Dinarski rožac
Dinarski rožac je predstavnik familije karanfila (Caryophyllaceae) koji je poznat po latinskom nazivu Cerastium dinaricum. Cveta u julu i avgustu. Zbog svojih dekorativnih svojstava može se koristiti za alpinetume. Međutim, kao retka i endemična vrsta zaslužuje posebnu pažnju i strogu zaštitu na prirodnim staništima.
Taksonomija
- carstvo: Plantae
- razdeo: Magnoliophyta
- red:
- familija: Caryophyllaceae
- rod: Cerastium
Morfologija
Dinarski rožac je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljike su do 15 cm visoke, brojne, uspravne. Pri vrhu svake stabljike se nalazi 1 – 5 cvetova. Listovi su unakrsno nasuprotno raspoređeni, dugi 10-17 mm, a široki 4-6 mm. Obično su eliptični ili lancetasto šiljati, pokriveni kratkim dlakama. Donji su duguljasti, a gornji su veći i elipsoidni. Cvetovi su aktinomorfni i dvopolni. Čašični listići su duguljasti, ušiljeni, dlakavi, na rubu suhokožasti, dugi 3-5 mm. Perijant se sastoji iz 5 latica. Latice su slobodne, dvostruko duže od čašice, na vrhu duboko izdubljene, duge 9 mm, a široke 4 mm. Tučak se sastoji od 4-5 vratova, poseduje nadraslu plodnicu koja sadrži mnogobrojne semene zametke. Plod je valjkasti tobolac koji je dvostruko duži od čašice. Dug je 10-12 mm, a otvara se pri vrhu sa 10 šitokotrouglastih kratkih zubića koji su na rubovima uvrnuti. Semenke su lećasto bubrežaste, široke oko 1,5 mm.
Ekologija
Obično je zastupljena na karbonatnim siparama i rastrošenim stenama. Predstavlja endemičnu vrstu Balkanskog poluostrva sa centralnim arealom na Dinaridima. Prvobitno je pronađena u Crnoj Gori na Kom Kučki kada su je 1889. godine pronašli Beck i Szyszylowicz.
