Alkaptonurija

Autozomno-recesivno nasleđivanje kada su oba roditelja zdravi, heterozigotni prenosioci: r- recesivan mutirani alel; R- dominantan alel

Ohoroza hrskavice ušne školjke

Alkaptonurija je prvo opisano enzimsko nasledno oboljenje koje se manifestuje time da mokraća na vazduhu pocrni. Engleski lekar Arčibald Edvard Garod ga je 1906. opisao kao urođenu grešku u metabolizmu koja se nasleđuje autozomno-recesivno.

Genetika

Nasleđuje se po autozomno-recesivnom tipu. U braku zdravih roditelja koji su heterozigotni prenosioci, postoji mogućnost rađanja obolelog deteta. Heterozigotni prenosioci imaju jedan dominantan alel što je sasvim dovoljno za sintezu enzima te su takve osobe zdrave. Međutim, takve osobe recesivan alel mogu preneti na svoje dete. Kod obolelog deteta se recesivne mutacije nađu u paru (homozigot) te se enzim ne sintetiše i bolest ispoljava.

Mutacije gena

Mutacije HGD gena dovode do alkaptonurije. Taj gen nosi uputstvo za sintezu enzima homogentizin oksidaze koja je aktivna uglavnom u jetri i bubrezima.

Fenotip obolele osobe

Kod ovog oboljenja je nedostatkom određenog enzima poremećen metabolizam tirozina. Na metaboličkom putu razlaganja tirozina do CO₂ i vode, na stupnju kada homogentizinska kiselina (alkapton) prelazi u acetosirćetnu kiselinu, dolazi do prekida. Usled nedostka enzima homogentizin oksidaze, koji katalizuje pretvaranje alkaptona u acetosirćetnu kiselinu, dolazi do nagomilavanja alkaptona koji se izlučuje mokraćom. U dodiru sa svetlošću, vazduhom mokraća postaje crna. Tokom vremena tamni pogment se taloži u nekim tkivima: hrskavici, zglobovima i cerumenu u uvetu. Pojava je poznata kao ohoroza (vidi sliku) i može kasnije u starosti da dovede do artritisa (zapaljenje zglobova). Mogu se javiti i srčani problemi, kamen u bubregu i prostati.

Učestalost

Alkaptonurija je retko oboljenje, srečće se sa učrestalošću od 1:250.000-1 milion ljudi širom sveta. Češće se javlja u nekim delovima Slovačke (1:19000) i Dominikanskoj Republici

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog