Razlika između izmena na stranici „Škorpije”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(New page: '''Skorpije ili škorpije (lat. Scorpiones)''' spadaju u najkrupnije [[|paukolike životinje]], a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljava...)
 
Red 1: Red 1:
'''Skorpije ili škorpije (lat. Scorpiones)''' spadaju u najkrupnije [[paukolike životinje]], a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni. Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, a noću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13mm do 25cm.
+
'''Skorpije ili škorpije (lat. Scorpiones)''' spadaju u najkrupnije [[Paukolike životinje|paukolike životinje]], a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni. Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, a noću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13mm do 25cm.
 
 
  
 +
<br>
  
 
Otrov skorpija je neurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:
 
Otrov skorpija je neurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:
Red 8: Red 8:
 
* vrste roda Centruroides koje žive u Meksiku.
 
* vrste roda Centruroides koje žive u Meksiku.
  
 
+
Serum koji se daje protiv otrova skorpija efikasan je samo u određenom vremenu.
S
 
 
 
 
 
erum koji se daje protiv otrova skorpija efikasan je samo u određenom vremenu.
 
  
 
<br>'''Spoljašnja građa'''
 
<br>'''Spoljašnja građa'''
Red 18: Red 14:
 
<br>Telo skorpija podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.
 
<br>Telo skorpija podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.
  
[[Prozoma]][[]] je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom, karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.
+
[[Prozoma]]&nbsp;je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom, karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.
  
 
Na prozomi se nalaze sledeći ekstremiteti:
 
Na prozomi se nalaze sledeći ekstremiteti:
  
1. par su [[helicere]] smeštene ispred usnog otvora, u obliku klešta, sićišne i izgrađene od tri segmenta;
+
1. par su [[Helicere|helicere]] smeštene ispred usnog otvora, u obliku klešta, sićišne i izgrađene od tri segmenta;
  
2. par su [[pedipalpi]], snažno razvijeni, kleštoliko završeni i glavni znak raspoznavanja skorpija; služe za hvatanje plena;
+
2. par su [[Pedipalpi|pedipalpi]], snažno razvijeni, kleštoliko završeni i glavni znak raspoznavanja skorpija; služe za hvatanje plena;
  
 
3. četiri para nogu za hodanje od kojih se svaka sastoji od 7 članaka.
 
3. četiri para nogu za hodanje od kojih se svaka sastoji od 7 članaka.
  
[[Opistozoma]][[]] se sastoji od dva dela:
+
[[Opistozoma]] se sastoji od dva dela:
  
 
1. prednjeg, preabdomena (mezozoma) koga gradi 7 članaka;
 
1. prednjeg, preabdomena (mezozoma) koga gradi 7 članaka;
Red 44: Red 40:
 
Na opistozomi se nalaze ostaci ekstremiteta:
 
Na opistozomi se nalaze ostaci ekstremiteta:
  
na prvom segmentu (on je, ustvari drugi, jer je prvi redukovan) se nalazi operkulum koji kao poklopac pokriva polni otvor; <br>čulni izraštaji oblika češlja <br>listolika pluća. <br>Kada skorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parna otrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijena mišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu.
+
* na prvom segmentu (on je, ustvari drugi, jer je prvi redukovan) se nalazi operkulum koji kao poklopac pokriva polni otvor;
 +
* čulni izraštaji oblika češlja
 +
* listolika pluća.
 +
 
 +
Kada skorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parna otrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijena mišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu.
  
 
Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.
 
Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.
  
<br>'''&nbsp;Unutrašnja građa'''<br>Ženka sa mladuncima na leđimaVarenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova iz prednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana ide danje u jednjak pa u srednje crevo i žlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crevo i preko analnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.
+
<br>'''Unutrašnja građa'''
 +
 
 +
<br>[[Varenje]] usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova iz prednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana ide danje u jednjak pa u srednje crevo i žlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crevo i preko analnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.
  
Izlučivanje se obavlja pomoću: Slika:Euscorpius mingrelicus
+
[[Izlučivanje]] se obavlja pomoću:&nbsp;
  
 
1. dva para Malpigijevih cevčica koje se izlivaju između srednjeg i zadnjeg creva;
 
1. dva para Malpigijevih cevčica koje se izlivaju između srednjeg i zadnjeg creva;
Red 56: Red 58:
 
2. para koksalnih žlezda koje se izlivaju u bazu trećeg para nogu za hodanje.
 
2. para koksalnih žlezda koje se izlivaju u bazu trećeg para nogu za hodanje.
  
Krvni sistem je otvorenog tipa i sastoji se od:
+
[[javascript:void(0);/*1200078880578*/|Krvni sistem]] je otvorenog tipa i sastoji se od:
  
srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u srce preko otvora ostija; <br>arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela; <br>sinusa, u koje se krv iz arterija izliva; <br>venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce. <br>Disanje se vrši pomoću 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.
+
* srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u srce preko otvora ostija;
 +
* arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela;
 +
* sinusa, u koje se krv iz arterija izliva;
 +
* venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce.
  
Nervni sistem se sastoji od:
+
[[Disanje]] se vrši pomoću 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.
  
mozga <br>sedam parova ganglija koje grade trbušno nervno stablo. <br>Čulni organi skorpija su:
+
[[Nervni sistem]] se sastoji od:
  
taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika; <br>oči everznog tipa; <br>češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalaze čulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena. <br>Skorpije su odvojenih polova sa slabo izraženim polnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi. Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u genitalni atrijum.
+
* mozga
 +
* sedam parova ganglija koje grade trbušno nervno stablo.
 +
 
 +
[[Čulni organi]] skorpija su:
 +
 
 +
* taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika;
 +
* oči everznog tipa;
 +
* češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalaze čulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena.
 +
 
 +
''''''
 +
 
 +
'''Polni sistem i igra parenja'''
 +
 
 +
''''''
 +
 
 +
Skorpije su odvojenih polova sa slabo izraženim polnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi. Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u genitalni atrijum.
  
 
Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvog presvlačenja.
 
Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvog presvlačenja.
  
<br>3 Klasifikacija [uredi]<br>Red Scorpiones je podeljen na sedam familija sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće familije i rodovi:
+
<br>'''Klasifikacija'''
 +
 
 +
<br>Red Scorpiones je podeljen na sedam familija sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće familije i rodovi:
 +
 
 +
1. '''porodica Buthidae''' je rasprostranjena na svim kontinentima sa rodovima: <br>
 +
 
 +
* rod Androctonus;
 +
* rod Buthus;
 +
* rod Mesobuthus, čija vrsta M. gibbosus živi na prostorima bivše Jugoslavije;
 +
 
 +
2. '''porodica Chactidae''', kao i prethodna naseljava skoro sve kontinente; pripadaju joj rodovi: <br>
 +
 
 +
* Euscorpius, čije vrste E. italicus, E. carpathicus i E. migrelicus žive kod nas;
 +
* Chactus;
 +
 
 +
3. ''''''porodica'''''''''Vejovidae''', rasprostranjena u Americi i Evropi;
 +
 
 +
4. '''porodica Diplocentridae''', naseljava tropske i suptropske predele; pripada joj rod Nebo; <br>5. '''porodica Scorpionidae''' kojoj pripadaju rodovi: <br>
  
porodica Buthidae je rasprostranjena na svim kontinentima sa rodovima: <br>rod Androctonus; <br>rod Buthus; <br>rod Mesobuthus, čija vrsta M. gibbosus živi na prostorima bivše Jugoslavije; <br>porodica Chactidae, kao i prethodna naseljava skoro sve kontinente; pripadaju joj rodovi: <br>Euscorpius, čije vrste E. italicus, E. carpathicus i E. migrelicus žive kod nas; <br>Chactus; <br>porodica Vejovidae, rasprostranjena u Americi i Evropi; <br>porodica Diplocentridae, naseljava tropske i suptropske predele; pripada joj rod Nebo; <br>porodica Scorpionidae kojoj pripadaju rodovi: <br>Scorpio <br>Pandinus
+
* Scorpio
 +
* Pandinus

Izmena na datum 11. januar 2008. u 20:19

Skorpije ili škorpije (lat. Scorpiones) spadaju u najkrupnije paukolike životinje, a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni. Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, a noću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13mm do 25cm.


Otrov skorpija je neurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:

  • vrsta Androctonus australis (na slici) koja živi u pustinji Sahari i čiji je otrov iste jačine kao otrov kobre;
  • vrste roda Centruroides koje žive u Meksiku.

Serum koji se daje protiv otrova skorpija efikasan je samo u određenom vremenu.


Spoljašnja građa


Telo skorpija podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.

Prozoma je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom, karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.

Na prozomi se nalaze sledeći ekstremiteti:

1. par su helicere smeštene ispred usnog otvora, u obliku klešta, sićišne i izgrađene od tri segmenta;

2. par su pedipalpi, snažno razvijeni, kleštoliko završeni i glavni znak raspoznavanja skorpija; služe za hvatanje plena;

3. četiri para nogu za hodanje od kojih se svaka sastoji od 7 članaka.

Opistozoma se sastoji od dva dela:

1. prednjeg, preabdomena (mezozoma) koga gradi 7 članaka;

2. zadnjeg, postabdomena (metazoma) koji je izgrađen od 5 članaka, na njegovom kraju se nalazi povijena bodlja.

Opistozomalni segmenti su svi dobro zaštićeni spoljašnjim skeletom koji je izgrađen od 4 ploče:

1. tergit na dorzalnoj (leđnoj) strani;

2. sternit, na ventralnoj (trbušnoj) strani;

3. pleure postavljene sa strane i membranozne.

Na opistozomi se nalaze ostaci ekstremiteta:

  • na prvom segmentu (on je, ustvari drugi, jer je prvi redukovan) se nalazi operkulum koji kao poklopac pokriva polni otvor;
  • čulni izraštaji oblika češlja
  • listolika pluća.

Kada skorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parna otrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijena mišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu.

Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.


Unutrašnja građa


Varenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova iz prednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana ide danje u jednjak pa u srednje crevo i žlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crevo i preko analnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.

Izlučivanje se obavlja pomoću: 

1. dva para Malpigijevih cevčica koje se izlivaju između srednjeg i zadnjeg creva;

2. para koksalnih žlezda koje se izlivaju u bazu trećeg para nogu za hodanje.

Krvni sistem je otvorenog tipa i sastoji se od:

  • srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u srce preko otvora ostija;
  • arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela;
  • sinusa, u koje se krv iz arterija izliva;
  • venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce.

Disanje se vrši pomoću 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.

Nervni sistem se sastoji od:

  • mozga
  • sedam parova ganglija koje grade trbušno nervno stablo.

Čulni organi skorpija su:

  • taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika;
  • oči everznog tipa;
  • češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalaze čulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena.

'

Polni sistem i igra parenja

'

Skorpije su odvojenih polova sa slabo izraženim polnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi. Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u genitalni atrijum.

Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvog presvlačenja.


Klasifikacija


Red Scorpiones je podeljen na sedam familija sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće familije i rodovi:

1. porodica Buthidae je rasprostranjena na svim kontinentima sa rodovima:

  • rod Androctonus;
  • rod Buthus;
  • rod Mesobuthus, čija vrsta M. gibbosus živi na prostorima bivše Jugoslavije;

2. porodica Chactidae, kao i prethodna naseljava skoro sve kontinente; pripadaju joj rodovi:

  • Euscorpius, čije vrste E. italicus, E. carpathicus i E. migrelicus žive kod nas;
  • Chactus;

3. 'porodica''''Vejovidae, rasprostranjena u Americi i Evropi;

4. porodica Diplocentridae, naseljava tropske i suptropske predele; pripada joj rod Nebo;
5. porodica Scorpionidae kojoj pripadaju rodovi:

  • Scorpio
  • Pandinus