Ranidae

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Klasifikacija
Carstvo Animalia
Tip Chordata (hordati)
Podtip Vertebrata (kičmenjaci)
Klasa Amphibia (vodozemci)
Potklasa Lissamphibia
Infraklasa Batrachia
Red Anura (žabe)
Podred
Familija Ranidae
Rod
Vrsta


Ranidae (žabe u užem smislu ili prave žebe) je među najvećim porodica iz reda žaba. Većina žaba u Srbiji pripada ovoj porodici. Kod nas, kao i u celoj Evropi, živi samo jedan rod Rana sa nekoliko vrsta. Oko 200 vrsta pripada rodu Rana. Pripada im i najveća današnja žaba golijat (Conraua goliath).

Opis

Imaju srazmerno vitko telo i kratku, pljosnatu glavu sa širokim ustima. Imaju nazubljenu samo u gornjoj vilici. Jezik je izdužen, razrezan na vrhu i prednjim krajem pričvršćen za donju vilicu. Ostatak jezika je slobodan i može da se izbacuje iz usta. Oči su obično krupne sa vertikalnim zenicama.

Zadnje noge su znatno duže i snažnije od prednjih i imaju plovnu kožicu razapetu između prstiju. Kreću se snažnim skokovima koji liče na izbacivanje iz katapulta. Imaju sposobnost proizvođenja zvuka pa u vezi sa tim većina ima rezonatorske kese za pojačanje proizvedenih zvukova. Diploidan broj hromozoma kreće se od 16 do 26, a ima i poliploidnih vrsta.

Veličina

Od 10 do 320 mm

Stanište

Većina evropskih i severnoameričkih predstavnika ove familije živi u blizini bara i jezera, ili se sele u ova staništa tokom sezone parenja. Mnoge tropske ranide žive ili se razmnožavaju u sporotekućim ili brzim vodama. Ove žabe su najraznovrsnije u tropskim i suptropskim delovima orientalnog regiona i podsaharske Afrike. Većina ranida živi u šumama ili uz potoke. Neke ranide žive u savanama, livadana ili čak na viskoim nadmorskim visinama, gde imaju tedenciju da budu akvatične zbog rizika od desikacije vetrom. Druge vodene ranide, bilo u stajaćim ili tekućim vodama, naseljavaju tropske i umerene regione, ali većina njih su primarno terestične tj. žive u blizini vode veći deo vremena, a ulaze u vodu tokom parenja. Nekoliko taksona unutar ove familije ima direktan razvoj i nije im potrebna slobodna voda za razvoj, te provode veći deo života daleko od vode. To im je omogućilo da nasele nekoliko prilično suvih okeanskih ostrva kao što su Solomonska. Iako se mnoge ranide penju na stene, žbunje ili niske grane drveća, ni jedna nije prava arborealna životinja. Vrste roda Ingerana naseljavaju kamenite stene uz vodopade, gde stalno prisustvo raspršene vlage u vazduhu omogućava dovoljnu količinu vlažnosti za direktan razvoj iz krupnih jaja koja polažu u pukotinama stena.

Rasprostranjenost

Porodica je distribuirana u Holarktiku, osim na velikim geografskim širinama i na visinama, u Africi osim većeg dela Sahare, u Orijentalnom regionu i zapadno pacifičkim ostrvima do Fidžija, u severnoj Australiji, centralnoj Americi i u severnom delu Južne Amerike. Familija nije prisutna (osim ako je introdukovana) na Madagaskaru, Novom Zelandu, Novoj Kaledoniji i na pacifičkim ostrvima istočno od Fidžija, u većem delu Australije i Južne Amerike, na Karibima, mnogim okeanskim ostrvima i na Arktiku i Antarktiku. Introdukovane su na Madagaskar (Hoplobatrachus) i na brojne kontinentalne regione i okeanska ostrva (uglavnom podrodovi Aquarana i Pelophylax), prvenstveno zbog korišćenja ovih žaba u ljudskoj ishrani

Sistematika i konzervacioni status

Familija pravih žaba sadrži 51 rod sa 686 vrsta, svrstanih u nekoliko subafamilija:

  • Subfamilija Cacosterninae – 8 rodova
  • Subfamilija Dicroglossinae –
    • Tribus Ceratobatrachini – 5 rodova
    • Tribus Conrauini – 1 rod
    • Tribus Dicroglossini – 6 rodova
    • Tribus Limnonectini – 2 roda
    • Tribus Paini – 2 roda
  • Subfamilija Lankanectinae – 1 rod
  • Subfamilija Micrixalinae – 1 rod
  • Subfamilija Nyctibatrachinae – 1 familija
  • Subfamilija Occidozyginae – 2 roda
  • Subfamilija Petropedetinae – 7 rodova
  • Subfamilija Ptychadeninae – 3 roda
  • Subfamilija Pyxicephalinae – 2 roda
  • Subfamilija Raninae –
    • Tribus Amolopini
    • Tribus Ranini
  • Subfamilija Ranixalinae – 1 rod

Kao i većini žaba i ranidama preti pad brojosti populacije i izumiranje. Lov od strane ljud, zbog konzumacije žabljih bataka, je drastično redukovao populacije srednjih i velikih vrsta u nekim delovima Evrope, severne Afrike i Azije.

Vodozemci na Internetu
AmphibiaWeb
Vodozemci Srbije
PMF - biologija NS
БСЭ
AnimalDiversity Web
Amphibians and Reptiles of Europe
Tree of Life
Amphibian Species

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
Bubamara.gif