Razlika između izmena na stranici „Žuta lincura”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(New page: '''Žuta lincura''' (lat. ''Gentiana lutea'') pripada familiji lincura (lat. ''Gentianaceae'') u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 g...)
 
 
(6 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
 +
{| width=300 style="float: right; font-size: 90%; margin: 0 0 3em 2em; border: 2px solid #2E8B57; border-collapse: collapse;"
 +
|-
 +
| style="padding: 0.5em; background: #2E8B57; font-size: 120%; color: #F0FFFF; text-align: center;" | [[Slika:Lincura.jpg|346px|c|foto: Dragan Katić]] '''Klasifikacija'''<br /><span style="font-size: 85%; color: #F0FFFF"></span>
 +
|-
 +
| style="text-align: center; padding: 0.5em;" |
 +
|- style="vertical-align: top;" bgcolor="#F5F5DC"
 +
|-
 +
|
 +
{| style="margin: 0 1em 0 1em; width: 100%;"
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
| width=95 | '''Carstvo'''
 +
| style="padding-left: 0.5em;" |[[Plantae]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
| width=95 | '''Tip'''
 +
| style="padding-left: 0.5em;" |[[Magnoliophyta]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
| width=95 | '''Podtip'''
 +
| style="padding-left: 0.5em;" |
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Klasa'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |[[Magnoliopsida]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Potklasa'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Red'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |[[Gentianales]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Podred'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Familija'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |[[Gentianaceae]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Rod'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |[[Gentiana]]
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|'''Vrsta'''
 +
|style="padding-left: 0.5em;" |'''''Gentiana lutea'''''
 +
|- style="vertical-align: top;"
 +
|}
 +
|}
 +
 
'''Žuta lincura''' (lat. ''Gentiana lutea'') pripada familiji [[lincure|lincura]] (lat. ''Gentianaceae'') u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno [[lekovite biljke|lekovita biljka]]. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je [[rizom]] kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.
 
'''Žuta lincura''' (lat. ''Gentiana lutea'') pripada familiji [[lincure|lincura]] (lat. ''Gentianaceae'') u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno [[lekovite biljke|lekovita biljka]]. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je [[rizom]] kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.
−
 
−
==Sistematika ==
 
−
*carstvo: Plantae
 
−
*razdeo: Magnoliophyta
 
−
*klasa: Magnoliopsida
 
−
*red: Gentianales
 
−
*familija: Gentianaceae
 
−
*rod: Gentiana
 
−
*Binomijalna nomenklatura: Gentiana lutea
 
  
 
==Opis biljke==
 
==Opis biljke==
−
U prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih listova, kasnije iz rozete izrasta stablo, dok se cvet javlja tek treće ili četvrte godine. Cvetovi su grupisani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i Zakonom je zaštićena biljka.
+
U prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih [[list]]ova, kasnije iz rozete izrasta stablo, dok se [[cvet]] javlja tek treće ili četvrte godine. Cvetovi su grupisani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i Zakonom je zaštićena biljka.
−
==lekovita svojstva i upotreba==
+
==Lekovita svojstva i upotreba==
 
Lincura se kao lek koristi preko 2000 godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke.
 
Lincura se kao lek koristi preko 2000 godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke.
  
Red 22: Red 56:
  
 
== Literatura==
 
== Literatura==
 +
*[http://www.hlasek.com/foto/gentiana_lutea_8253.jpg izvor fotografije]
 
*Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.  
 
*Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.  
 
*Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.  
 
*Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.  

Najnovija izmena na datum 23. novembar 2016. u 21:54

foto: Dragan Katić
Klasifikacija
Carstvo Plantae
Tip Magnoliophyta
Podtip
Klasa Magnoliopsida
Potklasa
Red Gentianales
Podred
Familija Gentianaceae
Rod Gentiana
Vrsta Gentiana lutea

Žuta lincura (lat. Gentiana lutea) pripada familiji lincura (lat. Gentianaceae) u koju pored žute spada još zaštićenih vrsta. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima.

Opis biljke

U prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih listova, kasnije iz rozete izrasta stablo, dok se cvet javlja tek treće ili četvrte godine. Cvetovi su grupisani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i Zakonom je zaštićena biljka.

Lekovita svojstva i upotreba

Lincura se kao lek koristi preko 2000 godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke.

Koristi se koren i u našoj farmakopeji. Sadrži heterozide gorkog ukusa koji su njeni glavni lekoviti sastojci i neki među njima se smatraju najgorčim supstancama (gorčina se oseća čak u razblaženju 1: 58 000 000). Zbog toga je lincura najtipičniji i najbolji amarum tonicum. Gorčinom svojih heterozida stimuliše pokretljivost želuca i izaziva jače lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči.

(Prilikom vađenja korena treba glavu korena sa pupoljcima vratiti u zemlju da bi se time omogućilo dalje razmnožavanje ove ugrožene biljne vrste!).

Lincura se ceni ne samo u naučnoj već i u narodnoj medicini posebno po planinskim krajevima za stomak, protiv groznice, za jačanje, za poboljšanje apetita. Koren se najčešće stavlja u rakiju ili se kuva.

Literatura

  • izvor fotografije
  • Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
  • Šilić, Č:Atlas drveća i grmlja, ZUNS Sarajevo i ZUNS Beograd, 1990.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Žuta_lincura&oldid=26809“