Razlika između izmena na stranici „Čovečja glista”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(Životni ciklus)
(Životni ciklus)
Red 29: Red 29:
  
 
==Životni ciklus==
 
==Životni ciklus==
U toku razvojnog ciklusa nema larvenih stupnjeva niti prelaznih domaćina. Jajima je potrebno da u zemljištu provedu do tri nedelje, zavisno od vlažnosti i temperature (pogoduje im vlažno i toplo zemljište) da bi sazrela i postala infektivna. Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Retko se može dogoditi da migriraju i u druge organe kao što su pankreas, bubrezi i mozak. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i nose jaja. Jedinke izlučuju pepsin inhibitore koji sprečavaju delovanje crevnih enzima domaćina i time se štite da ih domaćin ne bi, zajedno sa hranom, svario. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju uz jednjak do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.
+
U toku razvojnog ciklusa nema larvenih stupnjeva niti prelaznih domaćina. Jajima je potrebno da u zemljištu provedu do tri nedelje, zavisno od vlažnosti i temperature (pogoduje im vlažno i toplo zemljište) da bi sazrela i postala infektivna. Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Retko se može dogoditi da migriraju i u druge organe kao što su pankreas, bubrezi i mozak. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i posle [[K|kopulacije]] (mužjaci unose [[spermatozoid]]e u telo ženke) nose jaja. Jedinke izlučuju pepsin inhibitore koji sprečavaju delovanje crevnih enzima domaćina i time se štite da ih domaćin ne bi, zajedno sa hranom, svario. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju uz jednjak do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.
  
 
Privremene infekcije se mogu sresti i kod drugih [[sisari|sisara]] ([[glodari|glodara]]), ali nakon migracije kroz jetru i pluća mlade jedinke se izbacuju iz creva.
 
Privremene infekcije se mogu sresti i kod drugih [[sisari|sisara]] ([[glodari|glodara]]), ali nakon migracije kroz jetru i pluća mlade jedinke se izbacuju iz creva.

Izmena na datum 21. oktobar 2013. u 19:55

Poprečan presek ženke Ascaris: 1- mišići; 2 - epidermis; 3 - kutikula; 4 - bočno zadebljanje epidermisa; 5 - uterus; 6 - pseudocelom; 7 - trbušno zadebljanje epidermisa
Životni ciklus askarisa

Čovečja glista (Ascaris lumbricoides) je parazitska vrsta valjkastih crva. Jedan je od najkrupnijih crevnih parazita čoveka, čije ženke dostižu 20 do 40 cm, a mužjaci su nešto sitniji sa dužinom od 15 do 25 cm. Kosmopolitska je vrsta jer je praktično ima svuda gde žive ljudi, a u nekim područjima je zaraženo celokupno stanovništvo. Jaja su izuzetno otporna na mnoge nepovoljne uslove spoljašnje sredine i mogu opstati u zemljištu i do 10 godina.

Anatomija

Askaris ima razvijena sva tkiva i sisteme organa osim respiratornog i krvnog sistema.

Telesni zid sastoji se od:

  • kutikule,
  • epidermisa i
  • mišića.

Uloge kutikule su da štiti telo, daje telu čvrstinu i služi kao potpora mišićima. Kutikula crevnih parazita iz roda Ascaris je jako debela, izgrađena je od čak devet slojeva, čime predstavlja moćnu zaštitu od enzima u sistemu za varenje domaćina.

Epidermis može da bude sincicijelan, što znači da je bez jasnih granica između ćelija ili izgrađen od jasno razgraničenih ćelija. Obrazuje četiri uzdužna zadebljanja: leđno, trbušno i dva bočna.

Sloj mišića, koji se nalazi ispod epidermisa, je ovim zadebljanjima podeljen na uzdužne trake. Mišićne ćelije se sastoje od:

  • jednog proširenog dela u kome je smešteno jedro i sa koga polazi nastavak koji je u kontaktu sa nervnom ćelijom; (mišićne ćelije većine drugih životinja nemaju ovakve nastavke već nervne ćelije pružaju nastavke ka mišićnim i tako sa njima ostvaruju kontakt); u tom proširenom delu se magacionira glikogen;
  • jednog izduženog dela koji ima sposobnost kontrakcije i naleže na epidermis

Između telesnog zida i creva nalazi se pseudocelom.

Crevo je prava cev, koja počinje usnim, a završava se analnim otvorom. Prednje i zadnje crevo su obloženi kutikulom što ukazuje na njihovo ektodermalno poreklo.

Nervni sistem je vrpčast, ali složeniji od onog kod pljosnatih crva. Sastoji se od nervnog prstena, koji okružuje ždrelo, i vrpci koje sa njega polaze. Osim toga u telu se nalaze i ganglijska zadebljanja.

Ekskretorni sistem je u obliku cevčica koje su žlezdanog porekla. Krvni i respiratorni sistem kod ovih životinja ne postoje.

Polni organi su cevasti, polovi su odvojeni i javlja se polni dimorfizam : mužjaci su manji od ženki i imaju povijen zadnji deo tela i kopulatorni organ. U razviću nemaju larve, već se iz jaja izlegu mladi koji potpuo liče na odrasle.

Životni ciklus

U toku razvojnog ciklusa nema larvenih stupnjeva niti prelaznih domaćina. Jajima je potrebno da u zemljištu provedu do tri nedelje, zavisno od vlažnosti i temperature (pogoduje im vlažno i toplo zemljište) da bi sazrela i postala infektivna. Čovek može da se zarazi askarisom unoseći hranu (nedovoljno oprano povrće) ili vodu zaražene jajima ovog parazita. Dospevanjem u crevo iz jaja se izlegu mlade jedinke koje probijaju zid creva i dospevaju u vene. Krvotokom kroz krvne sudove jetre i preko srca dospevaju u pluća. Retko se može dogoditi da migriraju i u druge organe kao što su pankreas, bubrezi i mozak. Iz krvnih sudova pluća prelaze u plućne alveole, iz njih u bronhije, dušnik i usnu duplju. Zatim, gutanjem zajedno sa pljuvačkom dospevaju ponovo u tanko crevo u kome se razvijaju u adulte (odrasla forma). Posle dva to tri meseca ženke postaju polno sposobne i posle kopulacije (mužjaci unose spermatozoide u telo ženke) nose jaja. Jedinke izlučuju pepsin inhibitore koji sprečavaju delovanje crevnih enzima domaćina i time se štite da ih domaćin ne bi, zajedno sa hranom, svario. Kod dece se ponekad odrasle jedinke aktivno penju uz jednjak do ždrela i izlaze napolje kroz usta i nos (vidi sliku) ili se spuštaju u dušnik pa mogu da uguše dete.

Privremene infekcije se mogu sresti i kod drugih sisara (glodara), ali nakon migracije kroz jetru i pluća mlade jedinke se izbacuju iz creva.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Valjkasti crvi

Galerija slika

Literatura

  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987
Snežana Trifunović, dipl. biolog