Zagađivanje voda

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Definicija.jpg
Definicija

Svaka fizička, hemijska ili biološka promena u kvalitetu vode koja negativno utiče na živa bića predstavlja zagađivanje vode.

Izvori zagađivanja voda


Voda je od suštinskog značaja za opstanak na Zemlji. Ona čini skoro dve trećine telesne težine organizma čoveka i pokriva nešto više od dve trećine Zemljine površine (s' pravom se Zemlja naziva ''plavom planetom'') .  Skoro sva voda je u slanim okeanima (97%) i ne može se koristiti za piće. U stvari, samo oko 3% vode na Zemlji je slatka, a većina te vode je zamrznuta. To znači samo oko 0,5 - 1% vode na Zemlji, površinske i podzemne, je dostupno za ljudsku upotrebu. Upravo zato je zagađivanje voda jedan od najvećih problema biosfere koji može da ima nesagledive posledice po živi svet.

Ne treba zaboraviti da jedna trećina svetske populacije nema sigurnu vodu za piće!

Prirodno i veštačko zagađivanje voda

Potpuno čista voda  u prirodi se jako retko sreće jer u nju kroz proces  kruženja dospevaju različiti gasovi, minerali, radioaktivne materije, mikroorganizmi i dr.

Prirodna dešavanja koja izazivaju zagađenje voda su vulkanske erupcije, poplave, zemljotresi i oluje. Ovi događaji se teško mogu kontrolisati.

Sve prirodne vode, osim potpuno čistih poput izvorskih, su podložne eutrofizaciji. To je proces tokom koga se povećava biomasa, biološka produkcija živog sveta u vodama usled njihovog prirodnog ili veštačkog zagađenja. Tako, male promene u temperaturi štete populaciji riba. Toplije vode podstiču bujanje modrozelenih algi (vidi sliku) koje troše kiseonik potreban ribama.

Veštačko zagađivanje izazvano  delatnošću čoveka može biti slučajno i namerno.  Razne kategorije prirodnih voda (atmosferske, površinske, podzemne, vode mora i okeana) izložene su raznim vrstama i procesima zagađivanja.

Većina površinskih voda, tekućih i stajaćih (jezera, bare) izložena je intenzivnom zagađivanju iz raznih izvora pa su u velikom stepenu zagađene. Glavni izvori zagađenja su industrijski otpadi, otpadne vode rudnika, topla voda iz elektrana, poljoprivredna zemljišta, otpadne vode iz domaćinstava itd.

Raznovrsni oblici veštačkog zagađivanja voda dati su na slici (desno).

Mere zaštite voda od zagađivanja

Sve mere zaštite vode mogu se podeliti u grupe:

1. odstranjivanje uzroka zagađivanja

2. smanjenje količine štetnih materija, koje se postiže postavljanjem određenih filtera, prečišćavanjem otpadnih voda kao i obavezno hlađenje toplih voda pre izbacivanje u vodene ekosisteme

3. posebne mere čišćenja već zagađenih voda mogu se vršiti hemijskim i biološkim sredstvima

4. štednja i racionalno korišćenje vode

5. donošenje nacionalnih i međunarodnih zakona o zaštiti voda

6. podizanje nivoa opšte svesti o značaju vode za opstanak čovečenstva!

Samoprečišćavanje

Prirodno prečišćavanje otpadnih voda (samoprečišćavanje) nastaje radom članova bioceneoze naročito biljaka, gljiva i mikroorganizama. Ovi organizmi mogu svojim enzimima da razgrađuju određene sintetičke materije. Takvi materijali, biorazgradivi, se danas sve više koriste za ambalažu kao zamena za plastiku. Vodeni ekosistemi imaju snažnu moć prirodnog samoprečišćavanja ali nisu svemoćni, pa se posledice velikog zagađivanja, naročito teškim metalima koji se talože na dnu, mogu osećati i decenijama.


Zanimljivosti.jpg
Zanimljivosti
On-earth-isolated.jpg
  • Voda u tečnom stanju pokriva 71% ukupne površine Zemlje.
  • Ukupna količina vode na Zemlji iznosi oko 1,4x109 km3 (1,4 milijardi kubnih kilometara) vode, od čega na slane vode otpada 97,4% a na slatke vode svega 2,6%.
  • Iz otvorene slavine  iscuri 11-12 litara vode za jedan minut.
  • Ako voda otiče iz slavine dok peremo zube, nepotrebno se izgubi oko 40 – 60 litara vode.
  • Ako voda otiče dok se čovek brije, iz slavine istekne oko 40 – 80 litara vode, slično je i za vreme pranja kose.
  • Ako automobil peremo polivajući ga vodom iz gumenog creva potrošimo oko 600 litara vode!


Internet.jpg
Pretražite internet

http://www.grinningplanet.com/embed-2/water-security-video/natures-water-security-services.htm

http://zelenasrbija.rs/srbija/5336-eu-zagadjenje-vode-najvei-ekoloki-problem-srbije


Literatura.jpg
Literatura

Ratajac, R. i saradnici: Ekologija i zaštita životne sredine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2008.

http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/zastita.pdf

http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija139642448061942.pdf?controlNumber=(BISIS)73221&fileName=139642448061942.pdf&id=1713