Razlika između izmena na stranici „Daphnis nerii”
(→Migracije) |
(→Životni ciklus) |
||
| Red 6: | Red 6: | ||
*jaja iz kojih se izlegu larve; | *jaja iz kojih se izlegu larve; | ||
| − | * | + | *larvu - gusenicu, koja, posle određenog broja presvlačenja, ispreda kokon koji obuhvata telo lutke |
| − | * | + | *lutku (pupa), na njoj obično postoji jedno mekano mesto kroz koje se izleže odrasla jedinka; |
*odrasli stupanj ([[A|adult]] ili imago). | *odrasli stupanj ([[A|adult]] ili imago). | ||
Najnovija izmena na datum 20. septembar 2019. u 09:11
Daphnis nerii (Sphinx nerii) je vrsta leptira koji pripada familiji Sphingidae (veštice).
Životni ciklus
Kao i većina leptira imaju holometabolno razviće, odnosno, prolaze kroz putpunu metamorfozu koja obuhvata četiri razvojna stupnja:
- jaja iz kojih se izlegu larve;
- larvu - gusenicu, koja, posle određenog broja presvlačenja, ispreda kokon koji obuhvata telo lutke
- lutku (pupa), na njoj obično postoji jedno mekano mesto kroz koje se izleže odrasla jedinka;
- odrasli stupanj (adult ili imago).
Opis
Jaja
Jaja su skoro sasvim loptastog oblika, sitna (1,50 x 1,25 mm ), svetlo zelene boje. Odrasle ženke ih polažu pojedinačno na gornju i donju površinu mladih listova izolovanih, po mogućnosti zaklonjenih. Ženke često lete oko biljke nekoliko puta pre nego što se približe i izlegu jaja. Većini larvi treba i do dvanaest dana da se izlegu. Kada je visoka temepratura tokom leta mogu da se izlegu i za samo pet dana.
Gusenice
Larve su izduženog crvolikog tela i nazivaju se gusenice. Potpuno su različite od odraslog stupnja kako morfološki tako i u pogledu kompletnog načina života. Time je izbegnuta kompeticija između larvi i odraslih jedinki, pogotovo kada se radi o hrani. Sasvim mlade gusenice hrane se ljuskama jaja iz kojih su se izlegle. Jarko su žute boje sa rogolikim, tankim, crnkastim izraštajem na vrhu abdomena (trbuha). Jarko žuta boja se ishranom (prvo mlado lišće na vrhovima, a kasnije starije lišće u podnožju biljke) menja u jarko zelenu. Sa svake strane trećeg segmenta su tačke sa belom sredinom i crno-plavom ivicom, koje liče na oči životinja. Iza trećeg segmenta je bela uzdužna linija. Gusenice se učaure na tlu u blizini oleandra, u kokonu koji se sastoji od fragmenata lišća.
Lutka
Lutka je izdužena, svetlosmeđe boje sa tamnosmeđom tačkom na svakom segmentu.
Adulti
Dužina prednjih krila je 45–52 mm. Raspon krila 100-125 mm. Prednja krila su sa belkastim i ružičastim talasastim prugama i velikim tamno ljubičastim uzdužnim mrljama na unutrašnjem uglu. Zadnja krila su crnobiela od baze do sredine, a zelenkasto-smeđa od sredine do ivice. Obe boje su razdvojene belom prugom. Donja strana krila je zelenkasta. Grudi (torax) su zelenkastosive, a trbuh je na vrhu maslinastozelene boje, prva tri segmenta obrubljena su belim dlačicama, a sledeći imaju obrise maslinasto obojene pruge sa svake strane.
Biologija
Ova vrsta se smatra najlepšim leptirima zbog njihovih jedinstvenih šara. Te boje su u stvari kriptičke boje ili boje za kamuflažu, prilagođene prirodnoj okolini sa kojom se jedinke stapaju. Svrhu takve obojenosti je zaštita, izbegavanje predatora. Tokom dana odrasli leptiri miruju sakriveni između lišća. Aktivni su samo u sumrak i zoru (noćni leptiri). Hrane se biljnim nektarom.
Kada su mlade, gusenice se hrane lišćem i potpuno su izložene pogledu na vrhovima biljke među lišćem i cvetovima. Starije gusenice se sakrivaju uz grane, ili čak, kada se ne hrane tokom dana, na tlu pod kamenjem ili lišćem. One koje ostaju na biljci kojom se hrane priljubljene su uz donju površinu lista ili lisne drške, pri čemu su prva četiri segmenta tela blago savijena. Kada se uznemiri, oseti ugroženom, prva reakcija gusenica je da se ispruži tako da liči na list lijandera (oleandera). Sledeća reakcija jeste da se prednji segmenti iskrive, otkrivajući začuđujuće mrlje koje liče na oko. U tom trenutku gusenica može da povrati sadržaj iz creva.
Gusenice se uglavnom hrane listovima i cvetovima lijandera (Nerium oleander) koji sadrže otrovne glikozide. Za većinu životinja je taj otrov smrtonosan jer izaziva prestanak rada srca.
Migracije
Odrasle jedinke se u Evropi u toplom periodu od maja do septembra pare i proizvode nekoliko generacija. Nastupanjem hladnijeg vremena poslednja generacija odraslih jedinki leti (migrira) u toplije predele Afrike i Azije. Tamo se razmnožavanje nastavlja da bi se nastupanjem proleća ponovo vratili u Evropu.
http://linnean-online.org/15678/
http://sphingidae.myspecies.info/
http://www.lepiforum.de/lepiwiki.pl?Daphnis_Nerii
https://www.nparks.gov.sg/mygreenspace/issue-21-vol-2-2014/conservation/the-moths-that-make-eyes-at-you https://www.insectidentification.org/insect-description.asp?identification=Oleander-Hawk-Moth https://en.wikipedia.org/wiki/Daphnis_nerii
https://www.britannica.com/topic/Daphnis-Greek-mythology
http://tpittaway.tripod.com/sphinx/d_ner.htm
https://htgetrid.com/hr/babochka-brazhnik-opisanie-sreda-obitaniya-vidy/
https://hr.puntomarinero.com/red-book-of-russia-oleander/
