Škorpije

Skorpije ili škorpije (lat. Scorpiones) spadaju u najkrupnije paukolike životinje, a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni. Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, a noću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13mm do 25cm.

Otrov skorpija je neurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:

• vrsta Androctonus australis (na slici) koja živi u pustinji Sahari i čiji je otrov iste jačine kao otrov kobre;
• vrste roda Centruroides koje žive u Meksiku.

Serum koji se daje protiv otrova skorpija efikasan je samo u određenom vremenu.

Spoljašnja građa

Telo skorpija podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.

Prozoma je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom, karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.

Na prozomi se nalaze sledeći ekstremiteti:

1. par su helicere smeštene ispred usnog otvora, u obliku klešta, sićišne i izgrađene od tri segmenta;

2. par su pedipalpi, snažno razvijeni, kleštoliko završeni i glavni znak raspoznavanja skorpija; služe za hvatanje plena;

3. četiri para nogu za hodanje od kojih se svaka sastoji od 7 članaka.

Opistozoma se sastoji od dva dela:

1. prednjeg, preabdomena (mezozoma) koga gradi 7 članaka;

2. zadnjeg, postabdomena (metazoma) koji je izgrađen od 5 članaka, na njegovom kraju se nalazi povijena bodlja.

Opistozomalni segmenti su svi dobro zaštićeni spoljašnjim skeletom koji je izgrađen od 4 ploče:

1. tergit na dorzalnoj (leđnoj) strani;

2. sternit, na ventralnoj (trbušnoj) strani;

3. pleure postavljene sa strane i membranozne.

Na opistozomi se nalaze ostaci ekstremiteta:

• na prvom segmentu (on je, ustvari drugi, jer je prvi redukovan) se nalazi operkulum koji kao poklopac pokriva polni otvor;
• čulni izraštaji oblika češlja
• listolika pluća.

Kada skorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parna otrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijena mišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu.

Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.

Unutrašnja građa

Varenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova iz prednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana ide danje u jednjak pa u srednje crevo i žlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crevo i preko analnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.

Izlučivanje se obavlja pomoću: 

1. dva para Malpigijevih cevčica koje se izlivaju između srednjeg i zadnjeg creva;

2. para koksalnih žlezda koje se izlivaju u bazu trećeg para nogu za hodanje.

Krvni sistem je otvorenog tipa i sastoji se od:

• srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u srce preko otvora ostija;
• arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela;
• sinusa, u koje se krv iz arterija izliva;
• venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce.

Disanje se vrši pomoću 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.

Nervni sistem se sastoji od:

• mozga
• sedam parova ganglija koje grade trbušno nervno stablo.

Čulni organi skorpija su:

• taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika;
• oči everznog tipa;
• češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalaze čulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena.

'

Polni sistem i igra parenja

'

Skorpije su odvojenih polova sa slabo izraženim polnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi. Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u genitalni atrijum.

Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvog presvlačenja.

Klasifikacija

Red Scorpiones je podeljen na sedam familija sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće familije i rodovi:

1. porodica Buthidae je rasprostranjena na svim kontinentima sa rodovima:

• rod Androctonus;
• rod Buthus;
• rod Mesobuthus, čija vrsta M. gibbosus živi na prostorima bivše Jugoslavije;

2. porodica Chactidae, kao i prethodna naseljava skoro sve kontinente; pripadaju joj rodovi:

• Euscorpius, čije vrste E. italicus, E. carpathicus i E. migrelicus žive kod nas;
• Chactus;

3. 'porodica''''Vejovidae, rasprostranjena u Americi i Evropi;

4. porodica Diplocentridae, naseljava tropske i suptropske predele; pripada joj rod Nebo;
5. porodica Scorpionidae kojoj pripadaju rodovi:

• Scorpio
• Pandinus