Razlika između izmena na stranici „Adenin”
(→Čargafova pravila) |
|||
| (8 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | [[Slika:Adenine.gif|d| | + | [[Slika:Adenine.gif|d|Strukturna formula adenina]] |
| − | '''Adenin''' (skr. A) je azotna baza koja ulazi u sastav [[nukleotid]]a i [[nukleozid]]a. Pripada purinskim bazama (purinima). Vezivanjem adenina sa pentoznim šećerom nastaje jedinjenje koje se naziva nukleozid. Veza između baze i šećera je N-glikozidna veza i formira se između devetog N atoma adenina i prvog C atoma šećera. | + | '''Adenin''' (skr. '''A''') je azotna baza koja ulazi u sastav [[nukleotid]]a i [[nukleozid]]a. Pripada purinskim bazama (purinima). Vezivanjem adenina sa pentoznim šećerom nastaje jedinjenje koje se naziva nukleozid. Veza između baze i šećera je N-glikozidna veza i formira se između devetog N atoma adenina i prvog C atoma šećera. |
| − | Adenin sa pentozom može da obrazuje dve vrste | + | Adenin sa pentozom može da obrazuje dve vrste [[N|nukleozid]]a: |
| − | *adenozin, koji nastaje od adenina i riboze | + | *[[A|adenozin]], koji nastaje od adenina i riboze |
| − | *dezoksiadenozin (adenin + dezoksiriboza). | + | *[[D|dezoksiadenozin]] (adenin + dezoksiriboza). |
| − | + | [[Nukleotid]]i su estri nukleozida i fosforne kiseline, tako što se fosfatna grupa estarskom vezom povezuje za peti C atom pentoze. U zavisnosti od broja vezanih fosfatnih grupa mogu biti: | |
*nukleozid monofosfati koji ulaze u sastav [[DNK]], [[RNK]], [[AMP]] | *nukleozid monofosfati koji ulaze u sastav [[DNK]], [[RNK]], [[AMP]] | ||
*nukleozid difosfati izgrađuju [[ADP]] | *nukleozid difosfati izgrađuju [[ADP]] | ||
| Red 12: | Red 12: | ||
==Komplementarnost== | ==Komplementarnost== | ||
U molekulima nukleinskih kiselina adenin se vezuje dvostrukom vodoničnom vezom za pirimidinske baze: | U molekulima nukleinskih kiselina adenin se vezuje dvostrukom vodoničnom vezom za pirimidinske baze: | ||
| − | * timin u naspramnom polinukleotidnom lancu DNK | + | * [[T|timin]] u naspramnom polinukleotidnom lancu DNK |
*uracil u polinukleotidnom lancu RNK. | *uracil u polinukleotidnom lancu RNK. | ||
| Red 19: | Red 19: | ||
Par adenin-timin koga održavaju dve vodonične veze ima oblik koji je isti kao par guanin-citozin koga održavaju najmanje dve vodonične veze. Od svih azotnih baza se mogu napraviti parovi (dva adenina, adenin i guanin, guanin i citozin, dva citozina, timin i guanin) ali samo za parove A-T i G-C kažemo da su komplementarni zato što samo ta dva para baza imaju potpuno istovetan prostorni oblik, i samo oni mogu da se slože u dvostruku spiralu tako da daju savršeno stabilnu strukturu. | Par adenin-timin koga održavaju dve vodonične veze ima oblik koji je isti kao par guanin-citozin koga održavaju najmanje dve vodonične veze. Od svih azotnih baza se mogu napraviti parovi (dva adenina, adenin i guanin, guanin i citozin, dva citozina, timin i guanin) ali samo za parove A-T i G-C kažemo da su komplementarni zato što samo ta dva para baza imaju potpuno istovetan prostorni oblik, i samo oni mogu da se slože u dvostruku spiralu tako da daju savršeno stabilnu strukturu. | ||
==Čargafova pravila== | ==Čargafova pravila== | ||
| − | [[Ervin Čargaf]] (Erwin Chargaff) je ispitivao sastav nukleotida u DNK različitih organizama i ustanovio određene pravilnosti u tom sastavu: | + | [[Ervin Čargaf]] (Erwin Chargaff, 1950) je papirnom [[hromatografija|hromatografijom]] ispitivao sastav nukleotida u DNK različitih organizama i ustanovio određene pravilnosti u tom sastavu: |
