Benetov kazuar
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
- nadred ptice trkačice (Palaeognathae)
- red kazuari (Casuariiphormes)
- porodica pravi kazuari
- rod Casuarius
- vrsta C. bennetti
- podvrste:
Benetov kazuar ili patuljasti kazuar (Casuarius bennetti) pripada porodici pravih kazuara. Nema kreste (kožni nabor) na vratu.
Sadržaj
Rasprostranjenost i stanište
Naseljavaju ostrvo Nove Gvineje, većina na istočnoj strani ostrva u provinciji Papua. Takođe se mogu naći na ostrvima Nova Britanija i Japen (Yapen), ali se njihova prisutnost na ovim ostrvima povezuje sa opsežnom trgovinom iz N. Gvineje.
Staništa su strmi planinski tereni do 3000 m nadmorske visine, bogati vegetacijom subtropskih i tropskih šuma.
Spoljašnja morfologija
Najmanji su među svim kazuarima, visine, kada se meri od vrha glave, oko 99 - 135 cm i težine prosečno oko 18 kg. Perje je crno i grubo i nema ga na glavi i vratu koji su plavo i crveno obejeni. Na vrhu glave, čeonoj kosti nalazi se koštani izraštaj u vidu kacige, a vrat je bez kreste, po čemu se razlikuje od svojih najbližih srodnika, australijskog i severnog kazuara. Krila su zakržljala, a snažne i čvrste noge su bez perja. Na nogama su tri prsta, od kojih unutrašnji ima široku kandžu koja može biti dugačka i do 10 cm. Ženke i mužjaci se međusobno razlikuju po veličini, ženke su krupnije.
Razmnožavanje
Malo se zna o načinu parenja ove vrste kazuara, ali je zato to bolje proučeno kod njihovog srodnika australijskog kazuara.
Ženke nose između 4 i 6 jaja. Period inkubacije traje između 49 i 52 dana, a mladi postaju samostalni u roku od 7-16 meseci. Potpunu brigu o jajima i mladuncima vode mužjaci. Polnu zrelost dostižu oko četvrte godine života.
Dužina života
Poznato je da pripadnici roda Casuarius žive do 40 godina u zatočeništvu i eventualno do 60 godina u prirodi, iako su ove tvrdnje o starosti u divljini nepotvrđene. Starost može biti procenjena pomoću izgleda i kacige, veličine i traga, a i prisutnosti bore na vratu.
Ponašanje
To su stidljive ptice koje se retko mogu videti u prirodi. Oni su aktivne tokom dana, provode vreme u potrazi za hranom. Obično se nalaze sami ili u paru, a povremeno i u malim grupama. Ako su izazvani i uplašeni, braniće sa udarcima snažnih nogu i njihovih ubojitih kandži. Navodno su u takvim okršajima ubili psa pa i čoveka.
Pokazuju izrazitu teritorijalnost. Teritorija koju zahteva za život jedinka varira od 1 do 5 km2. Veličina i oblik teritorije menjaju se u zavisnosti od količine hrane i sezone parenja i gneždenja. Ženkama pripadaju različite teritorije nekoliko mužjaka koje se preklapaju.
Komunikacija
Ostvaruje se glasom koji je nizak, gromak i nalazi se na donjem pragu ljudskog sluha. Niska frekvencija glasa je idealna za guste šume u kojima ovi kazuari žive. malo je poznato kako komuniciraju za vreme parenja.
Ishrana
Hrane se uglavnom opalim plodovima biljaka ili onima koje kidaju sa grmlja (biljojedi). Koriste kacigu na čelu za razgrtanje rastinja i šumske stelje i pronalaženje drugih izvora hrane: gljiva, insekata, biljnih otpadaka, sitnih kičmenjaka (gušteri, žabe).
Literatura
- Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
- Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
- Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
