Razlika između izmena na stranici „Beli nosorog”
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:White Rhino.jpg|400px|d|mini|Beli nosorog]] | [[Slika:White Rhino.jpg|400px|d|mini|Beli nosorog]] | ||
| − | '''Beli nosorog (''Ceratotherium simum'')''' je najveći predstavnik [[nosorozi|nosoroga]] i posle [[slon]]a najveća kopnena životinja sa dužinom od 4 m, visinom od preko 2 m i težinom koja može da pređe 3 tone. Mužjaci su krupniji od ženki. Imaju dva roga od kojih je prednji duži (može biti do 150 cm dužine). Glava je dugačka sa velikim ušima. Na vratu mogu da imaju veliku grbu. | + | '''Beli nosorog (''Ceratotherium simum'')''' je najveći predstavnik [[nosorozi|nosoroga]] i posle [[slon]]a najveća kopnena [[životinja]] sa dužinom od 4 m, visinom od preko 2 m i težinom koja može da pređe 3 tone. Mužjaci su krupniji od ženki. Imaju dva roga od kojih je prednji duži (može biti do 150 cm dužine). Glava je dugačka sa velikim ušima. Na vratu mogu da imaju veliku grbu. |
==Ugroženost== | ==Ugroženost== | ||
| − | Otkriven je 1817. godine ali je već posle 70 godina postao retka životinja. Nekontrolisan lov zbog pogrešnog verovanja da prah dobijen mlevenjem njegovih rogova ima afrodizijačko delovanje, doveo je do njegove proređenosti i ugroženosti. | + | Otkriven je 1817. godine ali je već posle 70 godina postao retka životinja. Nekontrolisan lov zbog pogrešnog verovanja da prah dobijen mlevenjem njegovih rogova ima [[A|afrodizijačko]] delovanje, doveo je do njegove proređenosti i ugroženosti. |
==Ponašanje== | ==Ponašanje== | ||
Žive u savanama hraneći se travom, dok im drveće služi samo kao zaklon, a voda za piće i kupanje. Mužjaci žive usamljeno osim u doba parenja kada sa ženkom provode 1 - 3 nedelje. Posle parenja ženka napušta teritoriju mužjaka. Period gestacije traje oko 16 meseci. Mladunci su teški oko 50 kg i veoma su aktivni odmah posle rođenja. Ženka dugo brine o mladima, najmanje tri godine do kada mladunac postigne težinu od oko 1000 kg. Ženke dostižu polnu zrelost sa oko 6, a mužjaci sa 10 - 12 godina. Ženke bez mladunaca obrazuju grupe od po 5 - 7 jedinki, a odrasli mužjaci žive usamljeno. | Žive u savanama hraneći se travom, dok im drveće služi samo kao zaklon, a voda za piće i kupanje. Mužjaci žive usamljeno osim u doba parenja kada sa ženkom provode 1 - 3 nedelje. Posle parenja ženka napušta teritoriju mužjaka. Period gestacije traje oko 16 meseci. Mladunci su teški oko 50 kg i veoma su aktivni odmah posle rođenja. Ženka dugo brine o mladima, najmanje tri godine do kada mladunac postigne težinu od oko 1000 kg. Ženke dostižu polnu zrelost sa oko 6, a mužjaci sa 10 - 12 godina. Ženke bez mladunaca obrazuju grupe od po 5 - 7 jedinki, a odrasli mužjaci žive usamljeno. | ||
Najnovija izmena na datum 30. septembar 2015. u 20:56
Beli nosorog (Ceratotherium simum) je najveći predstavnik nosoroga i posle slona najveća kopnena životinja sa dužinom od 4 m, visinom od preko 2 m i težinom koja može da pređe 3 tone. Mužjaci su krupniji od ženki. Imaju dva roga od kojih je prednji duži (može biti do 150 cm dužine). Glava je dugačka sa velikim ušima. Na vratu mogu da imaju veliku grbu.
Ugroženost
Otkriven je 1817. godine ali je već posle 70 godina postao retka životinja. Nekontrolisan lov zbog pogrešnog verovanja da prah dobijen mlevenjem njegovih rogova ima afrodizijačko delovanje, doveo je do njegove proređenosti i ugroženosti.
Ponašanje
Žive u savanama hraneći se travom, dok im drveće služi samo kao zaklon, a voda za piće i kupanje. Mužjaci žive usamljeno osim u doba parenja kada sa ženkom provode 1 - 3 nedelje. Posle parenja ženka napušta teritoriju mužjaka. Period gestacije traje oko 16 meseci. Mladunci su teški oko 50 kg i veoma su aktivni odmah posle rođenja. Ženka dugo brine o mladima, najmanje tri godine do kada mladunac postigne težinu od oko 1000 kg. Ženke dostižu polnu zrelost sa oko 6, a mužjaci sa 10 - 12 godina. Ženke bez mladunaca obrazuju grupe od po 5 - 7 jedinki, a odrasli mužjaci žive usamljeno.
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
- Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
- Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
- Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
- Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995