* broj adenina je jednak broju timinskih molekula ('''A/T = 1'''), što važi i za druge dve baze u DNK (guanin i citozin, '''G/C = 1''') | * broj adenina je jednak broju timinskih molekula ('''A/T = 1'''), što važi i za druge dve baze u DNK (guanin i citozin, '''G/C = 1''') | ||
*broj nukleotida koji sadrže purinku bazu jednak je broju nukleotida sa pirimidinskom bazom, '''A+G/T+C = 1''' | *broj nukleotida koji sadrže purinku bazu jednak je broju nukleotida sa pirimidinskom bazom, '''A+G/T+C = 1''' | ||
*ukupna zastupljenost G i C karakteristična za vrstu i da je najčešće '''G+C/A+T nije jedanko 1'''. | *ukupna zastupljenost G i C karakteristična za vrstu i da je najčešće '''G+C/A+T nije jedanko 1'''. | ||
| + | |||
| + | Uspostavljanjem Čargafovih pravila, omogućeno je saznanje da se genetička specifičnost jedne vrste zasniva na redosledu nukleotida DNK. | ||
| + | {{više podataka|Čargafova pravila}} | ||
==Literatura== | ==Literatura== | ||
Najnovija izmena na datum 28. decembar 2012. u 19:03
Adenin (skr. A) je azotna baza koja ulazi u sastav nukleotida i nukleozida. Pripada purinskim bazama (purinima). Vezivanjem adenina sa pentoznim šećerom nastaje jedinjenje koje se naziva nukleozid. Veza između baze i šećera je N-glikozidna veza i formira se između devetog N atoma adenina i prvog C atoma šećera.
Adenin sa pentozom može da obrazuje dve vrste nukleozida:
- adenozin, koji nastaje od adenina i riboze
- dezoksiadenozin (adenin + dezoksiriboza).
Nukleotidi su estri nukleozida i fosforne kiseline, tako što se fosfatna grupa estarskom vezom povezuje za peti C atom pentoze. U zavisnosti od broja vezanih fosfatnih grupa mogu biti:
- nukleozid monofosfati koji ulaze u sastav DNK, RNK, AMP
- nukleozid difosfati izgrađuju ADP
- nukleozid trifosfati, izgrađuju ATP
Komplementarnost
U molekulima nukleinskih kiselina adenin se vezuje dvostrukom vodoničnom vezom za pirimidinske baze:
- timin u naspramnom polinukleotidnom lancu DNK
- uracil u polinukleotidnom lancu RNK.
Ta osobina naziva se komplementarnost i na njoj se zasniva sekundarna struktura nukleinskih mkiselina.
Par adenin-timin koga održavaju dve vodonične veze ima oblik koji je isti kao par guanin-citozin koga održavaju najmanje dve vodonične veze. Od svih azotnih baza se mogu napraviti parovi (dva adenina, adenin i guanin, guanin i citozin, dva citozina, timin i guanin) ali samo za parove A-T i G-C kažemo da su komplementarni zato što samo ta dva para baza imaju potpuno istovetan prostorni oblik, i samo oni mogu da se slože u dvostruku spiralu tako da daju savršeno stabilnu strukturu.
Čargafova pravila
Ervin Čargaf (Erwin Chargaff, 1950) je papirnom hromatografijom ispitivao sastav nukleotida u DNK različitih organizama i ustanovio određene pravilnosti u tom sastavu:
- broj adenina je jednak broju timinskih molekula (A/T = 1), što važi i za druge dve baze u DNK (guanin i citozin, G/C = 1)
- broj nukleotida koji sadrže purinku bazu jednak je broju nukleotida sa pirimidinskom bazom, A+G/T+C = 1
- ukupna zastupljenost G i C karakteristična za vrstu i da je najčešće G+C/A+T nije jedanko 1.
Uspostavljanjem Čargafovih pravila, omogućeno je saznanje da se genetička specifičnost jedne vrste zasniva na redosledu nukleotida DNK.
Literatura
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
- Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
