Ahondroplazija

Osobe sa ahondroplazijom

Ahondroplazija ili patuljast rast je oboljenje koje se nasleđuje autozomno-dominantno. Dominantna mutacija na autozomnom hromozomu 4 uzrokuje jako skraćene kostiju udova, dok su kosti trupa normalne, a lobanja povećana sa izbačenim čelom. Osobe su normalne inteligencije i dužine života. Učestalost ovog oboljenja je 1 : 25 000. Izraženo je odmah po rođenju.

Mutacija FGFR3 gena

Najčešći uzrok ahondroplazije je mutacija gena FGFR3 koji se nalazi na kratkom kraku hromozoma broj 4. Gen FGFR3 kodira receptore faktora rasta fibroblasta (FGFRs - Fibroblast Growth Factors Receptors). Faktori rasta fibroblasta imaju ulogu u deobi ćelija, njihovoj migraciji i diferencijaciji za vreme embriogeneze. Ovi faktori se nalaze van ćelija i procesom signalizacije (signalne transdukcije) preko transmembranskih receptora regulišu deobu i digferencijaciju ćelije. Mutacija se dešava na transmembranskom (TM) domenu ovog gena ili jako blizu njega i dovodi do zamene aminokiseline glicin aminokiselinom arginin. Arginin se inače nikada ne nalazi u ćelijskoj membrani zdravih osoba. Koji je mehanizam delovanja ove mutacije na poremećaj u razviću skeleta udova nije sasvim razjašnjen.

Nasleđivanje

Bolesni roditelji, heterozigoti mogu dobiti zdravo dete sa verovatnoćom od 25%

Kada je samo jedan roditelj oboleo, verovatnoća rađana zdravog deteta je 50%

Bolest se nasleđuje autozomno dominantno i gen ima potpuno probojnost (penetrantnost), zbog čega se uvek manifestuje kod heterozigota (genotip Aa). Ako su u braku oba roditelja obolela od ahondroplazije, oni mogu dobiti zdravo dete sa verovatnoćom od 25%.

Mendelova pravila nasleđivanja

Na autozomno-dominantan način nasleđivanja mogu se primeniti Mendelova pravila nasleđivanja.

Tako, ako su u braku obolele osobe i obe su heterozigoti za gen koji determiniše to oboljenje, onda se u potomačkoj F1 generaciji javljaju dva fenotipa – oboleli i zdravi potomci u odnosu 3:1, s napomenom da je homozigotna kombinacija dominantnih alela (A*A*) najčešće letalna (šema A). Ako su u braku obolela osoba, koja je heterozigot, i zdrava osoba onda se u F1 generaciji javljaju oboleli i zdravi potomci u odnosu 1:1 (50% : 50%)- šema B.

Literatura

• Emeri, Alan, E. H (2009):Emerijevi osnovi medicinske genetike, Data Status, Beograd
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990
  

  Snežana Trifunović, dipl. biolog