Virtuelno:Izdanak

Stablo sa listovima naziva se izdanak.

Sadržaj

1 ULoge i rast
2 Vrste i metamorfoze izdanaka
3 Primarna i sekundarna građa stabla
4 Grananje izdanka
5 V e ž b a

ULoge i rast

Osnovne uloge stabla su:

provođenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija;
stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.

Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa, neprekidno tokom života biljke. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci. Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia).

Aktiviraj linkove i pogledaj slike:

http://www.bionet-skola.com/w/Stablo

http://www.artlife.info/Herbs%20images/bokvica%20zenska/bokvica-zenska2.jpg

http://www.istrianet.org/istria/flora/images/oak-bacva-pogachnik1-500.jpg

Vrste i metamorfoze izdanaka

U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti:

kratki i
dugi.

Kod kratkih izdanaka listovi su približeni, a kod dugih se nalaze na odgovarajućoj udaljenosti. Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa grade rozetu.

Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

Neke biljke razvijaju izdanke ispod površine podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane.

Takvi izdanci su metemorfozirani i mogu biti u obliku :

Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.

Nadzemni izdanak, takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju.

Metamorfoze nadzemnog izdanka su:

trn ima zaštitnu ulogu,
rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu podlogu,
stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za vegetativno razmnožavanje,
filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.

Aktiviraj link i pogledaj slike:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE

Primarna i sekundarna građa stabla

U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa. Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.

Primarna građa stabla dikotila i golosemenica se već krajem prvog vegetacionog perioda gubi i počinje sekundarno debljanje. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji (vidi donju sliku).

Grananje izdanka

Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva osnovni izdanak. Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka.

Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka. Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci . Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka.

Aktiviraj linkove i pogledaj slike:

http://www.pharmacy.bg.ac.yu/botanika/wpredav/morfopste_files/frame.htm

Povećanje površine tela biljaka postiže se grananjem. Razlikuju se dva osnovna tipa grananja:

1. monopodijalno i

2. simpodijalno.

Monopodijalno (monos= jedan; podien= nožica, osovina) grananje se odlikuje time što je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu.

Primer monopodijalnog grananja su četinari, jasen, hrast, javor, dren i dr.

Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.