Carlina acaulis
|
Klasifikacija | ||||||||||||||||||||||||||
|
Vilino sito – Carlina acaulis L. (lat. carere = grebati; a = bez + kaulos = stablo) jeste višegodišnja zeljasta biljka (sl. 1.) iz porodice glavočika.
Sadržaj
Opis biljke
Radi se o specijaciji, najčešće, bez stabljike (mada se mogu naći i jedinke kod kojih je ista formirana) tako da je u pitanju sedeća biljka, sa ogromnom bodljikavom lisnom rozetom i ogruglom, pljosnatom glavicom – prosta racemozna (grozdasta) cvast (monopodijum, odnosno, vreteno je kratko, prošireno i debelo, i na njemu su sedeći cvetovi). Cvetna glavica je crvenkasto-beličasta ili sjajnobela, prečnika od, oko, 5-13 cm (najčešće pojedinačna), i leži na rozeti dugih i šiljatih belih listića čašice (zvezdasta je), a ispod kojih je rozeta bodljikavih, oko, 30 cm dugačkih, 6 cm širokih, perasto deljenih (10-12 režnjeva), debelih i grubih listova (bodljastih zubaca) [2]. Samo ,,sito’’ glavičaste cvasti pokazuje fraktalnu građu, sa ponavljajućim, naizmeničnim redovima cevastih cvetića (pora) geometrijske pravilnosti (sl. 2.).
Koren (rizom) je vretenast (osovinski) i vertikalan, smeđe boje spolja, a beo na preseku i mesnat (sklon je plesni, pa je neophodno naglo ga sušiti i čuvati na suvom mestu, ukoliko se planira njegova upotreba) [2]. Vilino sito cveta tokom celog leta (ovaj cvet je i ,,prirodni barometar’’, jer se otvara kada je sunčano, a zatvara kada je vreme vlažno i tmurno) (sl. 3 i 4) [2, 3].
Plod je ahenija (prost i poseban sušni plod koji opada zatvoren, vrsta orašice) sa papusom (dlačice, čekinjice ili bodlje poreklom od čašice). Po sazrevanju, ostaje samo ,,sito’’ koje vetar nosi. To je kserofita (biljka sušnih staništa) i raste u brdima i planinama. S obzirom da je odlikuje stenovalentnost, vilino sito je delimično zaštićeno (ograničenim sakupljanjem).
Hemijski sastav, leovitost i upotreba
Fiziološki sadrži, u korenu (Carlinae radix), oko, 20 % inulina (levulozni rezervni biljni ugljeni hidrat, karakterističan za familiju), 1-2 % etarskog ulja smeđe boje, jakog i opojnog mirisa (zbog prisustva raznih terpena), ali i antibiocidnih svojstava (protiv bakterija i gljivica, a nisu isključeni ni paraziti), smole, vosak, tanine, gorke materije [2]. U narodnoj medicini koristi se za bolesti urogenitalnog i digestivnog trakta kao diuretik (stimuliše diurezu), stomahik (stimuliše rad želuca), dijaforetik (stimuliše znojenje), spazmolitik (inhibira grčeve), sedativ (umiruje), tonik (okrepljuje) i holagog (stimuliše lučenje žuči), u obliku čaja, vina, i ekstrakta, ali se može koristiti i za tretiranje čireva, rana, kožnih i respiratornih bolesti (pokazuje antimikrobnu, antioksidantnu, antiinflamatornu i gastroprotektivnu farmakološku aktivnost) [2, 3]. Pored korišćenja korena kao droge (aktivne lekovite supstance), isti se može i jesti, pogotovo od strane dijabetičara (ukus podseća na koren kupusa: malo ljutne jer je oštar, a ima i svojstven, sladunjav miris), ali ako je mlad (skuplja se u rano proleće ili jesen) [2].
Sinonimi i srodne vrste
U različitim delovima Srbije, ovu biljku zovu i: beli trn, belotrn, kravljak, kraljevac, kraljevak, kračak, (velika) pupava, pupavac, pupava trava, veliki striček, kompava, prostriljavica, protak, sjekavac, krmski koren, oslobod, sikavac (na Staroj planini poznata je kao šeremetka), ..., ali nijednim tim nazivom nije ovekovečena kao što je vilinim i velikim sitom, rešetkom i protokom (zbog čega se može zaključiti da je nekada upotrebljavana za grubu filtraciju vode) [2, 3]. Takođe, slične su joj i srodne vrste iz istog roda, po fizionomiji, biohemiji, ekologiji, Carlina acanthifolia All, C. alpina Jacq, C. corymbosa L, C. vulgaris L, ..., a koje sve pripadaju porodici glavočika (tab. desno).
Navodno je vojska Karla V-og, u XVI veku u Africi lečena od kuge vilinom sitom (po nekima, rod Carlina svoj naziv duguje upravo ovom imperatoru) [3]. Stari Sloveni verovali su u magijske moći vilinog sita, pa su cvet ove biljke koristili kao amajliju protiv ogovaranja i laganja (verovatno otuda i pominjanog naziva ,,oslobod’’).
Fotografije
Vilino sito danju (sl.3)
Vilino sito po tmurnom vremenu (sl.4)
Cvast sa listovima
Osušena cvast sa plodovima (sl. 2)
Reference
[1] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/6f/Carlina_acaulis0.jpg
[2] Tucakov J. Lečenje biljem – Fitoterapija (8. izdanje), V, Vilino sito, Kravljak, Kraljevac, Pupava, Rešetka, Rad, Beograd, 2006.; str. 275.
[3] Đorđević, S. Taksonomska klasifikacija vrsta roda Carlina L, sa osvrtom na vrste zastupljene u flori Srbije, Lekovite sirovine, broj 31, Institut za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pančić’’, Beograd, 2011.; str. 3-16.
4. [1]
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
