Razlika između izmena na stranici „Antibiotici”
(→=Osetljivost na antibiotike) |
|||
| Red 19: | Red 19: | ||
Bakterije su sposobne da mutiraju (menjaju se) i postaju otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika. Kada se jedna grupa bakterija izloži dejstvu antibiotika najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornih preživljava. Od tog momenta njihov broj se naglo povećava (razmnožavaju se na svakih 20 – 30 minuta) tako da uskoro bakterije otporne na neki antibiotik postaju veoma raširene. Bakterije mogu da postanu otporne na neki antibiotik i putem razmene gena koji se nalaze na plazmidima. Plazmidi se dupliraju nezavisno od bakterijskog hromozoma, čime se vrlo brzo stvori ogroman broj kopija gena kojima bakterija postaje rezistentna. [[Plazmid]]i se mogu prenositi ne samo između bakterija iste vrste već i između različitih vrsta. Nepravilna i nekontrolisana upotreba antibiotika od strane čoveka doprinosi povećanoj rezistentnosti bakterija na te lekove. | Bakterije su sposobne da mutiraju (menjaju se) i postaju otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika. Kada se jedna grupa bakterija izloži dejstvu antibiotika najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornih preživljava. Od tog momenta njihov broj se naglo povećava (razmnožavaju se na svakih 20 – 30 minuta) tako da uskoro bakterije otporne na neki antibiotik postaju veoma raširene. Bakterije mogu da postanu otporne na neki antibiotik i putem razmene gena koji se nalaze na plazmidima. Plazmidi se dupliraju nezavisno od bakterijskog hromozoma, čime se vrlo brzo stvori ogroman broj kopija gena kojima bakterija postaje rezistentna. [[Plazmid]]i se mogu prenositi ne samo između bakterija iste vrste već i između različitih vrsta. Nepravilna i nekontrolisana upotreba antibiotika od strane čoveka doprinosi povećanoj rezistentnosti bakterija na te lekove. | ||
{{više podataka|rezistentnost bakterija}} | {{više podataka|rezistentnost bakterija}} | ||
| − | + | ==Osetljivost na antibiotike== | |
Osetljivost bakterija na antibiotike je '''[[antibiogram]]''', a ista osetljivost gljivica je '''[[antimikogram]]'''. Na osnovu ispitane osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni. | Osetljivost bakterija na antibiotike je '''[[antibiogram]]''', a ista osetljivost gljivica je '''[[antimikogram]]'''. Na osnovu ispitane osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni. | ||
Izmena na datum 20. jun 2008. u 12:10
Antibiotici su jedinjenja koja proizvode neki mikroorganizmi a koja deluju na druge mikroorganizme tako što sprečavaju njihovo razmnožavanje ili ih uništavaju. Pojava stvaranja antibiotika naziva se antibioza. Prvi otkriveni antibiotik bio je penicilin. Antibiotici se razlikuju se po hemijskom sastavu i načinu delovanja na patogene bakterije.
Sadržaj
Penicilin
Penicilin je prvi proizvedeni antibiotik u količinama koje su bile dovoljne za spašavanje miliona života. Ookrio ga je Aleksandar Fleming 1928. godine u Londonu. Do otkrića je došlo sasvim slučajno. U posudu sa gajenim kulturama bakterija stafilokoka upao je komadić plesni Penicillium notatum i uništio bakterijske kolonije. Fleming je kasnije utvrdio da ta plesan izlučuje neku materiju koja uništava bakterije i nazvao je penicilin. Masovna proizvodnja ovog antibiotika počinje 1944. g. i smatra se jednom od prekretnica u biotehnologiji.
Posle samog otkrića plesni koja stvara penicilin kreće se sa istraživanjima u cilju pronalaženja onog soja Penicillium-a koji će proizvoditi najveću količinu ovog antibiotika. U tu svrhu bakterije se podvrgavaju delovanju različitih mutagena kojima se povećava učestalost mutacija. U industrijskoj proizvodnji penicilina već od 1951. g. Flemingova plesan P. notatum je zamenjena novom vrstom Penicillium chrysogenum.
Penicilin deluje tako što sprečava obrazovanje čvrstog ćelijskog zida bakterija usled čega one bubre i pucaju.
Delovanje antibiotika
Razlikuju se dva osnovna tipa delovanja antibiotika na mikroorganizme:
1. mikrobiostatičko, kada sprečavaju razmnožavanje
2. mikrobicidno, pri kome uništavaju mikrobe.
Rezistentnost bakterija na antibiotike
Bakterije su sposobne da mutiraju (menjaju se) i postaju otporne (rezistentne) na dejstvo antibiotika. Kada se jedna grupa bakterija izloži dejstvu antibiotika najveći broj njih ugine, ali jedan mali broj otpornih preživljava. Od tog momenta njihov broj se naglo povećava (razmnožavaju se na svakih 20 – 30 minuta) tako da uskoro bakterije otporne na neki antibiotik postaju veoma raširene. Bakterije mogu da postanu otporne na neki antibiotik i putem razmene gena koji se nalaze na plazmidima. Plazmidi se dupliraju nezavisno od bakterijskog hromozoma, čime se vrlo brzo stvori ogroman broj kopija gena kojima bakterija postaje rezistentna. Plazmidi se mogu prenositi ne samo između bakterija iste vrste već i između različitih vrsta. Nepravilna i nekontrolisana upotreba antibiotika od strane čoveka doprinosi povećanoj rezistentnosti bakterija na te lekove.
Osetljivost na antibiotike
Osetljivost bakterija na antibiotike je antibiogram, a ista osetljivost gljivica je antimikogram. Na osnovu ispitane osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni.
Literatura
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
