Tikve (naučno-popularno)

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Foto: Ivan Nador
Foto: Ivan Nador
Ukrasne tikve
Ukrasne tikve

Njeno jesenje veličanstvo – tikva

Uvodno o tikvama

Tikva, tikvica, dulek, bundeva, misirača, lufa, bela bundeva, belokorka, ludaja, bela buca, budimka, muskatna tikva, sudovnjača, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva ili, ako vam je zgodnije na latinskom porodica Cucurbitaceae, nazivi su za različite vrste ove veličanstvene biljke. Pored izuzetne hranljivosti i lekovitosti za nju su vezane priče od kojih se ježi koža i podiže kosa na glavi. Neizostavan su ukras i simbol praznika koji se obeležava i slavi zadnjeg dana oktobra tzv. Helovin (Halloween) ili Noć veštica. U jesen, išarane ljudskom rukom ili prirodno, predstavljaju lep ukras koji unosi toplinu i veselje u naše domove.

Običajne tikve

Tikva je u pravoslavim običajima našla svoje mesto. Zajedno sa žitom, orasima, suvim smokvama pečeni dulek se nalazi na trpezi za Badnje veče. Tada je simbol plodnosti, a istovremeno je izuzetno zdrava hrana u vreme posta pred Božić.

U Vojvodini ona je nezaobilazni motiv i obeležje načina života i tradicije (pored gusana, kulena i somborskog sira). Neki gradovi, poput Kikinde, je uzimaju za svoj simbol (znate onaj prizor: Lala stoji na velikoj ludaji zagledan negde daleko u ravnicu). Kikinđani tikvu ludaju smatraju toliko važnom da su joj posvetili čitav praznik, Dani ludaje, koji se priprema skoro čitave godine i slavi kao veliki vašar.

U zapadnim zemljama tikva je neizostavni ukras u priči o Helovinu ili Noći veštica. Priča je započela još u davna vremena i vodi poreklo iz paganskih keltskih običaja koji su zadnjeg dana oktobra slavili kult smrti. Prema tom verovanju se krajem oktobra završavala vladavina leta i svetlosti, a počinjala vladavina kneza smrti. Noć zadnjeg dana oktobra je vreme kada se duše mrtvih vraćaju u svoje domove i mešaju sa živima. U prozore se stavljaju izdubljene bundeve sa svećama, verovano da dušama mrtvih osvetle put.

U američkoj istoriji daje joj se počasno mesto zajedno sa kukuruzom i ćurkama. Naime, da Indijanci nisu doseljenike naučili da koriste ove blagodeti prirode verovatno bi umrli od gladi. (Kako su se doseljenici njima ‘’odužili’’ za tu ljubaznost sasvim je druga priča!) To je razlog što se u Americi na Dan zahvalnosti obavezno za svečani ručak serviraju pita od bundeve, ćureće pečenje i kuvani kukuruz ( možda ne baš tim redosledom!).

Najinteresantnija priča o tikvama, u kojoj im je pridat najveći značaj, ispričana je u afričkom plemenu Dogona. Po tom predanju tikvicu je Vrhovni Bog pretvorio u matericu iz koje su se rodila sva stvorenja na našoj planeti.

Biljka od koje se ništa ne baca

Na ovaj ili onaj način ova se biljka koristi bez ostatka. Mesnati deo ploda se najčešće upotrebljava kao hrana za ljude i stoku zbog izuzetnog bogatstva mineralnim materijama (ima najviše bakra, gvožđa, kalijuma, fosfora), vitaminima (A, C, E i vitamina grupe B), biljnim vlaknima i drugim hranljivim materijama. S druge strane zbog male količine masti i šećera ima nisku energetsu vrednost –100g bundeve ima samo oko 30 cal (126 kJ), pa joj to daje izuzetan dijetetski značaj. Semena se takođe koriste u ishrani samo što su, za razliku od samog ploda, energetski mnogo bogatija, čak i 20 puta. Verovatno da ne postoji osoba koja nije bar u nekom periodu svog života uz neki dobar film ili utakmicu grickala bele semenke. Iz semena se može da cedi ulje zlatnožute do tamnozelene boje. Veoma je važno da se to uradi hladnim postupkom jer je tada ulje najhranljivije i lekovito.

Plod i seme su prava riznica lekovitih materija što je narodna medicina priznavala od davnih vremena. Tako se od davnina koriste za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja i prostate, a kod dece imaju odličan učinak na crevne parazite (gliste). U novije vreme ovom ukusnom narandžastom ‘’mesu’’ pripisuju se i antikancerogena svojstva. Postoji još čitav niz lekovitih svojstava o kojima bi se moglo ispredati nadugačko i naširoko i predstavljati temu za sebe, ali mi ćemo se zadržati na već rečenom.

U tradiciji našeg seoskog domaćinstva izdubljene i sasušene tikve koristile su se kao različite vrste posuđa: za zahvatanje vode, pijenje rakije, slanici itd. U neka ranija vremena deca su učila da plivaju zahvaljujući upravo ovim svestranim biljkama. Sasušene tikve su lagane i njihovim povezivanjem pravljeni su pojasevi za neplivače. Danas se kod nas u mnogim krajevima one šaraju i ukrašavaju na različite načine i, pošto su izgubile upotrebnu vrednost, postaju lepi suveniri.

Cvet tikve je dobra paša za pčele i kažu da med posle takve ispaše dobija poseban ukus. Cvet je vrlo interesantan po tome što je otvoren samo u toku prepodneva i svakog dana se otvaraju novi cvetovi.

Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi, koriste se za ishranu stoke. Tako su obuhvaćeni i iskorišćeni svi biljni delovi, kao što sam vam i obećala u samom podnaslovu. Vidim vas kako kažete: ‘’A koren, zašta se on koristi?’’ Prosto ste srećni da ste me ‘’uhvatili’’ jer koren se sigurno ni za šta ne može iskoristiti! Varate se, može. Naime, tikve se mogu ikoristiti da se na njih kaleme lubenice i dinje. Tada je prinos bostana bolji jer tikve imaju snažan i dobro razvijen korenov sistem.

Možda niste znali da ...

... tikve spadaju među najstarije gajene biljke. Na evropski kontinent prenete su još u dalekom 16. veku iz Centralne (Meksiko) i Južne Amerike.

... posebna vrsta tikve, tzv. lufa, se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno suđerasto tkivo očisti od semenki i osuši.

... prosečna težina ploda može da iznosi 2-4 kg, mada ima i ekstrema poput one u Americi koja je težila preko 600 kg ili u Belgiji na takmičenju za najtežu tikvu gde je pobedila ona težine 444 kg.

... se u prehrambenoj industriji koristi kao baza za većinu sokova.

...sazrevaju i beru se u jesen ali se na prohladnom, suvom mestu mogu sačuvati sve do proleća i tada jesti u slast.