Razlika između izmena na stranici „Aminokiseline”
| (2 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Aminokiselina.gif|d|mini|Model amino kiseline]] | [[Slika:Aminokiselina.gif|d|mini|Model amino kiseline]] | ||
[[Slika:Aminoacid general structure.png|d|mini|Opšta formula amino kiseline]] | [[Slika:Aminoacid general structure.png|d|mini|Opšta formula amino kiseline]] | ||
| − | '''Aminokiseline''' su osnovni sastojci belančevina ( | + | '''Aminokiseline''' su osnovni sastojci belančevina ([[protein]]a). Sastoje se iz tri grupe: |
* amino grupe (-NH<sub>2</sub>), | * amino grupe (-NH<sub>2</sub>), | ||
* karboksilne (-COOH) i | * karboksilne (-COOH) i | ||
| Red 11: | Red 11: | ||
Bočne grupe su različite u zavisnosti od vrste aminokiseline: | Bočne grupe su različite u zavisnosti od vrste aminokiseline: | ||
| − | *alifatična grupa ili lanac | + | *alifatična grupa ili lanac (pr. glicin, alalnin) |
| − | *aromatični prsten | + | *aromatični prsten (pr. fenilalanin, triptofan) |
| − | *bočni lanac baznog karaktera | + | *bočni lanac baznog karaktera (pr. lizin, histidin) |
| − | *bočni lanac kiselog karaktera. | + | *bočni lanac kiselog karaktera (pr. asparaginska kiselina, glutaminska kiselina). |
Prema prirodi R-grupe aminokiseline se dele na: | Prema prirodi R-grupe aminokiseline se dele na: | ||
| Red 23: | Red 23: | ||
==Peptidna veza== | ==Peptidna veza== | ||
| − | Amino i karboksilna grupa su iste za sve aminokiseline, dok se bočne grupe razlikuju kod različitih aminokiselina (specifične su za svaku | + | Amino i karboksilna grupa su iste za sve aminokiseline, dok se bočne grupe razlikuju kod različitih aminokiselina (specifične su za svaku aminokiselinu). [[P|Peptidna veza]] se obrazuje između dve aminokiseline tako što se amino grupa jedne aminokiseline i karboksilna grupa druge aminokiseline povežu uz izdvajanje molekula vode. |
Aminokiseline povezane peptidnim vezama grade: | Aminokiseline povezane peptidnim vezama grade: | ||
| Red 57: | Red 57: | ||
* [[Asparagin]] - Asp | * [[Asparagin]] - Asp | ||
* [[Glutamin]] - Glu | * [[Glutamin]] - Glu | ||
| + | ==Literatura== | ||
| + | |||
| + | *Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985. | ||
| + | *Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997. | ||
| + | *Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991. | ||
| + | *Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 | ||
| + | [[Kategorija:Molekularna biologija]] | ||
[[Kategorija:Biologija ćelije]] | [[Kategorija:Biologija ćelije]] | ||
{{Potpis2}} | {{Potpis2}} | ||
Najnovija izmena na datum 2. decembar 2014. u 20:54
Aminokiseline su osnovni sastojci belančevina (proteina). Sastoje se iz tri grupe:
- amino grupe (-NH2),
- karboksilne (-COOH) i
- bočne grupe (radikal ili R-ostatak).
Zbog prisustva amino i karboksilne grupe mogu se ponašati kao amfoterne supstance, odnosno, kao:
- kiseline (donosioci protona, negativno naelektrisane) kada su u baznoj sredini;
- baze (primaoci protona, pozitivno naelektrisane) kada su u kiseloj sredini.
Bočne grupe su različite u zavisnosti od vrste aminokiseline:
- alifatična grupa ili lanac (pr. glicin, alalnin)
- aromatični prsten (pr. fenilalanin, triptofan)
- bočni lanac baznog karaktera (pr. lizin, histidin)
- bočni lanac kiselog karaktera (pr. asparaginska kiselina, glutaminska kiselina).
Prema prirodi R-grupe aminokiseline se dele na:
- alifatične
- aromatične
- bazne
- kisele.
Peptidna veza
Amino i karboksilna grupa su iste za sve aminokiseline, dok se bočne grupe razlikuju kod različitih aminokiselina (specifične su za svaku aminokiselinu). Peptidna veza se obrazuje između dve aminokiseline tako što se amino grupa jedne aminokiseline i karboksilna grupa druge aminokiseline povežu uz izdvajanje molekula vode.
Aminokiseline povezane peptidnim vezama grade:
- dipeptide, sastoje se od dve amino kiseline
- tripeptide, od tri aminokieline
- dugačke polipeptidne lance (poly=veći broj), koji predstavljaju polimere, dok su aminokiseline monomeri.
Broj, vrsta i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina).
Esencijalne aminokiseline
Biljke su jedini organizmi sposobni da stvaraju sve neophodne aminokiseline. Životinje i čovek mogu da sintetišu samo neke aminokiseline, dok ostale moraju da unose hranom. Te aminokiseline koje se moraju uneti hranom da bi organizam normalno funkcionisao nazivaju se esencijalne (bitne).
Za čoveka esencijalne aminokiseline su:
- Valin - Val
- Leucin - Leu
- Izoleucin - Ile
- Metionin - Met
- Fenilalanin - Phe
- Treonin - Thr
- Tirozin - Tyr
- Triptofan - Trp
- Lizin - Lys
- Arginin - Arg
- Histidin - His
Neesencijalne su:
- Glicin - Gly
- Alanin - Ala
- Prolin - pro
- Asparaginska kiselina - Asp
- Glutaminska kiselina - Glu
- Serin - Ser
- Cistein - Cys
- Asparagin - Asp
- Glutamin - Glu
Literatura
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
