Razlika između izmena na stranici „Aminokiseline”
| Red 15: | Red 15: | ||
Broj, vrsta i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina). | Broj, vrsta i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina). | ||
==Esencijalne aminokiseline== | ==Esencijalne aminokiseline== | ||
| − | Biljke su jedini organizmi sposobni da stvaraju sve neophodne aminokiseline. Životinje i čovek mogu da sintetišu samo neke aminokiseline, dok ostale moraju da unose hranom. Te aminokiseline se nazivaju esencijalne (bitne). Za čoveka esencijalne aminokiseline su | + | Biljke su jedini organizmi sposobni da stvaraju sve neophodne aminokiseline. Životinje i čovek mogu da sintetišu samo neke aminokiseline, dok ostale moraju da unose hranom. Te aminokiseline koje se moraju uneti hranom da bi organizam normalno funkcionisao nazivaju se esencijalne (bitne). |
| + | |||
| + | Za čoveka '''esencijalne''' aminokiseline su: | ||
| + | * [[Valin]] | ||
| + | * [[Leucin]] | ||
| + | * [[Izoleucin]] | ||
| + | * [[Metionin]] | ||
| + | * [[Fenilalanin]] | ||
| + | * [[Treonin]] | ||
| + | * [[Tirozin]] | ||
| + | * [[Triptofan]] | ||
| + | * [[Lizin]] | ||
| + | * [[Arginin]] | ||
| + | * [[Histidin]] | ||
| + | |||
| + | '''Neesencijalne''' su: | ||
| + | * [[Glicin]] | ||
| + | * [[Alanin]] | ||
| + | * [[Prolin]] | ||
| + | * [[Asparaginska kiselina]] | ||
| + | * [[Glutaminska kiselina]] | ||
| + | * [[Serin]] | ||
| + | * [[Cistein]] | ||
| + | * [[Asparagin]] | ||
| + | * [[Glutamin]] | ||
Izmena na datum 18. jun 2008. u 22:17
Aminokiseline su osnovni sastojci belančevina (proteina). Sastoje se iz tri grupe:
- amino grupe,
- karboksilne i
- bočne grupe (radikal ili R-ostatak).
Peptidna veza
Amino i karboksilna grupa su iste za sve aminokiseline, dok se bočne grupe razlikuju kod različitih aminokiselina (specifične su za svaku amino kiselinu). Peptidna veza se obrazuje između dve aminokiseline tako što se amino grupa jedne aminokiseline i karboksilna grupa druge aminokiseline povežu uz izdvajanje molekula vode.
Aminokiseline povezane peptidnim vezama grade:
- dipeptide, sastoje se od dve amino kiseline
- tripeptide, od tri aminokieline
- dugačke polipeptidne lance (poly=veći broj), koji predstavljaju polimere, dok su aminokiseline monomeri.
Broj, vrsta i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina).
Esencijalne aminokiseline
Biljke su jedini organizmi sposobni da stvaraju sve neophodne aminokiseline. Životinje i čovek mogu da sintetišu samo neke aminokiseline, dok ostale moraju da unose hranom. Te aminokiseline koje se moraju uneti hranom da bi organizam normalno funkcionisao nazivaju se esencijalne (bitne).
Za čoveka esencijalne aminokiseline su:
Neesencijalne su:
