Razlika između izmena na stranici „Cvasti”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(→‎Racemozne cvasti)
 
(16 međuizmena od strane 2 korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
−
'''Cvast''' predstavlja skup cvetova na zajedničkoj osovini. Biološki značaj cvasti je u tome što grupisanje cvetova olakšava oprašivanje jer insekti za kratko vreme obiđu više cvetova kada su oni grupisani i lakše ih uočavaju u lišću. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lakše se pokreću vazduhom, što je važno za biljke koje se oprašuju vetrom.
+
[[Slika:Hortenzija2.jpg|260px|d|mini|Hortenzija]]
 +
[[Slika:Arum.jpg|260px|d|mini|Cvast kozlaca - klip]]
 +
'''Cvast''' predstavlja skup [[cvet]]ova na zajedničkoj osovini. Biološki značaj cvasti je u tome što grupisanje cvetova olakšava [[oprašivanje]] jer [[insekti]] za kratko vreme obiđu više cvetova kada su oni grupisani i lakše ih uočavaju u lišću. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lakše se pokreću vazduhom, što je važno za biljke koje se oprašuju vetrom.
  
 
Zajednička osovina je vreteno cvasti, koje može da se grana:
 
Zajednička osovina je vreteno cvasti, koje može da se grana:
−
*monopodijalno ili  
+
*[[M|monopodijalno]] ili  
−
*simpodijalno.  
+
*[[S|simpodijalno]].  
  
 
U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti:
 
U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti:
Red 16: Red 18:
 
Vrste racemoznih cvasti su :
 
Vrste racemoznih cvasti su :
  
−
1. grozd, kod koga se na dugačkom vretenu nalaze cvetovi na drškama iste dužine;
+
1. '''grozd''', kod koga se na dugačkom vretenu nalaze cvetovi na drškama iste dužine;
  
−
2. klas, na dugačkom vretenu se nalaze sedeći cvetovi;
+
2. '''klas''', na dugačkom vretenu se nalaze sedeći cvetovi;
  
−
3. gronja je , ustvari, grozd samo što su cvetne drške različitih dužina, donji, stariji cvetovi imaju duže drške;
+
3. '''gronja''' je , ustvari, grozd samo što su cvetne drške različitih dužina, donji, stariji cvetovi imaju duže drške;
  
−
4. štit, sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške iste dužine;
+
4. '''štit''', sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške iste dužine;
  
−
5. glavica, vreteno je prošireno, kratko,zadebljalo i na njemu se nalaze sedeći cvetovi;
+
5. '''glavica''', vreteno je prošireno, kratko,zadebljalo i na njemu se nalaze sedeći cvetovi;
  
−
6. klip je isto što i klas samo što je vreteno valjkasto i zadebljalo;
+
6. '''klip''' je isto što i klas samo što je vreteno valjkasto i zadebljalo;
  
−
7. resa je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi;
+
7. '''resa''' je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi;
  
−
8. složen klas, kod koga se na vretenu umesto cvetova nalaze klasovi;
+
8. '''složen klas''', kod koga se na vretenu umesto cvetova nalaze klasovi;
  
−
9. složen štit, sa kratkog vretena polaze štitovi;
+
9. '''složen štit''', sa kratkog vretena polaze štitovi;
 +
 
 +
10. '''metlica''' je sastavljena od većeg broja grozdova ili klasova.
  
−
10. metlica je sastavljena od većeg broja grozdova ili klasova.
 
  
 
==Cimozne (račvaste) cvasti==
 
==Cimozne (račvaste) cvasti==
−
 
+
[[Slika:Cvasti.jpg|400px|d|mini|Cimozne cvasti]]
 
Vreteno se grana simpodijalno tako što vrlo rano završava rast donošenjem cveta pa se ispod njega razvijaju jedna ili veći broj bočnih grana. Tako je cvet prve osovine najstariji.
 
Vreteno se grana simpodijalno tako što vrlo rano završava rast donošenjem cveta pa se ispod njega razvijaju jedna ili veći broj bočnih grana. Tako je cvet prve osovine najstariji.
  
 
U zavisnosti od toga koliko se bočnih osovina (jedna, dve ili veći broj) obrazuje posle prve razlikuju se tri tipa ovih cvasti:
 
U zavisnosti od toga koliko se bočnih osovina (jedna, dve ili veći broj) obrazuje posle prve razlikuju se tri tipa ovih cvasti:
  
−
1. monohazijum, među kojima su najpoznatije krivudarka i uvojak;
+
1. '''monohazijum''', među kojima su najpoznatije krivudarka i uvojak;
  
−
2. dihazijum i
+
2. '''dihazijum''' i
  
−
3. polihazijum
+
3. '''polihazijum'''
  
 
==Slike==
 
==Slike==
Red 53: Red 56:
 
Slika:Preslicica.jpg|grozd - presličica
 
Slika:Preslicica.jpg|grozd - presličica
 
Slika:Behar8.jpg|gronja - breskva
 
Slika:Behar8.jpg|gronja - breskva
 +
Slika:Muskatle.jpg|štit - muškatla
 +
Slika:Jezevica.jpg|klas
 +
Slika:Resa.jpg|resa - leska
 
Slika:Maslacak.jpg|glavica - maslačak
 
Slika:Maslacak.jpg|glavica - maslačak
 +
Slika:Glavica.jpg|glavica - krasuljak
 
Slika:Hosta-4.jpg|metlica - hosta
 
Slika:Hosta-4.jpg|metlica - hosta
 +
 
</gallery>
 
</gallery>
  
 
===Cimozne cvasti===
 
===Cimozne cvasti===
 +
<gallery>
 +
Slika:Jorgovan.jpg
 +
Slika:Zova.jpg|Zova - polihazijum
 +
</gallery>
 +
 +
<div class="alert">[http://www.youtube.com/watch?v=OPq8ejmQSRs&feature=related Album fotografija: '''Biljke Hercegovine''']</div>
 +
 +
==Literatura:==
 +
*Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
 +
*Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
 +
*Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
 +
*Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
 +
*Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
 +
*Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
 +
*Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
 +
*Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
 +
*Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
 +
*Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd
 +
  
−
[[Kategorija:Morfologija biljaka]]{{Potpis}}
+
[[Kategorija:Virtuelna nastava]]
 +
[[kategorija:Morfologija biljaka]]
 +
{{Potpis2}}
 +
[[Kategorija:Biljna tkiva]]

Najnovija izmena na datum 29. septembar 2015. u 21:41

Hortenzija
Cvast kozlaca - klip

Cvast predstavlja skup cvetova na zajedničkoj osovini. Biološki značaj cvasti je u tome što grupisanje cvetova olakšava oprašivanje jer insekti za kratko vreme obiđu više cvetova kada su oni grupisani i lakše ih uočavaju u lišću. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lakše se pokreću vazduhom, što je važno za biljke koje se oprašuju vetrom.

Zajednička osovina je vreteno cvasti, koje može da se grana:

U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti:

1. racemozne i

2. cimozne.

Racemozne (grozdaste) cvasti

Vreteno ovih cvasti grana se monopodijalno, tako što osovina dugo raste, a od nje se obrazuju bočne grane sa cvetovima, pa se tek na kraju na njenom vrhu razvija cvet. Najmlađi cvet je uvek onaj na vrhu vretena.

Vrste racemoznih cvasti su :

1. grozd, kod koga se na dugačkom vretenu nalaze cvetovi na drškama iste dužine;

2. klas, na dugačkom vretenu se nalaze sedeći cvetovi;

3. gronja je , ustvari, grozd samo što su cvetne drške različitih dužina, donji, stariji cvetovi imaju duže drške;

4. štit, sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške iste dužine;

5. glavica, vreteno je prošireno, kratko,zadebljalo i na njemu se nalaze sedeći cvetovi;

6. klip je isto što i klas samo što je vreteno valjkasto i zadebljalo;

7. resa je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi;

8. složen klas, kod koga se na vretenu umesto cvetova nalaze klasovi;

9. složen štit, sa kratkog vretena polaze štitovi;

10. metlica je sastavljena od većeg broja grozdova ili klasova.


Cimozne (račvaste) cvasti

Cimozne cvasti

Vreteno se grana simpodijalno tako što vrlo rano završava rast donošenjem cveta pa se ispod njega razvijaju jedna ili veći broj bočnih grana. Tako je cvet prve osovine najstariji.

U zavisnosti od toga koliko se bočnih osovina (jedna, dve ili veći broj) obrazuje posle prve razlikuju se tri tipa ovih cvasti:

1. monohazijum, među kojima su najpoznatije krivudarka i uvojak;

2. dihazijum i

3. polihazijum

Slike

Racemozne cvasti

  • grozd - presličica

  • gronja - breskva

  • štit - muškatla

  • klas

  • resa - leska

  • glavica - maslačak

  • glavica - krasuljak

  • metlica - hosta

Cimozne cvasti

  • Jorgovan.jpg

  • Zova - polihazijum

Album fotografija: Biljke Hercegovine

Literatura:

  • Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
  • Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
  • Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
  • Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Cvasti&oldid=26099“