Determinacija pola

Determinacija pola čoveka

U kariotipu čoveka nalazi se par hromozoma označenih kao polni hromozomi ili gonozomi , jer sadrže gene za determinaciju (lat. determinare = odrediti) i funkciju pola.

Ženski pol je homogametan jer stvara samo jedan tip jajnih ćelija (prema tome koji polni hromozom imaju), odnosno, sve jajne ćelije imaju X hromozomom.

Muški pol je heterogametan i stvara dva tipa gameta:

• X-spermatozoide i
• Y-spermatozoide.

Verovatnoća spajanja sa jajnom ćelijom je ista za oba tipa spermatozoida pa je zbog toga odnos polova 1 : 1 ( u populaciji je jednak broj muškaraca i žena)- vidi shemu :

P: XX x XY F1: XX, XX, XY,XY

Prisutnost Y hromozoma određuje muški pol bez obzira na broj X hromozoma pa tako i osobe sa aberacijom XXXXXY su muškog pola. O ženskom polu ne odlučuju dva X hromozoma nego odsustvo Y hromozoma. Tako osobe sa Tarnerovim sindromom nemaju jajnike (za razviće jajnika su potrebna dva X hromozoma), ali imaju sve druge polne organe i ženski izgled.

SRY gen

Danas se zna da za određivanje muškog pola nije potreban ceo Y hromozom već samo jedan deo njegovog kratkog kraka nazvan SRY koji sadrži gen za razviće testisa još na stupnju embriona. To je samo početak u razviću muškog pola, a kasnije se aktivira čitav niz gena koji upravljaju njegovim razvićem. Smeštaj SRY-gena blizu kraja kraka hromozoma nosi određene opasnosti. Može se desiti da se deo sa SRY-genom odlomi tokom spermatogeneze i izgubi (delecija) ili se pričvrsti za npr. X hromozom (translokacija).

Kao rezultat toga može da nastane:

• Y-spermatozoid koji nema SRY-gen i
• X-spermatozoid koji na X hromozomu ima prikačen SRY-gen.

Kada takvi spermatozoidi oplode jajne ćelije nastaće tzv:

• XY žene ili
• XX muškarci.

Prema tome, muški pol ne određuje Y hromozom sam po sebi već prisustvo SRY-gena na njemu.

Barovo telo

X hromozom sadrži mnogo gena važnih za život organizma, što se vidi i po velikom broju naslednih bolesti koje nastaju mutacijama gena na ovom hromozomu. Zato svaka jedinka, bez obzira na pol, ima barem jedan X hromozom. Da bi se doza gena koji se nalaze na X hromozomu između ženskog i muškog pola izjednačila, dolazi do inaktivacije jednog X hromozoma . Taj hromozom se skupi u grudvicu u kojoj su geni neaktivni i naziva se Barovo telo (polni hromatin). Normalna žena, dakle, ima jedno Barovo telo, a normalan muškarac je bez Barovih tela .

Determinacija pola drugih bioloških vrsta

Kod većina biseksualnih (dvopolnih) organizama je pol detarminisan kao kod čoveka.

Postoje i neki izuzeci :

• kod tvrdokrilaca, paukova i stonogi:
  • ženski pol ima paran broj hromozoma: par polnih XX i autozome,
  • muški pol je sa neparnim brojem hromozoma: ima jedan X hromozom i autozome.
• kod ptica i leptira:
  • ženski pol heterogametan ( obeležava se sa ZW),
  • muški pol je homogametan (ZZ) – obrnuto u odnosu na čoveka;
• kod pčela :
  • trutovi se razvijaju iz neoplođenih jaja pa su sa haploidnim brojem hromozoma (n=16),
  • ženke se razvijaju iz oplođenih jaja i imaju 2n broj hromozoma.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

45px	Snežana Trifunović, dipl. biolog