Xenopus laevis
| Klasifikacija | ||||||||||||||||||||
|
Južnoafrička kandžasta žaba pripada porodici žaba bez jezika. Prepoznatljiva osobina, po kojoj je dobila ime, jesu male crne kandže na tri unutrašnja prsta zadnjih udova. Skoro isključivo živi u vodi osim kada je primorana da je napusti. Koristi se kao model organizmi za istraživanja u genetici, biologiji razvića a ranije se koristila za utvrđivanje trudnoće.
Sadržaj
Opis
Telo je spljošteno a glava klinastog oblika i manja od tela. Na vrhu glave se nalaze dva mala oka koja gledaju na gore i bez kapaka su. Prednji udovi su mali, a zadnji su veliki i na tri prsta su prisutne kandžice. Koža je glatka, klizava (zbog zaštitne sluzokože) i na leđima su raznobojne mrlje maslinastosive, braon ili sive boje, dok je donja strana bele boje sa krem žutim nijansama. Duž leđa se pružaju bočne linije. Usta su velika tako da lako guta krupan plen. Mužjaci su teški oko 60 g, a dugački 5 - 6 cm i nemaju zvučne kese. Ženke su težine oko 200 g, dužine 20 - 12 cm i na kraju abdomena imaju kloakalna proširenja.
Razmnožavanje
Polnu zrelost dostižu sa 10 - 12 meseci. Parenje se odvija u bilo koje doba godine, ali najčešće u proleće mada se mogu pariti i 4 puta godišnje. Mužjaci se tokom večeri oglašavaju da bi privukli ženke. Iako nemaju zvučne kese, glas, kao poziv za parenje, proizvode brzim kontrakcijama mišića larinksa. Kada ženka čuje poziv za parenje, ona odgovara tako što prihvata poziv lupanjem, ili ga odbija sporim otkucavanjem. To je skoro jedinstveno u životinjskom svetu, pošto ženke retko odghovaraju na poziv mužjaka. Parenje se uglavnom dešava noću. Ženka snese stotine lepljivih jaja u toku 3 do 4 sata. Jaja se lepe za biljke kao pojedinačna ili u grupama. Iz jaja se razvijaju punoglavci koji se transformišu u male žabe. Ukupno razviće, od jajeta do obrazovanja malih žaba, traje 6 do 8 nedelja.
Životni vek
U divljini žive 15 do 16 godina, a u zarobljeništvu i do 20 godina.
Ponašanje
Žive u rekama, jezerima, barama kao i u veštačkim basenima. Prilično su neaktivne životinje. Jezera ili bare u kojima žive s vremena na vreme presušuju pa su primorane za vreme sušne sezone da se ukopavaju u blato ostavljajući tunel za vazduh. U takvom stanju mirovanja mogu da borave i do godinu dana. Ako bare presuše i u toku kišne sezone, ove žabe migriraju prelazeći velike udaljenosti do drugog jezera. Jako su vešti plivači, plivaju u svim pravcima sa izuzetnom lakoćom. Većinu vremena provode pod vodom izlazeći na površinu samo da udahnu vazduh. Dišu uglavnom preko dobro razvijenih pluća, dok je kožno disanje slabije.
Ishrana
Veoma je proždrljiva žaba i napada sve što prolazi ispred nje. Za pronalazak hrane koristi čulo mirisa i bočne organe koji detektuju vibracije u vodi. Hranu usisava a kandže na zadnjim udovima koristi za raskidanje većih komada. Hrani se larvama i jajima komaraca pa doprinosi njihovom istrebljenju. Punoglavci se hrane filtrirajućim načinom.
Model organizam za istraživanja
Intenzivno se koristi kao životinja za laboratorijska istraživanja, uglavnom u oblasti embriologije kučmenjaka. Oplođena jaja i embrioni su providni pa se embrionalni razvoj može lepo posmatrati i pratiti. Korišćena je prilikom prve uspešne probe kojom se utvrđuje trudnoća. Ako se neoplođenoj ženki ubrizga mokraća trudne žene, ona će početi da proizvodi jaja.
U njenoj koži pronađena je gupa antibiotika nazvanih magainini koji imaju antifugalno, antivirusno i protivparazitsko dejstvo. Njima se sprečavaju infekcije kože mikrobima koji žive u vodi. U obliku kreme ovi antibiotici deluju na brzo zarastanje rana na koži ljudi i za razliku od oralnih antibiotika nemaju neželjenih dejstava.
Status ugroženosti
Veoma je rasprostranjena širom sveta jer je 40-tih godina prošlog veka korišćena za testiranje trudnoće. Kada su ti testovi prevaziđeni, jer su pronađeni mnogo efikasniji, mnoge jedinke su širom sveta puštene iz laboratorija u prirodu.
| Vodozemci na Internetu |
|---|
| AmphibiaWeb |
| Vodozemci Srbije |
| PMF - biologija NS |
| БСЭ |
| AnimalDiversity Web |
| Amphibians and Reptiles of Europe |
| Tree of Life |
| Amphibian Species |
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
