Adenin

Adenin (skr. A) je azotna baza koja ulazi u sastav nukleotida i nukleozida. Pripada purinskim bazama (purinima). Vezivanjem adenina sa pentoznim šećerom nastaje jedinjenje koje se naziva nukleozid. Veza između baze i šećera je N-glikozidna veza i formira se između devetog N atoma adenina i prvog C atoma šećera.

Adenin sa pentozom može da obrazuje dve vrste nukleozida:

• adenozin, koji nastaje od adenina i riboze
• dezoksiadenozin (adenin + dezoksiriboza).

Nukleotidi su estri nukleozida i fosforne kiseline, tako što se fosfatna grupa estarskom vezom povezuje za peti C atom pentoze. U zavisnosti od broja vezanih fosfatnih grupa mogu biti:

• nukleozid monofosfati koji ulaze u sastav DNK, RNK, AMP
• nukleozid difosfati izgrađuju ADP
• nukleozid trifosfati, izgrađuju ATP

Komplementarnost

U molekulima nukleinskih kiselina adenin se vezuje dvostrukom vodoničnom vezom za pirimidinske baze:

• timin u naspramnom polinukleotidnom lancu DNK
• uracil u polinukleotidnom lancu RNK.

Ta osobina naziva se komplementarnost i na njoj se zasniva sekundarna struktura nukleinskih mkiselina.

Par adenin-timin koga održavaju dve vodonične veze ima oblik koji je isti kao par guanin-citozin koga održavaju najmanje dve vodonične veze. Od svih azotnih baza se mogu napraviti parovi (dva adenina, adenin i guanin, guanin i citozin, dva citozina, timin i guanin) ali samo za parove A-T i G-C kažemo da su komplementarni zato što samo ta dva para baza imaju potpuno istovetan prostorni oblik, i samo oni mogu da se slože u dvostruku spiralu tako da daju savršeno stabilnu strukturu.

Čargafova pravila

Ervin Čargaf (Erwin Chargaff, 1950) je papirnom hromatografijom ispitivao sastav nukleotida u DNK različitih organizama i ustanovio određene pravilnosti u tom sastavu:

• broj adenina je jednak broju timinskih molekula (A/T = 1), što važi i za druge dve baze u DNK (guanin i citozin, G/C = 1)
• broj nukleotida koji sadrže purinku bazu jednak je broju nukleotida sa pirimidinskom bazom, A+G/T+C = 1
• ukupna zastupljenost G i C karakteristična za vrstu i da je najčešće G+C/A+T nije jedanko 1.

Uspostavljanjem Čargafovih pravila, omogućeno je saznanje da se genetička specifičnost jedne vrste zasniva na redosledu nukleotida DNK.

Za više podataka pogledati Čargafova pravila

1950. Ervin Čargaf (Erwin Chargaff) je papirnom hromatografijom analizirao produkte hidrolize DNA i otkrio pravilnosti u odnosima azotnih baza

Literatura

• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001

Pogledaj Nukleinske kiseline u Virtuelnoj nastavi

Snežana Trifunović, dipl. biolog