Tipovi nasleđivanja pola
Danas je poznato da je pol genetički određen (determinisan) postojanjem hromozoma na kojima se nalaze geni odgovorni za sve osobine pa i polne.
Na određivanje pola, osim prisustva polnih hromozoma, mogu uticati različiti činioci pa se on može predvideti u različito vreme: pre oplođenja, u toku oplođenja i posle oplođenja.
Ako je pol određen pre oplođenja, onda je to progamni tip. Pol zavisi od krupnoće jaja. Ako se oplode krupnija jaja, koja imaju više citoplazme, obrazovaće se ženke. Oplođenjem sitnijih jaja nastaju mužjaci. Ovaj tip se javlja kod malog broja vrsta životinja, npr. određenih morskih crva.
Kada je pol određen posle oplođenja u toku razvića i zavisi od uticaja spoljašnje sredine, reč je o epigamnom tipu. Kod gmizavaca temperatura sredine ima presudnu ulogu u određivanju pola. Tako se kod krokodila ženke legu na temeperaturi od 31-33 °C, a mužjaci na nešto nižoj 27-30°C .
Kod singamnog tipa, pol je određen u toku samog oplođenja i zavisi od kombinacije polnih hromozoma u zigotu. Javlja se kod većine životinja pa i čoveka. U daljem tekstu biće objašnjen upravo ovaj tip genetičke determinacije pola.
Tipovi nasleđivanja pola
Kod većine bioloških vrsta polovi su odvojeni (biparentalni organizmi) pa su jedinke sposobne da u polnim organima obrazuju specifične polne ćelije (gamete). Ženke obrazuju jajne ćelije, a mužjaci spermatozoide.
Kod većine životinja razvoj pola je u vezi sa posebnim hromozomima na kojima su geni za polne osobine te se zbog toga nazivaju polnim hromozomima (gonozomima). Ostali hromozomi u ćeliji nazivaju telesni hromozomi (autozomi).
Najzastupljeniji tip nasleđivanja pola kod životinja je tzv. drozofila tip (XY-XX tip) prisutan kod sisara, a time i čoveka. Naziv dat prema vinskoj mušici (lat. Drosophyla) na kojoj je Morgan vršio genetičke eksperimente i dokazao postojanje polnih hromozoma X i Y.U telesnim ćelijama žene pored 44 autozoma postoje i dva polna, X hromozoma. Broj i izgled autozoma u telesnim ćelijama muškarca jednak je onima kod žene, dok muškarac ima dva različita polna hromozoma X i Y. Prema ovom tipu nasleđivanja ženski pol je homogametan jer stvara samo jedan tip jajnih ćelija (prema tome koji polni hromozom imaju), odnosno, sve jajne ćelije imaju X hromozomom. Muški pol je heterogametan i stvara dva tipa spermatozoida: X-spermatozoide (ženski spermatozoidi) i Y-spermatozoide (muški spermatozoidi), svaki tip po 50%. Posle oplođenja razviće ženskog ili muškog pola zavisi od toga koji je polni hromozom imao spermatozoid. Pošto se oba tipa spermatotoida stvaraju u podjednakim procentima, verovatnoća nastanka zigota sa XX ili XY kombinacijom je jednaka.
Kod leptira, ptica i nekih riba ženski pol je heterogametan (ZW), a muški je homogametan (ZZ), suprotno od drozofila tipa. Kod ovih životinja se hromozomi drugačije obeležavaju: Z umesto X i W umesto Y. Tako kod njih pol zavisi od vrste hromozoma (Z ili W) u jajnoj ćeliji pošto spermatozoidi imaju iste polne hromozome (Z). Ovaj tip nasleđivanja pola dobio je naziv abraksas (ZZ-ZW tip) po vrsti leptira kod koje je otkriven.
Protenor tip (XO-XX tip) nasleđivanja pola sreće se kod stenica, paukova, stonoga i dr. Ženke imaju paran broj hromozoma: dva X hromozoma i autozome, dok su mužjaci sa neparnim brojem hromozoma. Mužjaci pored parnih autozoma sadrže samo jedan hromozom (obeležava se kao XO).
Pol može biti određen i razlikom u broju čitavih garnitura hromozoma, tzv. haplodiploidija tip. Tako je kod pčela ženski pol (matica i radilice) sa diploidnim brojem hromozoma (32), dok mužjaci (trutovi) imaju haploidan broj hromozoma (16). Trutovi se razvijaju iz neoplođenih jaja (partenogeneza) pa imaju haploidan broj hromozoma, dok se matica i radilice razvijaju iz oplođenih jajnih ćelija pa su diploidne.
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
