Razlika između izmena na stranici „C”
| (7 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 3: | Red 3: | ||
'''Centrifuga''' je mašina sa velikim brojem obrtaja koja koristeći centrifugalnu silu izdvaja prema gustini slojeve nehomogene smeše. | '''Centrifuga''' je mašina sa velikim brojem obrtaja koja koristeći centrifugalnu silu izdvaja prema gustini slojeve nehomogene smeše. | ||
| − | '''Centrioli (centrozomi)''' su citoplazmatične | + | '''Centrioli (centrozomi)''' su citoplazmatične strukture koje predstavljaju inicijatore ćelijske deobe vidljive pre početka i za vreme deobe ćelije. Dupliraju se u S fazi interfaze i migriraju ka polovima ćelije. Učestvuju u stvaranju deobnog vretena, astera i omogućavaju pokretanje hromozoma ka polovima. Par centriola postavljenih pod pravim uglom čini centrozom. |
'''Centromera''' ili primarno suženje hromozoma je deo hromozoma pretežno izgrađen od heterohromatina, koji se sastoji od visoko ponovljive, odnosno satelitske DNK. Za centromeru, odnosno, [[kinetohor]] se vezuju niti deobnog vretena tokom ćelijskih deoba tj. odgovorna je za pokretanje hromozoma. Hromozom uglavnom ima jednu centromeru, mada se mogu naći i '''dicentrični''' i '''policentrični''' hromozomi (hromozomi sa dve odnosno više centromera). Po položaju centromere razlikuju se sledeći tipovi hromozoma: | '''Centromera''' ili primarno suženje hromozoma je deo hromozoma pretežno izgrađen od heterohromatina, koji se sastoji od visoko ponovljive, odnosno satelitske DNK. Za centromeru, odnosno, [[kinetohor]] se vezuju niti deobnog vretena tokom ćelijskih deoba tj. odgovorna je za pokretanje hromozoma. Hromozom uglavnom ima jednu centromeru, mada se mogu naći i '''dicentrični''' i '''policentrični''' hromozomi (hromozomi sa dve odnosno više centromera). Po položaju centromere razlikuju se sledeći tipovi hromozoma: | ||
| Red 9: | Red 9: | ||
*'''submetacentričan''' - centromera se nalazi bliže jednom kraju hromozoma | *'''submetacentričan''' - centromera se nalazi bliže jednom kraju hromozoma | ||
*'''akrocentričan''' - centromera se nalazi veoma blizu kraja hromozoma | *'''akrocentričan''' - centromera se nalazi veoma blizu kraja hromozoma | ||
| − | *'''telocentričan ''' - centromera se nalazi na samom kraju hromozoma | + | *'''telocentričan ''' - centromera se nalazi na samom kraju hromozoma; u kariotipu čoveka nastaje kao posledica hromozomskih aberacija. |
'''Celuloza''' je polisaharid koji ulazi u izgradnju ćelijskog zida biljaka. Sastoji se od velikog broja molekula [[G|glikoze]], odnosno, njegovih ostataka. | '''Celuloza''' je polisaharid koji ulazi u izgradnju ćelijskog zida biljaka. Sastoji se od velikog broja molekula [[G|glikoze]], odnosno, njegovih ostataka. | ||
| + | |||
| + | '''Centrolecitne''' jajne ćelije imaju veliku količinu žumaceta (pripadaju telolecitnim) koje se nalazi u centru jajeta, a citoplazma se nalazi oko žumaceta, na površini jajeta. U samom centru žumanceta nalazi se ostrvce citoplazme sa jedrom. | ||
'''Cerci''' su parni nastavci u obliku hvataljki koji se nalaze na zadnjem trbušnom segmentu insekata. | '''Cerci''' su parni nastavci u obliku hvataljki koji se nalaze na zadnjem trbušnom segmentu insekata. | ||
| Red 18: | Red 20: | ||
'''Citohrom''' – ćelijski respiratorni pigment. Vodeća uloga u oksidativnim procesima svih biljaka i životinja. | '''Citohrom''' – ćelijski respiratorni pigment. Vodeća uloga u oksidativnim procesima svih biljaka i životinja. | ||
| + | |||
| + | '''Citologija''' (gr. ''kytos''=šupljina i ''logos''=nauka)je biološka nauka koja se bavi izučavanjem organizacije ćelije. | ||
'''Citoskelet ili ćelijski skelet''' je složena mreža izgrađena od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija. | '''Citoskelet ili ćelijski skelet''' je složena mreža izgrađena od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija. | ||
Najnovija izmena na datum 23. februar 2017. u 11:26
Centrifuga je mašina sa velikim brojem obrtaja koja koristeći centrifugalnu silu izdvaja prema gustini slojeve nehomogene smeše.
Centrioli (centrozomi) su citoplazmatične strukture koje predstavljaju inicijatore ćelijske deobe vidljive pre početka i za vreme deobe ćelije. Dupliraju se u S fazi interfaze i migriraju ka polovima ćelije. Učestvuju u stvaranju deobnog vretena, astera i omogućavaju pokretanje hromozoma ka polovima. Par centriola postavljenih pod pravim uglom čini centrozom.
Centromera ili primarno suženje hromozoma je deo hromozoma pretežno izgrađen od heterohromatina, koji se sastoji od visoko ponovljive, odnosno satelitske DNK. Za centromeru, odnosno, kinetohor se vezuju niti deobnog vretena tokom ćelijskih deoba tj. odgovorna je za pokretanje hromozoma. Hromozom uglavnom ima jednu centromeru, mada se mogu naći i dicentrični i policentrični hromozomi (hromozomi sa dve odnosno više centromera). Po položaju centromere razlikuju se sledeći tipovi hromozoma:
- metacentričan - centromera se nalazi na sredini hromozoma
- submetacentričan - centromera se nalazi bliže jednom kraju hromozoma
- akrocentričan - centromera se nalazi veoma blizu kraja hromozoma
- telocentričan - centromera se nalazi na samom kraju hromozoma; u kariotipu čoveka nastaje kao posledica hromozomskih aberacija.
Celuloza je polisaharid koji ulazi u izgradnju ćelijskog zida biljaka. Sastoji se od velikog broja molekula glikoze, odnosno, njegovih ostataka.
Centrolecitne jajne ćelije imaju veliku količinu žumaceta (pripadaju telolecitnim) koje se nalazi u centru jajeta, a citoplazma se nalazi oko žumaceta, na površini jajeta. U samom centru žumanceta nalazi se ostrvce citoplazme sa jedrom.
Cerci su parni nastavci u obliku hvataljki koji se nalaze na zadnjem trbušnom segmentu insekata.
Cirkadijski ritam – unutrašnji ritam aktivnosti koji se ponavlja otprilike svaka 24 sata. Karakterističan je za sve žive organizme, osim za bakterije. Genetički je predodređen. Utiče na fizičku aktivnost, fiziolške procese i na metabolizam.
Citohrom – ćelijski respiratorni pigment. Vodeća uloga u oksidativnim procesima svih biljaka i životinja.
Citologija (gr. kytos=šupljina i logos=nauka)je biološka nauka koja se bavi izučavanjem organizacije ćelije.
Citoskelet ili ćelijski skelet je složena mreža izgrađena od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija.
