaju smesu različitih otrova najčešće proteinske ili peptidne strukture;
- otrovne životinje ili kriptotoksične (grč. kriptos= sakriven; pasivno otrovne) (pasivne ubice) u nekom delu tela stvaraju otrov ili su ga slučajno sakupile (npr. školjke) kako bi odbile predatora od sebe (samoodbrana); nemaju organe za unošenje u telo žrtve ili neprijatelja; njihovi otrovi ili toksini su jednostavne strukture; otrovne životinje nemaju nameru da povrede drugo živo biće; njihovo telo je upadljivih boja ili je šareno što upozorava da su otrovne.
Dejstvo zootoksina
Otrov se definiše kao materija koja je strana organizmu u koji je dospela i u kome remeti normalne životne procese i izaziva druga oštećenja, a ne deluje mehanički ni termički. Toksini su otrovi koje proizvode živi organizmi, a efekti koje oni izazivaju u organizmu označava se kao toksičnost. Najčešći način unošenja otrova u telo čoveka je putem hrane ili slučajnim ubodom, ugrizom životinje otrovnice.
U prirodi imaju dve osnovne funkcije:
- predatorstvo, lov kao kod zmije, pauka, škorpije, meduze i dr.
- odbrana od neprijatelja, kao kod pčele, ose, otrovnih žaba i dr.
Prema načinu na koji deluju na organizam, zootoksini mogu biti:
- neurotoksini, koji napadaju nervni sistem, izazivajući oštećenja neurona i nervnog tkiva što kao posledicu daje bol, paralizu i na kraju smrt prestankom rada srca ili disanja; njima pripadaju toksni kobre, pauka crne udovice, škorpija i dr; osnovni efekat, paraliza sprečava plen da pobegne ili neprijatelja da napadne;
- hemotoksini, koji napadaju krvni sistem izazivajući bol, otoke, promene u krvi.
Grupe otrovnih životinja i otrovnica
Sigurno je da prva asocijacija koja čoveku padne napamet kada se pomene otrovna životinja jeste zmija, ali je isto tako sigurno da zmije nisu jedine otrovnice. Gmizavci i zglavkari su tipovi u kojima su otrovne životinje i otrovnice najčešće zastupljene. Od svih danas postojećih životinjskih tipova najmanje otrovnica i otrovnih životinja ima među sisarima. Postoji mišljenje da sisari, kao evolutivno najsloženija grupa životinja, su dovoljno efikasni da brzo ubiju zubima, kandžama i sl. dok je za otrov potrebno određeno vreme da deluje i usmrti plen ili neprijatelja. To potvrđuje i činjenica da je otrovni insektivorni sisar, solenodon, isteran iz svojih prirodnih staništa uvođenjem u njih pasa, mačaka i mungosa.
U daljem tekstu navedene su grupe životinja u kojima su najčešće otrovne vrste ili vrste koje su zbog jačine otrova značajne za čoveka:
- otrovni dupljari
- otrovni mekušci
- otrovne škorpije
- otrovni pauci
- otrovni insekti
- otrovne ribe
- otrovni vodozemci
- otrovni gmizavci
- otrovni sisari
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Bačić,T, Erben, R, Krajačić, M (2004): Raznolikost živog sveta, Školska knjiga, Zagreb
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Simonović, P, Tomović, Ljiljana, Radojčić, Jelena, Krizmanić, I, Marić, S (2004): Sistematika vertebrata (praktikum), NNK Internacional, Beograd
- Biblioteka: Planeta zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet, ZUNS, Beograd,1987.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
