Razlika između izmena na stranici „Čovečja glista”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 2: Red 2:
 
{{Više podataka|Valjkasti crvi}}
 
{{Više podataka|Valjkasti crvi}}
 
==Životni ciklus==
 
==Životni ciklus==
Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita.  
+
Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i nose jaja. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju po jednjaku do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.
  
  

Izmena na datum 21. oktobar 2013. u 19:15

Čovečja glista (Ascaris lumbricoides) je parazitska vrsta valjkastih crva. Jedan je od najkrupnijih crevnih parazita čoveka, čije ženke dostižu 20 do 40 cm, a mužjaci su nešto sitniji sa dužinom od 15 do 25 cm. Kosmopolitska je vrsta jer je praktično ima svuda gde žive ljudi, a u nekim područjima je zaraženo celokupno stanovništvo.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Valjkasti crvi

Životni ciklus

Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i nose jaja. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju po jednjaku do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.


Ascaris izlazi na nos i usta usnulog deteta
Ascaris - levo mužjak, desno ženka
Sign 5.gif
Tekst nije završen - radovi su u toku

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987
Snežana Trifunović, dipl. biolog