Čulo sluha i ravnoteže čoveka

Ukratko

Zatvorimo oči i poslušajmo svet oko sebe. Šta je zvuk i kako ga čujemo? Zašto imamo dva uha? Kako znamo kada ležimo, sedimo, stojimo ili dubimo na glavi?

Organe čula sluha i ravnoteže čine uho, osećajni nervi koji prenose nadražaje i centri za sluh i ravnotežu u mozgu. Uho ima ulogu u prijemu zvučnih draži i održavanju ravnoteže i položaju tela u prostoru. Sastoji se od tri osnovna dela, spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Sva ti dela su zaslužna za sluh, dok je za ravnotežu zaslužno samo unutrašnje uho.

Građa uha

Građa uha: 1 - ušna školjka; 2 - spoljašnji ušni kanal; 3 - bubna opna; 4 - slušne koščice; 5 - Eustahijeva tuba; 6 - polukružni kanalići; 7 - puž; 8 - nerv čula sluha i ravnoteže; 9 - slepoočna kost lobanje

Prirodno okruženje čoveka je vazduh pa je spoljašnje uho prilagođeno prijemu zvuka u vazduhu. Ono liči na levak koji sakuplja zvučna treperenja svuda oko nas i završava se šupljinom u lobanji koja se naziva srednje uho. Spoljašnje uho grade ušna školjka, spoljašnji ušni kanal i bubna opna. Ušna školjka (nazvana tako zbog oblika) je spoljašnji, vidljivi deo uha izgrađen od hrskavice i pokriven kožom. Ona sakuplja zvučne talase i usmerava ih ka spoljašnjem ušnom kanalu. Slušni kanal je cev dužine 25-30 mm i prečnika oko 7 mm. Taj kanal je pokriven dlačicama i žlezdama koje luče ušnu mast. (Dlačice zadržavaju čestice prašine i insekte.) Slepo se završava jednom veoma tankom opnom (debljine 0,1 mm) nazvanom bubna opna (bubnjić). Bubna opna prenosi treperenja iz spoljašnje sredine u srednje uho.

Srednje uho je šupljina ispunjena vazduhom i smeštena u kostima lobanje Ima ulogu posrednika između spoljašnje vazdušne sredine, koja se završava bubnom opnom, i unutrašnjeg uha. U njemu su smeštene tri najmanje koščice našeg tela: čekić, nakovanj i uzengija. Slušne koščice su međusobno pokretno zglobljene i povezane su sa dve opne. Jedna je bubna opna, a druga  opna se naziva ovalno okno (prozor). Ovalno okno  se nalazi između srednjeg i unutrašnjeg uha. U srednje uho se uliva jedan kratki kanal koji ga povezuje sa ždrelom i poznat je pod nazivom Eustahijeva tuba. Važan je za izjednačavanje pritiska vazduha u srednjem uhu i spoljašnjoj sredini, odnosno sa obe strane bubne opne. Kada dođe do povećanja spoljašnjeg pritiska na bubnu opnu (npr. pri letenju avionom ili ronjenju) dovoljno je da otvorimo usta i neprijatan osećaj pritiska u ušima će nestati.

Unutrašnje uho obavlja dve uloge: čula sluha i čula ravnoteže. Ispunjeno je tečnošću (limfom) i sastoji se od puža i tri polukružna kanalića. Puž je spiralno uvijen kanal u kome se nalaze receptori za prijem zvuka. Svaki od tri polukružna kanalića postavljen je pod pravim uglom u odnosu na druga dva i na jednom svom kraju ima proširenje (mehurić). U njima se nalaze receptori za osećaje promene položaja glave i tela. Obe vrste receptora, za sluh i za ravnotežu, snabdevene su dlačicama (trepljama) i povezane su sa vlaknima osećajnog nerva. Puž i polukružni kanalići ispunjeni su tečnošću (limfom).

Kako čujemo

Uši su smeštene sa strane glave kako bismo odredili smer iz koga zvuk dolazi. Zvuk se prostire kroz vazduh u vidu talasa koje sakuplja ušna školjka i preko spoljašnjeg ušnog kanala ih dovodi do bubne opne. Bubna opna počinje da treperi (vibrira) i to se prenosi na slušne koščice, a zatim i na opnu koja odvajau srednje od unutrašnjeg uha. Treperenjem te opne pokreće se limfa što nadražuje dlačice receptora za sluh. Sa njih se nadražaj vlaknima slušnog nerva prenosi do centra za sluh u slepoočnom delu kore velikog mozga. Centri za sluh munjevitom brzinom razvrstavaju pristigle nadražaje i upoređuju ih sa zvucima koje smo ranije slušali i zapamtili. Tada postajemo svesni šta smo čuli i ako je potrebno reagujemo kako bismo se zaštitili.

Kako održavamo ravnotežu

Probajte da stojite na jednoj nozi 15 sekundi prvo otvorenih, a zatim zatvorenih očiju. Šta je teže?

