Talidomidska tragedija
Talidomidska tragedija predstavlja posledicu dejstva leka talidomida na embrion. Bebe su se rođale sa teškim oštećenjima udova ili njihovim potpunim odsustvom, kao i anomalijama unutrašnjih organa. Procena je da je više od 10 000 beba rođeno sa oštećenjima i da je oko 40% njih umrlo u ranom detinjstvu zbog anomalija srca, sistema za varenje i bubrega. Kod nekih koje su preživele i uspele da imaju sopstvenu decu javile su se slične abnormalnosti. Tu se u stvari radilo o genskoj mutaciji, a ne o dejstvu talidomida kome su ovi slučajevi nepravedno pripisani. Po hemijskoj prirodi talidomid je α-N-ftalimidoglutarimid.
Pod zaštićenim imenom Contergan®, preparat je 1957. god. pušten na tržište, a registrovan je kao "potpuno netoksičan" i "potpuno bezbedan lek" koji se može davati i trudnicama koje pate od nesanica i jutarnjih mučnina. Katastrofalne posledice ovog leka dovele su do formiranja stava da je u trudnoći neophodno izbegavanje upotrebe bilo kog leka i da se oni koriste samo onda kada je to neophodno. Osim toga, proizvođači lekova moraju da preduzmu detaljna ispitivanja teratogenosti leka pre nego što se on odobri za slobodnu upotrebu.
Dejstvo talidomida
Talidomid ima teratogeno dejstvo (terata = nakaza) jer utiče na normalno embrionalno i fetalno razviće i izaziva kongenitalne anomalije. Talidomid je bio u širokoj upotrebi u Evropi kao sredstvo za smirenje (sedativ) u periodu od 1958. do 1962. godine. Kod žena koje su ga koristile u prva tri meseca trudnoće 1961. god. je uočena povezanost rađanja dece sa teškim anomalijama udova i tog leka te je on povučen iz upotrebe.
Talidomidska embriopatija manifestuje se spoljašnjim anomalijama koje obuhvataju:
- fokomelija koja predstavlja takve malformacije udova gde odsustvuju neke ili sve duge kosti, dok su prsti razvijeni pa su udovi slični onima kod foke;
- amelija, potpuno odstustvo udova;
- mikroftalmija, mala očna jabučica
- rascep usne
- rascep nepca.
Literatura
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Emery, A, H (2009): Osnovi medicinske genetike, Datastatus, Beograd
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
