Determinacija pola

Ravnoteža polova

Determinacija pola čoveka

Pol čoveka određen je po tzv drozofila tipu čiji naziv potiče od imena vinske mušice (Drosophila melanogaster) kod koje je ovakav tip determinacije pola prvi put pronađen. U kariotipu čoveka nalazi se par hromozoma označenih kao polni hromozomi ili gonozomi , jer sadrže gene za determinaciju (lat. determinare = odrediti) i funkciju pola.

Ženski pol je homogametan jer stvara samo jedan tip jajnih ćelija (prema tome koji polni hromozom imaju), odnosno, sve jajne ćelije imaju X hromozomom.

Muški pol je heterogametan i stvara dva tipa gameta:

• X-spermatozoide (ženski spermatozoidi) i
• Y-spermatozoide (muški spermatozoidi).

Verovatnoća spajanja sa jajnom ćelijom je ista za oba tipa spermatozoida pa je zbog toga odnos polova 1 : 1 ( u populaciji je jednak broj muškaraca i žena)- vidi shemu :

P: XX x XY F1: XX, XX, XY,XY

Prisutnost Y hromozoma određuje muški pol bez obzira na broj X hromozoma pa tako i osobe sa aberacijom XXXXXY (višak četiri X hromozoma) su muškog pola. O ženskom polu ne odlučuju dva X hromozoma nego odsustvo Y hromozoma. Tako osobe sa Tarnerovim sindromom nemaju jajnike (za razviće jajnika su potrebna dva X hromozoma), ali imaju sve druge polne organe i ženski izgled.

SRY gen

Danas se zna da za određivanje muškog pola nije potreban ceo Y hromozom već samo jedan deo njegovog kratkog kraka nazvan SRY koji sadrži gen za razviće testisa još na stupnju embriona. To je samo početak u razviću muškog pola, a kasnije se aktivira čitav niz gena koji upravljaju njegovim razvićem. Smeštaj SRY-gena blizu kraja kraka hromozoma nosi određene opasnosti. Može se desiti da se deo sa SRY-genom odlomi tokom spermatogeneze i izgubi (delecija) ili se pričvrsti za npr. X hromozom (translokacija).

Kao rezultat toga može da nastane:

• Y-spermatozoid koji nema SRY-gen i
• X-spermatozoid koji na X hromozomu ima prikačen SRY-gen.

Kada takvi spermatozoidi oplode jajne ćelije nastaće tzv:

• XY žene ili
• XX muškarci.

Prema tome, muški pol ne određuje Y hromozom sam po sebi već prisustvo SRY-gena na njemu.

Barovo telo

X hromozom sadrži mnogo gena važnih za život organizma, što se vidi i po velikom broju naslednih bolesti koje nastaju mutacijama gena na ovom hromozomu. Zato svaka jedinka, bez obzira na pol, ima barem jedan X hromozom. Da bi se doza gena koji se nalaze na X hromozomu između ženskog i muškog pola izjednačila, dolazi do inaktivacije jednog X hromozoma . Taj hromozom se skupi u grudvicu u kojoj su geni neaktivni i naziva se Barovo telo (polni hromatin). Normalna žena, dakle, ima jedno Barovo telo, a normalan muškarac je bez Barovih tela .

Za više podataka pogledati Barovo telo

Determinacija pola drugih bioloških vrsta

Kod većina biseksualnih (dvopolnih) organizama je pol detarminisan kao kod čoveka.

Postoje i neki izuzeci :

• kod tvrdokrilaca, paukova i stonogi:
  • ženski pol ima paran broj hromozoma: par polnih XX i autozome,
  • muški pol je sa neparnim brojem hromozoma: ima jedan X hromozom i autozome.
• kod ptica i leptira:
  • ženski pol heterogametan ( obeležava se sa ZW),
  • muški pol je homogametan (ZZ) – obrnuto u odnosu na čoveka;
• kod pčela :
  • trutovi se razvijaju iz neoplođenih jaja pa su sa haploidnim brojem hromozoma (n=16),
  • ženke se razvijaju iz oplođenih jaja i imaju 2n broj hromozoma.

Za više podataka pogledati Nasleđivanje vezano za polne hromozome

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog