Razlika između izmena na stranici „Amigdalin”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
Red 1: Red 1:
 
[[Slika:10523.png|300px|d|mini|Strukturna formula amigdalina]]
 
[[Slika:10523.png|300px|d|mini|Strukturna formula amigdalina]]
'''Amigdalin''' je cijanogeni [[glikozid]] koji se nalazi u semenima badema i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i životinja se dejstvom enzima razlaže na glikozu, benzaldehid i veoma otrovnu cijanovodoničnu kiselinu. Ona može da izazove trovanje ukoliko se za kratko vreme pojede suviše semenki badema. U medicinske svrhe amigdalin se koristi od 1830. godine kada je otkriven.
+
'''Amigdalin''' je cijanogeni [[glikozidi|glikozid]] koji se nalazi u [[seme]]nima [[badem]]a i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i [[životinja]] se dejstvom [[enzim]]a razlaže na glikozu, benzaldehid i veoma otrovnu cijanovodoničnu kiselinu. Ona može da izazove trovanje ukoliko se za kratko vreme pojede suviše semenki badema. U medicinske svrhe amigdalin se koristi od 1830. godine kada je otkriven.
 
== Literatura==
 
== Literatura==
 
*Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.  
 
*Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.  

Najnovija izmena na datum 21. jul 2014. u 18:00

Strukturna formula amigdalina

Amigdalin je cijanogeni glikozid koji se nalazi u semenima badema i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i životinja se dejstvom enzima razlaže na glikozu, benzaldehid i veoma otrovnu cijanovodoničnu kiselinu. Ona može da izazove trovanje ukoliko se za kratko vreme pojede suviše semenki badema. U medicinske svrhe amigdalin se koristi od 1830. godine kada je otkriven.

Literatura

  • Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Snežana Trifunović, dipl. biolog


Kompjuter.gif
Овај tekst treba dopuniti