Albatrosi
| "> ">
Klasifikacija | ||||||||||||||||
|
Albatrosi (Diomedeidae) su porodica velikih morskih ptica iz reda burnjaka. Srodne su sa pelikanima, pravim burnjacima i zovojima. Najveće su morske ptice, a spadaju među najveće ptice letačice. Naseljavaju severne i južne oblasti mora i okeana, Južni okean i severni deo Tihog okeana.
Spoljašnja morfologija
Raspon njihovih krila je najveći među današnjim pticama i iznosi kod nekih vrsta i do 4 m. Iako krupne ptice izvrsni su letači koji mogu preći ogromne razdaljine. Pri tome koriste snagu vetra za tzv. planerno letenje (jedrenje) kada uz malo napora, jer skoro da ne mašu krilima, prelaze velike razdaljine i po nekoliko hiljada kilometara.
Telo im je masivno, teško i dostiže dužinu od oko 140 cm, a glava je velika sa snažnim, kukastim kljunom oštrih ivica. Kljun je izgrađen od nekoliko rožnatih ploča duž čijih grebena se nalaze cevčice koje izlaze iz nosnih otvora. Zbog te osobine je red burnjaka, kome pripadaju albatrosi, ranije nazivan cevonosci (Tubinares). Ove cevi omogućavaju dobro čulo mirisa, što je neobično za ptice. Noge su kratke, jake sa tri prsta okrenuta napred između kojih je potpuno razapeta plovna kožica. Zadnji prst na nogama odusustvuje. Rep je kratak.
Telo odraslih jedinki je pokriveno belim perjem osim po ivicama i vrhovima krila gde je perje crne ili tamnosmeđe boje. Ima vrsta koje su drugačije obojene sa npr. smeđim pojasem na grudima, žutim poljima na glavi pa do potpuno tamnosmeđih ili tamnosivih albatrosa. Potrebno je nekoliko godina da dobiju pera odraslih jedinki.
Letenje
Krila su jako dugačka, savijena i kruta. Ogromne razdaljine prelaze služeći se tehnikom planernog leta, odnosno, jedrenjem pri čemu se koristi snaga vetra pošto su i građeni kao savršene jedrilice. Penju se uvis veoma naglo i nasuprot vetru, koji mu duva u lice i podiže ih, a zatim može da klizi niz vetar, koristi potisak vazduha koji se stvara ispod krila. Uzletanje može da se vrši i tako što se survavaju niz strme litice uzimajući zalet za poletanje. Za vreme leta se postepeno spušta naniže pri čemu za svaki metar koji se spusti može da pređe razdaljinu od 22 do 23 m. Karakteristično za njegov let jeste da bez pomeranja krila može da se spusti do površine vode, okrene naglo i strmo uvis uzleti do određene visine na kojoj kruži.
Kada je vreme tiho, bez vetra primorani su da slete na vodu jer im je potrebna velika snaga da teško telo održe u vazduhu. Tako su dobro prilagođeni ovom načinu kretanja da srce za vreme takvog letenja radi slično kao za vreme odmora.
Ishrana
Hrane se glavonošcima, ribama i rakovima koje love zaronjavanjem. Otpaci sa brodova, koje oseti svojim dobro razvijenim čulom mirisa, mogu poslužiti kao hrana. Svaki od tih izvora hrane varira u važnosti od vrste do vrste. Tako npr. od dve vrste albatrosa koji žive na Havajima jedna se hrani ribom, a druga lignjama. Treba napomenuti da je njihovu ishranu moguće proučavati samo kada u doba razmnožavanja dolaze na obalu. Albatrosi, kao i druge morske ptice, piju slanu vodu.
Razmnožavanje
Monogamne su i sparivanje je jednom za ceo život. Gnezde se na izolovanim ostrvima u veoma brojnim kolonijama. Predeo u kome boravi kolonija može da bude gusto naseljen, kako je to na Foklandskim ostrvima gde se na površini od 100 m2 nalazi čak 70 gnezda. Gnezdo je najčešće obično udubljenje u tlu ili uzvišenje od zemlje. Interesantno je da se ove ptice vraćaju u svoje mesto rođenja da bi se razmnožavale. Određene studija su pokazale da udaljenost između gnezda gde je neka ptica rođena i mesta gde će sviti gnezdo radi razmnožavanja, iznosi 22 m.
Albatrosi se sporo razmnožavaju. Većina vrsta počinje razmnožavanje kao već stare jedinke, čak sa 10 - 12 godina starosti. Ženke vrlo često imaju jedno mladunče na svake dve godine. Mladi albatrosi, zavisno od vrste, počinju da lete sa 3-10 meseci starosti.
Klasifikacija
Porodica albatrosa sastoji se od 4 roda:
- genus Diomedea (kraljevski albatrosi), sa vrstama:
- genus Phoebastria, sa vrstama:
- genus Phoebetria, sa vrstama:
- genus Thalassarche, sa vrstama:
Literatura
- Brem, A, E. (1982): Život životinja, Prosvjeta, Zagreb
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
