Daunov sindrom

Kariotip i fenotip osobe sa Daunovim sindromom

Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21. Karakteristike su, specifičan izgled lica i umna zaostalost kao obavezni pokazatelj ovog sindroma. Opisao ga je prvi put dr Džon Lagdon Daun (John Lagdon Down) 1866. godine na sopstvenom detetu, a tek 1959. godine su Lejune i njegovi saradnici ustanovili da je uzrok ovog sindroma trizomija.

Učestalost (incidenca)

Učestalost ovog sindroma u ljudskoj populaciji je 1:700 živorođenih. Primenom prenatalne dijagnostike učestalost Daunovog sindroma kod novorođenčadi je značajno umanjena. U Velikoj Britaniji je ta učestalost nešto manja 1:1000, usled sve prisutnije prenatalne dijagnostike (prenatalni skrining) te se približno 60% slučajeva ovog sindroma otkrije prenatalno. Na učestalost utiče starost majke. Kod žena do 20 godina starosti učestalost je 1:1550, kod žena starijih od 40 godina ona se povećava na 1:45 živorođene dece, a kod starijih od 45 god. na 1:25.

Kariotip

kariotip ženske osobe sa trizomijom 21

Kariotip osobe sa Daunovim sindromom može biti trojak:

• tip trizomije čiji je uzrok neodvajanja hromozoma 21 u mejozi prilikom obrazovanja polnih ćelija (najčešće jajne ćelije); tada se obrazuju polne ćelije koje imaju dva hromozoma 21 (normalno je da imaju jedan); ako se takva polna ćelija prilikom oplođenja spoji sa normalnom (ima jedan hromozom 21) nastaće oplođena jajna ćelija koja ima tri hromozoma 21 (normalno je da ima dva); iz nje se razvijaju osobe koje u svim ćelijama imaju jedan hromozom 21 u višku; kariotip takvih osoba obeležava se kao:
  • 47,XX+21, za ženski pol ili
  • 47,XY+21, za muški (ukupan broj hromozoma, polna konstitucija + hromozom koji je u višku)

Aberantna jajna ćelija (žuto) sa translokacijom hromozoma 21 na hromozom 22; normalan spermatozoid (zeleno); oplođena jajna ćelija (ljubičasto) sa trizomijom 21

• translokacijski tip kod koga osoba pored normalnog para hromozoma 21 ima i dodatni hromozom 21 vezan za neki drugi hromozom; rezultat toga su tri kopije genetičkog materijala iz hromozoma 21 (trizomija); uzrok takve trizomije 21 može da bude uravnotežena translokacija hromozoma 21 kod jednog od roditelja (smatra se da je ovo uzrok u tek oko 5% slučajeva); takav roditelj, pored normalnih gameta, može da obrazuje i gamete u kojima je hromozom 21 u višku (vezan za neki hromozom); spajanjem takvih gameta (imaju dva hromozoma 21: jedan vezan za neki hromozom i drugi samostalan) sa normalnim (imaju jedan hromozom 21) nastaće zigot koji nosi neuravnoteženu translokaciju 21; osoba sa neuravnoteženom translokacijom 21 imaće pored normalno dva hromozoma 21 i treći hromozom 21 translociran, vezan za neki drugi hromozom; njihov kariotip je sa 46 hromozoma; fenotipski te osobe imaju Daunov sindrom;
• tip mozaicizma kada jedna osoba ima kako ćelije sa 46 (normalne) tako i one sa 47 hromozoma (sadrže hromozom 21 u višku); nastaje kao posledica neodvajanja hromozoma 21 u mitozi u toku rane embriogeneze; kariotip takvih osoba obeležava se:
  • 46, XX/47,XX+21, za ženski pol;
  • 46, XY/47XY+21, za muški pol

Klinička slika Daunovog sindroma

Najizrazitija obeležja ovog sindroma su:

• umna zaostalost; IQ = 40-50, mada ima podataka da IQ može biti i od 25 do 75;
• anomalije srca praćene u različitom stepenu anomalijama (nenormalnostima) drugih organa,
• smanjena otpornost prema infekcijama,
• povećan rizik za pojavu leukemije,
• prevremeno starenje i dr.

Majmunska brazda na dlanu(desno) i normalne brazde na dlanu (levo)

Iz svih tih razloga osobe sa ovim sindromom žive u proseku duplo kraće u odnosu na zdrave osobe, mada ukoliko ne postoje teške srčane anomalije koje u 15-20% slučajeva dovode do rane smrti, može se očekivati prosečna dužina života od 50-60 godina. Oko 50% obolelih doživi starost od preko 50 godina. U kasnijem dobu se kod većine obolelih javlja Alchajmerova bolest. Pojava ove bolesti vezuje se za gen na 21. hromozomu koji određuje sintezu proteinskog prekursora amiloida. Osobe imaju i prepoznatljive osobine kao što su :

• koso (mongoloidno) postavljene i široko razmaknute oči;
• mali nos, širokog korena;
• višak kože vrata,
• ravan profil
• smanjen obim glave i pljosnat potiljak;
• usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih, a sam jezik je često uvećan i izbrazdan;
• ušne školjke su skoro uvek loše formirane, male i nisko su postavljene;
• zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju;
• šake su široke i sa kratkim prstima;
• na dlanovima može postojati brazda četiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife (linije na šakama)
• praznina između prvog i drugog nožnog prsta

Klinička slika može biti ublažena ako je kod osobe prisutan mozaicizam.

Veoma je važno da se osobe sa Daunovim sindromom ne izoluju i odbacuju, da ne budu izložene podsmehu i preziru već da se potpuno socijalizuju i tretiraju kao osobe sa posebnim potrebama.

Literatura

• Brajušković, G (2006/2007): Molekularna genetika - skripte i prezentacije za studente molekularne biologije, Beograd
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Emeri, A, H. (2009): Osnovi medicinske genetike, Datastatus, beograd
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog