Žiroliki crvi

Žiroliki crvi (lat. Enteropneusta) su beskičmenjaci, crvolike životinje iz filuma poluhordata. Žive solitarno rijući po dnu priobalnog dela mora ili ukopavajući se u jame. Telo ime je izduženo i njegov prednji deo (rilica) podseća na žir po čemu su i dobili naziv. Veličina tela im obično iznosi nekoliko centimetara mada ima vrsta koje dostižu i 2,5 m. Najveći broj vrsta iz tipa poluhordata pripada ovoj grupi (klasi) životinja.

Žiroliki crvi, kao svi poluhordati, pokazuju sličnosti sa bodljokošcima i hordatima (vidi poluhordati).

Telesni regioni

Telo im je podeljeno na tri regiona:

• rilicu (proboscis);
• ogrlicu (kratko zadebljanje oko vrata) na čijoj se ventralnoj strani nalaze usta;
• trup koji je spljošten i na njemu se nalazi dva niza škržnih proreza.

Na leđnjoj strani ždrela obrazuje se šuplja evaginacija, stomohorda, koja se pruža ka napred ulazeći u rilicu. Slična je notohordi kod hordata od koje se razlikuje po tome što nema potpornu ulogu i što je u vezi sa crevom.

Celom je dobro razvijen i nalazi se u svim telesnim regionima i to tako što je u ogrlici i trupu paran, dok je u rilici neparan zbog razvića mišića.

Unutrašnja građa

Crevo i organi za izlučivanje

Crevo počinje ustima koja se nastavljaju na ždrelo i može se podeliti na:

• škržni deo
• jetreni deo.

Škržni deo obuhvata ždrelo koje ima dvostruku funkciju:

• respiratornu jer se preko škržnih proreza obavlja razmena gasova i voda izlazi u spoljašnju sredinu;
• transportuje hranljive materije ka crevu.

Jetreni deo creva je bogato snabdeven izraštajima sa žlezdanom funkcijom i završava se analnim otvorom na zadnjem kraju trupa.

Organi za izlučivanje su u vidu kanala: jednog u rilici i dva u ogrlici, preko kojih je celom u vezi sa spoljašnjom sredinom.

Krvni sistem

Otvorenog je tipa sa pravilnom cirkulacijom hemolimfe.

Sastoji se od:

• leđnog krvog suda u kome se hemolimfa kreće prema napred;
• trbušnog krvnog suda u kome je kretanje hemolimfe ka nazad;
• poprečnih sudova koji u predelu ogrlice spajaju leđni i trbušni sud;
• centralna lakuna koja predstavlja proširenje leđnog suda u predelu rilice;
• srce u vidu kontraktilnog meška.

Nervni sistem i čula

Sastoji se od:

• dorzalnog (leđnog) nervnog stabla koje je jače razvijeno i u predelu rilice je cevasto (kao kod hordata);
• ventralnog (trbušnog) nervnog stabla;
• poprečnih komisura koje u oblasti rilice spajaju dorzalno i ventralno stablo.

Čula ne postoje osim što se u epitelu nalaze fotoreceptorne ćelije.

Polni sistem

Odvojenih su polova (episkopalni), mada ima vrsta koje se razmnožavaju bespolnim putem. Polni sistem je smešten u srednjem delu trupa bočno od creva i sastoji se od:

• parnih gonada
• kanala preko kojih gonade komuniciraju sa spoljašnjom sredinom.

Odvojenih su polova, a razviće se odvija metamorfozom preko larve tornarije koja je slična larvi bodljokožaca.

Literatura

• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Snežana Trifunović, dipl. biolog