Rotatorije

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Rotatorije (Rotatoria) su beskičmenjaci mikroskopske veličine kod kojih se na prednjem delu tela (glavi) nalazi korona trepalja (cilijarna korona), na zadnjem delu stopalo, a između ova dva krajnja dela je trup. Ima ih oko 2000 vrsta koje najviše naseljavaju slatke i braktične vode, mada ima i onih koje žive u morima i močvarama.

Specifične osobine

Imaju neke osobine po kojima su posebna grupa životinja, kao što su:

  • ćelijska, odnosno, jedarna konstantnost;
  • anabioza, kada u poluosušenom stanju mogu da provedu dug period u mirovanju i tada su vrlo otporne na nepovoljne uslove u spoljašnjoj sredini; istovremeno u takvom stanju vetar ili životinje ih mogu preneti na velika odstojanja; fascinanatan podatak je da u stanju anabioze mogu da provedu i 3-4 godine, a kada nastupe povoljni uslovi za njihov život za samo nekoliko minuta se vraćaju u aktivnost;
  • kod mnogih vrsta postroje samo ženke koje se razmnožavaju partenogenetski.
  • ciklomorfoza, koja se ogleda u tome da ženke mogu da promene oblik u toku godine pod uticajem određenih sredinskih činioca; ta sposobnost je u vezi sa partenogenezom.

Način života i građa

Način života ovih sićušnih životinja je raznovrstan:

Telo je pokriveno kutikulom koja može da:

  • u repnom regionu bude u vidu prstenova pa taj deo izgleda kao da je segmentisan.
  • oko tela nagradi kućicu (loriku).

Na glavenom delu se nalaze:

  • usta koja se nalaze na trbušnoj strani i okružena su koronom od trepalja po kojoj su dobile latinsko ime jer rad trepalja izgleda kao točkovi koji se okreću; pomoću njih se kreću i potiskuju hranu ka ustima; usta se nastavljaju u ždrelo u obliku organa za žvakanje, mastraksa (mastrax) izgrađenog od kutikularnih delova;

čekinje;

  • pojedinačne oči i parne očne mrlje;

Trup sadrži mnogobrojne izraštaje u vidu:

  • čekinja
  • tuberkula
  • trnolikih izraštaja
  • dorzalne i lateralne antene sa mnogobrojnim dlačicama.

Na granici između trupa i stropala, na sredini leđne strane nalazi se analni otvor.

Stopalo se završava:

  • izraštajima kojih ima najviše četiri;
  • lepljivim diskom.

Klasifikacija

Ovaj tip životinja podeljen je na tri klase:

1.Seisonacea su isključivo morske vrste koje vode epizoičan način života na rakovima sa najpoznatijim rodom:

2. Bdelloidea su slobodnoživeće, isključivo slatkovodne vrste ženki koje se razmnožavaju partenogenetski; predstavnici su rodovi:

3. Monogononta su isključivo slatkovodne vrste sa izraženim polnim dimorfizmom koje se mogu razmnožavati polno ili partenogenezom; rodovi su:

Literatura

  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000