Beskrilni insekti
Klasa primarno beskrilnih insekata obuhvata oko 4500 vrsta grupisanih u okviru četiri reda. U literaturi se sreću dva naziva za ovu klasu insekata: Apterygota (sastavljen od dve grčke reči - a što znači ne i pteros što znači krilo) i Ametabola. U ovu klasu insekata su uvršteni uglavnom sitni organizmi koji nemaju krila.
Morfologija
Osnovna karakteristika, na osnovu koje je i izvršena podela na klase inekata, je da su predstavnici klase Apterygota primarno beskrilni, za razliku od predstavnika klase Pterygota koji imaju krila, mada se i među njima javljaju beskrilni oblici. Međutim, njihova beskrilnost je sekundarne prirode, što znači da su postali od insekata sa krilima, a dokaz za to je i pojava začetaka krila u toku razvića. Za predstavnike podklase Apterygota naglašavamo da su to primarno beskrilni insekti, zbog toga što su nastali od beskrilnih organizama, pa se začeci krila kod njih nikada ne javljaju u toku razvića, a ni u adultnom stadijumu.
Kod velikog broja recentnih vrsta se na pregenitalnim segmentima abdomena nalaze nastavci koji predstavljaju rudimentalne ekstremitete. Svi predstavnici izuzev onih iz reda Thysanura imaju slabo razvijen trahejni sistem i mali broj Malpigijevih sudova. Svi insekti iz ove podklase primarno su imali oči, ali su one delimično ili potpuno redukovane kod vrsta koje žive u zemlji ili drugim staništima koja se karakterišu odsustvom svetlosti. Većina predstavnika ima antene na glavi.
Kod predstavnika podklase Apterygota razviće je postupno, metamorfoza je slabo izražena, pa zbog toga kažemo da je i nema, a za njihovo razviće da je bez metamorfoze. Kod vrsta ove klase se razvijaju pregenitalni ekstremiteti na abdominalnim segmentima, što ih jasno razlikuje od predstavnika klase Pterygota. Kod pojedinih predstavnika podklase Apterygota mandibule se spajaju sa telom u jednoj tački, slično kao i druge maksile, što nije slučaj kod vrsta podklase Pterygota.
Klasifikacija
Podklasa se u starijoj literaturi obično delila na četiri reda: Protura, Collembola, Diplura i Thysanura. U savremenim klasifikacijama se obično Protura, Collembola i Thysanura izdvajaju kao posebne klase u okviru podrazdela Insecta (Hexapoda). Pojedini autori svrstavaju red Protura zajedno sa redovima Collembola i Diplura u klasu Entognatha u okviru podrazdela Hexapoda.
Red Protura
Red je rasprostranjen po celom svetu, izuzev oblasti Arktika i Antartika. Žive u vlažnom zemljištu, u stelji, mahovinama, lišajima, ispod kamenja i trulog drveća i u mravinacima isisavajući razne sitne beskičmenjake. To su hitri insekti mekog tela. Telo im je izduženo, golo, beličastog izgleda. U izvesnom smislu oni su vanredno primitivni i prosti, ali ova njihova prosta građa ima degenerativni karakter. Na telu se razlikuju dva dela - glava i trup. Trup je nejasno podeljen na toraks i abdomen. Protura se kreću sporo kroz zemlju pomoću prednjih noga koje služe za držanje spolja i upravljanje ka napred, pri čemu srednje i zadnje noge služe za kretanje. Neke vrste uvijaju vrh abdomena iznad glave i ispaljuju lepljivu tečnost direktno na svoje neprijatelje.
Red Collembola
Prisustvo antena i odsustvo ceraka razlikuje ih od drugih entognatnih insekata. Do danas je opisano oko 7500 vrsta. Na telu predstavnika reda Collembola se nalaze sitne dlačice, a kod nekih vrsta ljuspice. Torakalni i abdominalni regioni mogu biti nejasno odvojeni, te tako daju loptast izgled tela ovih sitnih insekata. Kod svih predstavnika reda Collembola se sreće na ventralnoj strani prvog abdominalnog segmenta dvorežnjevita ventralna cev ili trbušna tuba poznata još i pod latinskim nazivom kolofor (collophor). Kolofor nastaje spajanjem prvog para abdominalnih ekstremiteta. Šupljina ventralne cevi je u vezi sa telesnom dupljom i u njoj se nalazi hemolimfa. redstavnici reda Collembola naseljavaju vlažnu zemlju, opalo lišće, travu, a pojedine vrste naseljavaju gnezda termita i mrava. Neke vrste žive na površini slatkih i slanih voda. Mnoštvo ovih insekata sreće se na svim kontinentima planete Zemlje, a takođe i u dalekim arktičkim i antarktičkim oblastima gde su aktivni i pri niskim temperaturama; mogu se naći i na snegu.
Red Diplura
Od svih ostalih predstavnika grupe Entognatha vrste iz reda Diplura se razlikuju po dva izraštaja na kraju abdomena. Telo predstavnika reda je dugo i vitko, obično cilindrično ili dorziventralno spljošteno, najčešće dugo između tri i pet milimetara, mada su poznate i neke vrste roda Japyx čije razmere dostižu pedeset milimetara. Obično su bele ili belo-žute boje, a kutikula je neretko potpuno providna. Izuzev nekih vrsta iz familije Campodeidae nemaju ljuspi po telu. Krila su odsutna u svim fazama razvića. Telo je obično prekriveno sitnim dlačicama nazvanim sete. Predstavnici ovog reda najčešće naseljavaju površinu vlažnog zemljišta, a nalaze se još i ispod stelje, stena, kore drveća, stabala, između mahovina i sličnim mestima. Pojedine vrste žive jedan deo ili ceo život u pećinama. Neke vrste se sporo kreću, dok su druge sposobne za brze pokrete.
Red Thysanura
U ovaj red se grupiše oko 700 recentnih vrsta koje naseljavaju sve zoogeografske zone, a žive u vrlo različitim ekološkim nišama. Pojedini predstavnici su prilagođeni na život u suvim staništima, a drugi su registrovani čak na 4000 metara nadmorske visine. Telo ovih insekata je vretenasto i dorziventralno spljošteno. Usni aparat je prilagođen za grickanje i nije uvučen u glavenu kapsulu. Hrane se biljnom hranom i detritusom. Imaju dobro razvijen trahejni sistem i Malpigijeve sudove.
