Razlika između izmena na stranici „Amigdalin”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
(New page: '''Amigdalin''' je cijanogeni glikozid koji se nalazi u semenima badema i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i životinja se dejstvom enzima razlaže na glikozu, benzaldehi...) |
|||
| (Jedna međuizmena istog korisnika nije prikazana) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Amigdalin''' je cijanogeni [[glikozid]] koji se nalazi u | + | [[Slika:10523.png|300px|d|mini|Strukturna formula amigdalina]] |
| + | '''Amigdalin''' je cijanogeni [[glikozidi|glikozid]] koji se nalazi u [[seme]]nima [[badem]]a i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i [[životinja]] se dejstvom [[enzim]]a razlaže na glikozu, benzaldehid i veoma otrovnu cijanovodoničnu kiselinu. Ona može da izazove trovanje ukoliko se za kratko vreme pojede suviše semenki badema. U medicinske svrhe amigdalin se koristi od 1830. godine kada je otkriven. | ||
== Literatura== | == Literatura== | ||
*Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991. | *Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991. | ||
Najnovija izmena na datum 21. jul 2014. u 19:00
Amigdalin je cijanogeni glikozid koji se nalazi u semenima badema i drugog koštunjavog voća. U organizmu čoveka i životinja se dejstvom enzima razlaže na glikozu, benzaldehid i veoma otrovnu cijanovodoničnu kiselinu. Ona može da izazove trovanje ukoliko se za kratko vreme pojede suviše semenki badema. U medicinske svrhe amigdalin se koristi od 1830. godine kada je otkriven.
Literatura
- Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
- Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
 |
Овај tekst treba dopuniti |
