Perje

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Pero)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Perje u morfološkom pogledu predstavlja najsloženiju rožnu tvorevinu epidermisa kože i pokriva telo i krila ptica. Izgrađeno je od beta-keratina. Štiti telo i omogućava održanje stalne telesne temperature (ptice su homeotermi) i kod velikog broja ptica iletenje. Telo ptica nije ravnomerno pokriveno perjem, postoje delovi pokriveni samo paperjem ili goli. Kod nekih vrsta paperje imaju samo mladunci, dok kod drugih je ono prisutno čitavog života (vodene ptice i ptice hladnih predela). Embrionalno razviće je dokaz da perje vodi poreklo od rožnih krljušti gmizavaca. Tokom godine, sezonski, dolazi do odbacivanja starog perja i zamene novim, pojave poznate kao mitarenje.

Konturno pero
Donje pero
Dlakasto pero

Oblici

U toku života obrazuju se dva tipa perja:

1. paperje ili primarno perje (embrionalno perje)

2. definitivno perje

Postoje tri osnovna oblika definitivnog pera:

  • konturno (pluma)
  • donje (plumula)
  • dlakasto (filopluma).

Konturno pero

Konturno pero (pluma) izgrađeno je od tri dela:

  • dugačke osnovice, kalamusa (calamus), sa šupljinom u unutrašnjosti; smeštena je u pernom folikulu koji predstavlja kesastu invaginaciju pokožice; na kalamusu se razlikuju dva dela:
    • prednji na kome se nalazi sućušan otvor (umbilicus inferior) kroz koji kvržica krzna (perna papila) zalazi u kalamus;
    • zadnji koji se nastavlja na badrljicu;
  • badrljice (rachis), predstavlja čvrsti deo bez šupljine
  • zastavice (vexillum) koja se sastoji od:
    • žioka (rami), ogranaka prvog reda koji su končaste i polaze ukoso sa obe strane badrljice obrazujući dva paralelna reda;
    • žiočica (radii), ogranaka drugog reda koji polaze u dva reda sa žioka
    • kukica (radioli), ogradnaka trećeg reda koji se nalaze na žiočicama i čvrsto spajaju žioke i žiočice obrazujući zastavicu otpornu na vazdušne struje što je značajno za letenje.

Raspored kontrurnih pera na telu može da bude:

  • ravnomeran, ujednačen po čitavom telu što se ređe javlja i predstavlja primitivnu osobinu
  • samo na određenim mestima koja su u obliku linija (pterylae).

Donje pero (plumula)

Nalaze se ispod konturnih pera, najčešće su raspoređena po čitavom telu i imaju ulogu u termoregulaciji. Morfološki su slična paperju:

  • nemaju badrljicu
  • nemaju čvrstu zastavicu jer su žioke u vidu čuperaka, a ne postoje ni kukice za njihovo povezivanje

Dlakasto pero (filopluma)

Ova pera su razbacana po čitavoj površini tela između drugih pera i imaju čulnu funkciju. Prenose informacije o pomeranju konturnih pera do receptora za pritisak i vibracije koji su grupisani oko njihovoi folikula. Veoma su proste građe, sastoje se samo od dlakaste badrljice koja se završava čuperkom žioka.

Embrionalno razviće

Načelno je isto kao embrionalno razviće krljušti gmizavaca i odvija se stupnjevito:

  • pero se začinje kao kvržica krzna
  • kvržica krzna raste i iznad sebe potiskuje pokožicu koja obrazuje ispupčenje
  • ispupćenje pokožice raste dok ne dobije cilindričan oblik i spusti se duboko u krzno
  • oko njega se u krznu obrazuje kožna jama (perni folikul)
  • obrazuje se perna sara od spoljašnjeg orožnalog sloja pokožice koji pokriva začetak; perna sara se na kraju razvića odbacuje
  • obrazuje se drugi rožni sloj koji je deo samog embrionalnog pera (paperja)
  • paperje se kasnije zamenjuje definirtivnim perom

Uloge perja

Primarna uloga je bila u zaštiti organizma od Sunčevog zračenja, dok su se uloge u termoregulaciji i letenju razvile kasnije. Pored ovih osnovnih preje ima i mnoge druge uloge, zavisno od same vrste ptice:

  • konturna pera daju aerodinamičan oblik i boju telu ptice
  • konturna pera poput crepova na krovu, sprečavaju prodiranje vode i održavaju telo suvim
  • podržavaju ponašanje jedinke u okruženju i svakodnevnici
  • perjem u repu održava se stabilnost
  • dlakasta pera imaju čulnu ulogu i pomažu održanju aerodinamičnog oblika tela

Boja perja

Boja perja papagaja

Veoma raznovrsna obojenost perja potiče od raznih faktora:

Pigment melanin se nalazi u vidu sićušnih granula kako u perju tako i u koži. U zavisnosti od njegove lokacije i koncentracije daje boju od crne do tamno crvenkasto-smeđe i bledo žute. Melanin ne obezbeđuje samo boju perju već mu daje i jačinu te su perja sa melaninom jača i otpornija na habanje od onih bez pigmenta.

Žuta do crvena boja potiče iz klase pigmenata nazvanih karotenoidi koji su prozvodi biljaka. U kombinaciji sa melaninom daju boje poput maslinasto zelene i dr.

Porfirini, treća grupa pigmenta, proizvodi su aminokiselina pa se hemijska struktura savkog porfirina razlikuje. Daju spektar boja uključujući pink, smeđu, zelenu i crvenu.

Albinizam kod ptica

Albino paun

U retkim slučajevima, ptica ne proizvodi normalan melanin ili u normalnoj, dovoljnoj količini pa se dobijaju albino (bele) ili delimično albino ptice. Uzroci pojavi albino pojave mogu biti različiti:

  • posledica ozlede,
  • loša ishrana
  • geneska mutacija.

Kod poptpunog albinizma nedostaju sve tri vrste pigmenata pa ptičja koža i oči imaju ružičastu boju od hemoglobina iz krvnih sudova.

Mitarenje

Pojava zamene dotrajalog, oštećenog perja novim koja se odvija periodično naziva se mitarenje (od lat. mutare = menjati, zameniti). Odvija se postepeno, kod pojedinih vrsta ptica i po određenim pravilnostima, tako da ne sprečava letenje. U osnovi je to ponavljanje embrionalnog razvića pera. Obično se dešava u određeno doba godine pred nastupanje nepovoljnih uslova života (seoba, kratak svetlosni dan, oskudica u hrani, niske temperature) kako bi organizam ojačao i spremno dočekao te nepovoljnosti. Pored sezonskog postoji i neprekidno mitarenje kojim se stalno manja količina perja zamenjuje novim.

Fotografije perja

Literatura

  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.