Bubaubice
Opšte karakteristike
Buba ubice su promenljive veličine od 10mm do 30mm. Najčešće su braon-crne ali mogu biti i svetlije obojene. Odlikuju se dugačkim rilom i tamno obojenim očima, dugim nogama i segmentisanim antenama. Velika krila prekrivaju ovalni abdomen. Oni žive u blatnjavim-zidovima stambenih zgrada i dolaze do hrane noću kada domaćin spava.
Životni ciklus
Životnog ciklusa Triatoma je hemimetabolan. Pojava nimfi iz jaja prvenstveno zavisi od okruženja i krvnog obroka. Razviće ide kroz pet nimpha faza . Nimfe i odrasli se hrane prvenstveno noću i obično polažu 50 do 1000 jaja u zavisnosti od životnih uslova i količina krvi uzetih obrokom.
Bolesti
Osnovna bolest koju prenose ovi organizmi je Tripanozoma cruzi. Bolest je endemske prirode u 21 zemlji. Oko 100 miliona ljudi u Centralnoj i Južnoj Americi su izloženi opasnosti. Seoske migracije u urbane oblasti tokom 1970-tih i 1980-ih promenio je tradicionalni obrazac epidemiološke bolesti te je postala urbana bolesti. Tome doprinosi i transfuzija krvi kao sekundarni prenosnik.
Bubaubice se hrane krvlju i na koži domaćina ostavljaju svoj izmet. Češanjem se ižmet ubacuje u rane nastale prilikom ugriza i time se Tripanozoma cruzi ubacuje u organizam preko sluzokože. Jednom kad dospe u krvotok, prodire u slezinu, jetru, limfne čvorove i mišiće- nepoznatim mehanizamom (eventualno preko receptora liganda vezuje se za proteine). Parazit se pretvara u formu nazvanu amastigota koja se deli u obliku pseudociste. Ljudi i veliki broj vrsta domaćih i divljih životinja predstavljaju rezervoare.
U akutnoj fazi (uglavnom kod dece) mali crveni čvorići se mogu formirati na mesto ujeda. Izaziva groznicu, edem i upala očiju. Najakutnije faze su asimptomatske i traju nekoliko meseci. Pacijent može imati bol u kostima, groznicu, jezu, limfadenopatiju, hepatosplenomegaliju i anoreksiju. Kod dece može da se razvije meningoencephalitis. Pseudociste u srčanim mišićima i fatalni srčani udar nastaje u roku od mesec dana. Neurološki poremećaji, gastrointestinalne bolesti i hronični miokarditis su karakteristike hroničnih bolesti (uglavnom kod odraslih), koje nastaju 10-20 godina nakon početne infekcije
Lečenje i kontrola
Ne postoji dokazana terapija. Detaljna terapija toksičnim agensima, ili benznidazol nifurtimok, samo ubija ekstra-mobilne parazite i optimalna efikasnost (60%) je postignuta u toku akutne faze. Kontrola je najbolji način borbe a postiže se poboljšanjem uslova stanovanja, zdravstvenim obrazovanjem i tretmanom stanova insekticidima. Vakcina i hemioprofilaksa su neefikasni (povezane su sa autoimunim bolestima).
Literatura
- Diagnosing Medical Parasites :A Public Health Officers Guide to Assisting Laboratory and Medical Officers, (2003.)
- Murrell, A. & Barker, S. (2001): Ixodida. Ticks. http://www.tolweb.org/Ixodida
- Edlow, J. A. (2006): Tick-Borne Diseases. http://www.emedicine.com/emerg/topic584.htm
- Vikipedija, slobodna enciklopedija, dostupno na sr.wikipedia.org
| iz seminarskog rada: Zglavkari kao prenosioci bolesti, Stankin Dejana |