Pri pokretu glave ili bilo kom drugom, pri promeni brzine kretanja dolazi do talasanja tečnosti (limfe) u unutrašnjem uhu i polukružnim kanalićima. Polukružni kanalići postavljeni u tri različite ravni.  Pomeranje tela u bilo kom pravcu (gore-dole, levo-desno, napred-nazad) nadražuje treplje receptora za ravnotežu. Nadražaj se prenosi vlaknima nerva za ravnotežu do centra u mozgu gde se spajaju i čine celinu sa nadražajima prispelim iz čula vida. Tada postajemo svesni položaja našeg tela i možemo da održavamo ravnotežu. Održavanje ravnoteže se u većini slučajeva odvija refleksno u čemu učestvuju centri u malom mozgu, kičmenoj i produženoj moždini pa ih nismo svesni.

Oštećenja i oboljenja čula sluha i ravnoteže

Oštećenja i oboljenja ovih čula mogu biti nasledna ili stečena tokom života, izazvana mnogim negativnim uticajima sredine.

Najčešće se javlja zapaljenje srednjeg uha kao posledica infekcije usne duplje i ždrela. Infekcija se preko Eustahijeve tube prenosi na srednje uhoJavlja se jak bol, uho je osetljivo na dodir i zapušeno. Ako se ne leči može dovesti do oštećenja sluha.

Do povrede bubne opne dolazi usled jakog udarca u uho, dugotrajnom delovanju buke,  i dr. U momentu pucanja bubne opne javlja se jak bol. Može da dovede do gubitka sluha.

Nakupljanje ušne masti u spoljašnjem ušnom kanalu može dovesti do njegovog začepljenja. Posledica je nagluvost koja prolazi kada se kanal ispere i očisti. Ispiranje spoljašnjeg kanala obavlja se pod kontrolom lekara.

Budite obazrivi kada čistite ušni kanal. Ako se nepažljivo koriste, štapići za uši mogu da oštete bubnu opnu!

Nepotpun gubitak sluha ili nagluvost javlja se najčešće kod osoba starijih od 55 godina života. Do potpunog gubitka sluha ili gluvoće mogu da dovedu povrede ili oštećenja bilo kod dela zaslužnog za provođenje zvuka od spoljašnjeg uha do centara u mozgu. Ako se dete rodi gluvo ili izgubi sluh pre nego što nauči da govori, ono ne može da izgovara glasove. Takve osobe su gluvoneme i sporazumevaju se posebnim jezikom znakova i čitanjem sa usana.

Vožnja brodom, avionom ili automobilom može dovesti do poremećaja u radu čula ravnoteže koje se naziva morska bolest. Praćena je mučninom i  povraćanjem. Može se sprečiti uzimanjem lekova protiv mučnine pred samo  putovanje.

Buka i čulo sluha

Naše čulo sluha nije prirodno zaštićeno od prekomerne buke, kao što npr. kapci štite čulo vida od prejake svetlosti.

Nivo jačine zvuka meri se jedinicama – decibelima (db). Jačina zvuka preko 120 db izaziva bol, od 90-100 db izaziva oštećenje sluha dok jačina do 65 db ne dovodi do promena. Oštećenje sluha najčešće nastaje pod uticajem buke od 80 do 90 db. Buka u gradovima smanjuje osetljivost čula sluha. Kod ljudi koji žive na selu u starijim godinama sluh slabi za 20 db, a kod stanovnika gradova do 45 db. Pod dugotrajnim uticajem buke dolazi do oštećenja receptora i nevnih vlakana u unutrašnjem uhu.

Za više podataka pogledati Buka i vibracije

Zanimljivosti

• Zatvorite rukom nos i pokušajte da dunete kroz njega. Osetićete pritisak na bubnu opnu.

• Čekić naleže na bubnu opnu, za njega je pokretno zglobljen nakovanj, a za nakovanj je zglobljena uzengija koja naleže na opnu između srednjeg i unutrašnjeg uha. Sve tri koščice su nazive dobile prema obliku.
• Unutrašnje uho je smešteno u najtvrđoj kosti u ljudskom telu.
• Kada zatvorite jedno ili oba uha možete da čujete sopstveni glas koji je jači i promenjene boje. Vaš glas iz usne duplje i ždrela dospeva kroz Eustahijevu tubu direktno u srednje uho. Pevači na koncertima koriste ovaj ''trik'' kako bi dobro čuli svoj glas.
• Čulo sluha i čulo ravnoteže su ne samo postavljeni blizu jedno drugom nego i rade zajedno. To se najbolje uočava u slučaju kada neposredno pošto čujemo zvuk koji nas upozorava na opasnost postavljamo telo u položaj koji omogućava bekstvo ili napad.
• Kako se javlja vrtoglavica? Kada se vrtimo u krug, pokreće se limfa u unutrašnjem uhu i polukružnim kanalićima i to nadražuje dlačice receptora za ravnotežu. Kada se zaustavimo limfa se po inerciji i dalje kreće i mi imamo osećaj kretanja iako u stvari stojimo.

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Snežana Trifunović, dipl. biolog