Gušterača

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Pankreas)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pankreas čoveka: 1 - izvodni kanal pankreasa; 2 - mesto ulivanja izvodnog kanala pankreasa u dvanaestopalačno crevo (duodenum); 3 - vena porte; 4 - jetrina arterija (slika preuzeta sa [1])

Gušterača, poznata i pod nazivom pankreas, je endokrina žlezda . Dugačka je otprilike 12-15 cm kod čoveka, duguljastog oblika, pljosnata. Pankreas je žlezda pridodata sistemu organa za varenje.

Građa

Sastoji se od:

1. proširenog dela, glave (caput pancreatis); smeštena je na desnoj strani trbušne duplje u krivini dvanaestopalačnog creva sa kojim je povezana preko izvodnog kanala;

2. srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) ; i

3. dugačkog, suženog dela, repa (cauda pancreatis), koji se nalazi na levoj strani trbuha iza želuca a ispred kičmenog stuba;

Nije teža od 100 grama kod čoveka, i dobro je zaštićena, smeštena je, duboko u gornjem delu stomaka, iza želuca i dvanaestopalačnog creva, neposredno ispred kičme.

Dvojna funkcija

Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu:

  • acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre - egzokrina funkcija;
  • Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju.

Lučenje pankreasnog soka

Egzokrina funkcija ogleda se u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo duodenuma (dvanaestopalačnog creva). Dnevno pankreas čovek izluči oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i to najvažniji među njima su tripsin, himotripsin, lipaza i amilaza. Tripsin i himotripsin učestvuju u varenju belančevina pa se izlučuju u neaktivnom obliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. Prvo se pomoću crevne enterokinaze aktivira početna, mala količina tripsinogen pa zatim on aktivira preostalu količinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena. Lipaza se, takođe, izlučuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomoću žuči (stvara se u jetri i preko žučnih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane masti, a da bi se one emulgovale neophodna je žuč. Amilaza razlaže skrob.

Lučenje pankreasnog soka vrši se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dostiže tri sata po unošenju hrane. To lučenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju žlezde tankog creva kada sadržaj iz želuca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva lučenje pankreasnog soka. Na lučenje ovog soka utiče još jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin.

Pored hormonalne regulacije, pankreasni sok se luči i delovanjem bezuslovnih refleksa (pogled na granu, miris hrane izazivaju tu sekreciju).

Endokrine ćelije

Endokrine ćelije pankreasa skoncentrisane su u oblastima koje sa nazivaju Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova.

Sastoje se iz pet tipova ćelija:

  • alfa-ćelije ili A-ćelije
  • beta-ćelije ili B-ćelije
  • delta-ćelije ili D-ćelije
  • PP-ćelije
  • E-ćelije, kojih najverovatnije u pankreasu čoveka nema
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Langerhansova ostrvca

Endokrina funkcija

Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u tzv. Langerhansova ostrvca.

Beta-ćelije izlučuju hormon insulin (lat. insula = ostrvo), dok alfa izlučuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je povećava.

Povećana koncentracija glukoze (šećera) u krvi dovodi do pojačanog lučenja insulina pa on smanjuje nivo šećera u krvi. Kada se nivo glukoze smanji na normalu, smanjuje se i lučenje insulina. Međutim, kada se insulin nedovoljno izlučuje dolazi do nagomilavanja glukoze u krvi, tj. hiperglikemije (vrednosti veće od 6,66 mmol/l) što dovodi do šećerne bolesti (diabetes mellitus).

D-ćelije izlučuju hormon somatostatin koji koči lučenje insulina i glukagona, a PP-ćelije hormon pankreasni polipeptid koji koči lučenje pankreasnog soka.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati insulin
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati glukagon
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati somatostatin
Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati pankreasni polipeptid

Embrionalni razvoj

Pankreas nastaje od endoderma kaudalnog dela prednjeg creva od koga se razvijaju dva pankreasna pupoljka (divertikuluma):

  • dorzalni koji postaje prvi i daje veći deo pankreasa
  • ventralni koji se obrazuje u blizini spoja žučnog kanala sa 12-palačnim crevom.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
Snežana Trifunović, dipl. biolog